Nova era u medicini: Konačno razumemo kako nastaje Parkinsonova bolest, otvaraju se nove mogućnosti u terapiji

Jedno od najnovijih otkrića u svetu neurologije koje je promenilo način na koji razumemo celularne procese u mozgu odnosi se na protein poznat kao Pink-1. Do revolucionarnog otkrića došli su australijski naučnici, a ono je objavljeno u časopisu "Science".

Dr Tihomir Ilić, renomirani neurolog, naglašava značaj ovog otkrića, nazvavši ga "apsolutno velikim otkrićem". On pojašnjava da razumevanje funkcije nervne ćelije i mitohondrija, koje deluju kao energetske centrale, donosi novu perspektivu u istraživanju Parkinsonove bolesti, neurodegenerativnom poremećaju koji pogađa veliki broj ljudi širom sveta, ali i u Srbiji.

Dr Ilić opisuje kako su, zahvaljujući inovativnim tehnološkim dostignućima poput krioelektronske mikroskopije visoke rezolucije, naučnici prvi put uspeli da vizualizuju strukturu proteina Pink-1. Ovaj protein, kaže on, igra ulogu "glavnog inspektora" u našim ćelijama, nadzirući kvalitet rada mitohondrija.

"Ukoliko Pink-1 ne proveri ispravnost energetskih centrala, proces počinje da škripi", naglašava dr Ilić.

Parkinsonova bolest, kako dalje objašnjava dr Ilić, pre svega nastaje u delu mozdanog stabla zvanom crna supstanca. Mitohondrije su potrebne za neprestanu proizvodnju energije, no njihovo eventualno oštećenje dovodi do nakupljanja disfunkcionalnih ćelija koje umiru. 

"Pink-1 kao 'inspektor' postavlja 'nalepnicu' nazvanu ubikvitin na pokvarene mitohondrije, signalizirajući njihovo uklanjanje kroz proces poznat kao mitofagija", kaže dr Ilić.

U Srbiji između 10 i 15 hiljada ljudi pati od Parkinsonove bolesti, dok na globalnom nivou taj broj doseže i do 10 miliona ljudi, čineći je najbrže rastućom neurodegerativnom bolešću. Oko 10 do 15 procenata obolelih širom sveta imaju naslednu formu bolesti, a među njima se Pink-1 mutacija pojavljuje relativno često.

Potencijalna terapija i budućnost

Dr Ilić ističe da iako trenutno postoji niz lekova za Parkinsonovu bolest, fokus je na razvoju terapija koje menjaju prirodni tok bolesti. 

"Sada ćemo pokušati da razvijemo lekove koji će stabilizovati ili modifikovati funkciju Pink-1 proteina, ili čak male molekule koji bi preuzeli njegovu funkciju", objašnjava dr Ilić, podsećajući da je Pink-1 mutacija ključna za istraživanja personalizovanih lekova.

On takođe ističe kako brže stope razvoja novih lekova, uz podršku veštačke inteligencije (AI), otvaraju nove perspektive u istraživanjima.

pexels

"Veštačka inteligencija će biti u stanju da prepozna različite molekule koji bi mogli da zamene 'nadzornika'", navodi dr Ilić, dodajući da nije sve u medicamentima, već i u razumevanju kompleksnih odnosa u mozgu.

Dr Ilić izražava optimizam prema promenama koje AI donosi u svet medicine, posebno u neurologiji, gde se modeli komunikacije mozga - hemijski i električki - mogu primeniti za terapijske svrhe. Otkrivanje genetske mutacije Pink-1 može ukazivati na nove modalitete lečenja, ne samo za Parkinsonovu bolest, već i druge degenerativne bolesti.

Razumevanje strukture i funkcije proteina Pink-1 predstavlja revoluciju u istraživanjima neurodegenerativnih bolesti, a velika očekivanja leže u budućim terapijskim pristupama. Naučnici sada imaju priliku da razviju nove strategije lečenja koje će ciljano delovati na specifične genetske mutacije, čime bi se moglo usporiti ili čak zaustaviti napredovanje bolesti kao što je Parkinsonova.

Inače, jedan od prepoznatljivih simptoma Parkinsonove bolesti je drhtanje ruku ili nogu u mirovanju, a kako dr Ilić objašnjava, postoje četiri motorna simptoma uključena u kontrolu pokreta, a ukupno ih ima četrdeset. 

"Starenje je najvažniji pojedinačni faktor rizika za obolevanje", ističe on, napominjući da se danas pejzaž obolevanja menja ka ranijim dobima.