Igre 
Odnos Zapadnog Balkana prema EU integracijama: Građani žele da se s reči pređe na dela
Komentari22/11/2021
-07:03
Građani Srbije najviše podržavaju vid ekonomske saradnje sa Evropskom unijom umesto punopravnog članstva, pokazuje istraživanje Savetodavne grupe za javnu politiku za Balkan u Evropi (BiEPAG) i Evropskog fonda za Balkan.
Istraživanje je sprovedeno tokom jula i avgusta ove godine, a ispitano je minimum 1.000 punoletnih građana u svakoj zemlji. U slučaju Srbije, to je 1.004 ispitanika, naveli su u Evropskom fondu za Balkan za Euronews Srbija.
Ovogodišnja anketa pokazuje da građani svih zemalja Zapadnog Balkana vide ekonomski razvoj kao važniji od članstva u EU, ali je taj procenat (39,8) najviši u Srbiji. Pre samog pristupa u EU, građani vide kao pozitivnu mogućnost ekonomske saradnje. To je model kojem su pre članstva u Evropskoj uniji prisupile i Mađarska i Poljska, ističe se u analizi ankete, koju su napisali članovi BiEPAG-a.
Autori ove analize navode da su tokom procesa integracije zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji važne reči koje EU upućuje državma, ali je važno da se vidi i inicijativa za sprovođenje reči u delo. Tako se ističe da je važno da se drže obećanja, da se prihvataju kritike, da se se države tretiraju kao partneri, da se to vidi na konkretnim primerima i da se EU trudi da u zemljama koje teže ka članstvu i primerima država članice pokaže državama kakvim reformama treba stremiti.
Građani Srbije najveći pesimisti
Takođe, među ispitanicima u Srbiji primetna je najveća podeljenost kada je podrška članstvu u EU u pitanju. Ulazak Srbije u EU podržalo je 53 odsto ispitanika, dok je 43 odsto reklo da ne podržava članstvo.
Najveću podršku članstvu izrazili su građani Albanije - 94 odsto, a potom građani Crne Gore i Bosne i Hercegovine gde je 83 odsto ispitanika odgovorilo potvrdno. U Severnoj Makedoniji 79 odsto učesnika ankete se izjasnilo da podržava ulazak u EU.
Uz to, građani Srbije su i najveći pesimisti kada reč o datumu ulaska u EU. Četvrtina ispitanika veruje da će se to desiti u narednih 10 godina, 16 odsto - u narednih pet godina, a čak 44 odsto misli da se to nikada neće desiti. Takođe, dok u ostalim zemljama ispitanici u većini navode da je za dugoročan proces pristupanja kriva vlast u toj zemlji, građani Srbije smatraju da je tome ipak više doprinela sama Evropska unija. Naime, 23 odsto ispitanika se izjasnilo da je za spor proces pristupanja kriva EU, a autori analize navode da bi takav odnos mogao da ima veze sa nerešenim odnosima Beograda i Prištine, jer dijalogom diriguje upravo EU. Sa druge strane, 18 odsto ispitanika "svaljuje krivicu" na vlast.
Povezane vesti
U svojoj analizi, članovi BiEPAG-a ističu da u slučajevima kada EU ne ispunjava svoja obećanja, lideri država Zapadnog Balkana često putem medija i podrivaju evroskepticizam, te govore o investicijama i podršci drugih zemalja, poput Rusije i Kine, što je posebno postao trend tokom pandemije.
Prema mišljenju učesnika istraživanja, članstvo zemalja Zapadnog Balkana najviše podržava Nemačka.
Najveća prednost - slobodno kretanje
Takođe, građani su iskazali svoje stavove o prednostima članstva u Evropskoj uniji, ali i ono što bi, eventualno, bilo loše po državu kada bi postala punopravna članica. Tako je većina ispitanika u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji stakla slobodno kretanje ljudi kao najveću prednost, dok su u Bosni i Hercegovini na prvom mestu mir i bezbednost.
Veća finansijska pomoć je jedan od glavnih načina na koji, prema mišljenju ispitanika, EU može da pomogne zemljama regiona da napreduju na putu ka članstvu. Potom, kada bi zemlje postale članice, najveći broj ispitnika u Srbiji je kao prednost istakao viši životni standard, ali i pristup EU fondovima. Na poslednjem mestu nalazi se socijalno blagostanje.
Najveća potencijalna mana članstva prema mišljenju ispitanika su visoki troškovi članstva, ali i to što bi se ekonomije tada takmičile sa drugim zemljama, sa višim standardom u EU.
Preporuka za vas
Komentari (0)