Može li Srbija da se pomeri na putu ka EU u decembru ili će članice, ipak, "povući kočnicu"

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

29/11/2021

07:02

Može li Srbija da se pomeri na putu ka EU u decembru ili će članice, ipak, "povući kočnicu" - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Posle dvogodišnjeg zastoja i promene metodologije, Srbija bi konačno krajem ove godine mogla da otvori jedan klaster u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Savet EU nedavno je dao jasnu podršku, ali je tom prilikom istaknuto i da je pred Beogradom još posla.

Mogućnost da do otvaranja klastera dođe zaista postoji, smatraju stručnjaci, a konačna ocena očekuje se za nekoliko nedelja i sve je, na kraju, u rukama članica.

Evropska komisija predstavila je krajem oktobra novi izveštaj o napretku Srbije u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU, a predloženo je otvaranje dva klastera - 3 koji obuhvata osam poglavlja iz oblasti konkurentnosti i rasta i klastera 4 koji sadrži četiri poglavlja koja se odnose na Zelenu agendu i održivu povezanost.

Da je šansa realna da jedno od ova dva klastera bude otvoreno kažu i analitičari. Međutim, iako i oni smatraju da je moguće da će se države članice saglasiti, Milena Lazarević iz Centra za evropske politike ukazuje da bi takva odluka mogla da bude donesena kako bi se Srbiji dalo ohrabrenje i poslala poruka da EU ne odustaje, ali dodaje da neke ključne kočnice i dalje ostaju.

Odluka za manje od tri nedelje

Pomenuti izveštaj Evropske komisije, kako su ocenile vlasti u Beogradu, bio je najpozitivniji u prethodnih nekoliko godina i on bi mogao da ima presudan uticaj na šanse Srbije da se do kraja godine, najzad, pomeri sa mesta na kome već dugo tapka na svom evropskom putu.

Trenutno, Srbija se ne nalazi u zavidnoj situaciji, s obzirom da skoro dve pune godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, odnosno nijedan novi klaster, u skladu sa novom metodologijom u pregovorima o proširenju.

"Očekujem otvaranje barem jednog klastera u pregovorima sa Evropskom unijom, a nadam se otvaranju i dva, jer imamo najpozitivniji izveštaj Evropske komisije u proteklih nekoliko godina, posebno u oblasti vladavine prava", istakla je nedavno premijerka Brnabić.

Pozitivni signali stižu i od nekih evropskih predstavnika. Na pitanje kako se među zemljama vidi mogućnost da Srbija do kraja ove godine otvori nove klastere, državani sekretar Slovenije Gašper Dovžan nakon sastanka u Savetu EU ocenio je da je "generalna atmosfera dobra".

I generalni direktor Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku Maćej Popovski ocenio je pre nekoliko dana da je evidentirano da je Srbija napravila napredak ali da ostaju još tri nedelje da se vidi šta će se po pitanju otvaranja klastera dogoditi.

"Vidimo da je Srbija ostvarila dovoljan napredak za otvaranje klastera 4, koji je povezan sa zelenom ekonomijom i povezivanjem", rekao je Popovski na skupu u organizaciji Centra za evropske politike, ali je naglasio da ne može ništa da prejudicira na temu otvaranja dva klastera, preneo je Tanjug.

Naglasio je da će međuvladina konferencija biti održana 13. i 14. decembra i da do tada ima vremena za neophodan rad.

Milena Lazarević za Euronews Srbija kaže da je moguće da će se države članice saglasiti da se otvori jedan klaster, iako "napredak definitivno nije uverljiv".

"Ukoliko Narodna skupština usvoji predlog ustavnih amandmana, koji spadaju u domen fundamentalnih reformi koje uslovljavaju celokupan napredak u procesu pregovora, to će pomoći da se donese odluka o otvaranju klastera 4, najverovatnije. Mislim da će takva odluka biti doneta kako bi se Srbiji dalo ohrabrenje i poslala poruka da EU ne odustaje od nas i kad ne ostvarujemo potrebne rezultate", rekla je ona.

Kako dodaje, postoje brojni drugi problemi, u istim fundamentalnim reformskim oblastima, koji "ne samo što nisu rešeni, već se u nekima situacija postepeno pogoršava".

"Ostaje pitanje zašto čekamo minut do dvanaest da napravimo neki minimalni pomak i zašto naše vlasti time testiraju strpljenje i svojih građana i same EU. Otvaranje klastera kao znak dobre volje jeste ispravna odluka koju će članice EU, nadam se, doneti, ali takva odluka može biti doneta jednom", istakla je ona.

Ukazuje da već za šest meseci predstoji nova ocena napretka, nova prilika da se proces ubrza ili da stagnira.

"Ostaje da vidimo da li će vlada išta učiniti da adresira neke od problema koji veoma dugo čekaju na rešavanje, a koji utiču na stagniranje procesa: kršenje slobode izražavanja, ugrožavanje slobode udruživanja, visok stepen politizacije javne uprave, itd", rekla je ona.

Članice koje bi mogle da "pritisnu kočnicu"

Za to da li Srbija može da se pomeri sa "mrtve tačke" presudno je nekoliko faktora. Ipak, na kraju je sve i dalje u rukama članica EU, koje će i doneti konačnu odluku o otvaranju klastera, a kako se pokazalo u prethodnih nekoliko meseci ima onih koje su skeptične kada je reč o proširenju. To ukratko znači da samo pozitivna ocena nije dovoljna - članice drže konce.

Kako je za Euronews Srbija istakao urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija nakon što je objavljen izveštaj Evropske komisije, u poslednje vreme postoji grupa zemalja koje su bile protiv otvaranja klastera, odnosno poglavlja, i da je reč o zemljama koje prate vladavinu prava u Srbiji. Kako je dodao, njima je izveštaj EK jedan segment koji prate, ali oni prate i situaciju na terenu kao i izveštaje raznih organizacija.

Na primer, u tekstu koji je objavio Rojters, u kom prenosi reči nekoliko diplomata i tekst internog dokumenta uoči održavanja Samita EU-Zapadni Balkan u Sloveniji, navodi se da se bogatije države, poput Danske, Francuske i Holandije plaše da se "ne ponovi greška brzog ulaska u Uniju kao što se to desilo sa Bugarskom i Rumunijom 2007".

Lazarević navodi da ključne kočnice u pristupnim pregovorima Srbije i EU ostaju upravo u oblastima demokratije i vladavine prava koje su osnova celog pristupnog procesa.

"Suštinski problem je što se do sada redovno dešavalo da se dok se jedan reformski problem učini, dva nova problema naprave na drugom mestu. Ako ne bude novih problema u narednim nedeljama, članice EU će bilo koji reformski pomak verovatno uvažiti, kao gest dobre volje. Mislim da bi bilo jako važno za građane Srbije da EU to jasno iskomunicira na taj način", navodi ona.

Kako naglašava, članice koje se mogu usprotiviti su one koje najpomnije prate stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji.

"One koje ne žele da u svojim redovima vide nekonsolidovane ili hibridne demokratije, za koje se već pokazalo koliko štetan uticaj imaju kada se nađu unutar Evropske unije, jer su mehanizmi EU da kontroliše sopstvene članice u ovim oblastima slabi i neefektivni. Zašto je to tako? Prosto iz razloga što je Unija stvarana od strane demokratskih država koje nisu videle potrebu da kontrolišu međusobno funksionisanje osnovnih mehanizama vlasti, te se njeni osnivački ugovori nikada nisu opskrbili dovoljno efektivnim odredbama koje bi to obezbedile", istakla je ona.