Igre 
Evropska komisija objavljuje godišnji izveštaj o napretku Srbije: Samo pozitivna ocena nije dovoljna, članice drže konce
Komentari19/10/2021
-07:01
Evropski komesari usvojiće danas na sastanku u Strazburu Paket proširenja, koji uključuje i godišnji izveštaj o napretku Srbije u ispunjavanju kriterijuma za članistvo u Evropskoj uniji. Taj izveštaj mogao bi da ima presudan uticaj na šanse Srbije da se do kraja godine, najzad, pomeri sa iz mesta u kome već dugo tapka na svom evropskom putu i otvori nove klastere u pregovorima o članstvu u EU.
Paket proširenja koji sastavlja Evropska komisija obuhvata procenu stanja i reformi u zemljama u procesu pristupanja Uniji. Objavljuje se jednom godišnje i predstavlja najznačajniji dokument kojim se ukazuje na stanje u svim oblastima, procenjuje ispunjavanje ekonomskih i političkih kriterijuma i daju preporuke za dalje reforme zemalja na puta ka članstvu u EU.
Godišnji izveštaj Evropske unije imaće velikog značaja, jer će u veliko meri od njega zavisiti i dalji koraci u procesu pristupanja Evropskoj uniji kada je Srbija u pitanju. Trenutno, Srbija se ne nalazi u zavidnoj situaciji, s obzirom da skoro dve pune godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, odnosno nijedan novi klaster, u skladu sa novom metodologijom u pregovorima o proširenju.
Nezavinoj situaciju doprineo je i polugodišnji izveštaj EK o napretku Srbije koji dolazi u formi non-pejpera i u kome je Srbiji skrenuta pažnja na nedovoljan napredak u nekoliko ključnih oblasti, među kojima su pravosuđe, borba protiv kriminala i korupcije, mediji, postupanje prema ratnim zločinima, osnovna prava i usklađivanje sa politikom EU.
Nepovoljne ocene iz tog dokumenta, objavljenog u junu rezultirale su odlukama 10 zemalja članica EU da stave veto otvaranje novih poglavlja i klastera, odnosno na dalji napredak Srbije na evropskom putu. Tako, na Međuvladinoj konferenciji u junu ove godine, uprkos nadama nadležnih u Srbiji, nije otvoreno ni jedno novo poglavlje.
Poslednja reč u rukama članica
Može li Srbija sada da očekuje da se stvari, ipak, pomere sa "mrtve tačke"? Odgovor na ovo pitanja zavisi od nekoliko faktora, od kojih je posebno važan onaj da li je zapravo načinjen napredak u šest ključnih faktora. Ipak, to nije sve. Konačna odluka, pokazalo je dosadašnje iskustvo, zapravo je - političke prirode.
Nemanja Todorović Štiplija urednik portala "European western Balkans" rekao je za Euronews Srbija da iako sam izveštaj bude pozitivan, to ne mora značiti otvaranje klastera u decembru. Kako je naveo, najvažnije će biti kakva je ocena kada u pitanju napredak u poglavljima 23 i 24, kao i za prvi deo izveštaja koji se tiče demokratije.
Povezane vesti
To su ranije za Euronews Srbija nedavno potvrdili i iz Evropske komisije.
"U okviru pregovora Srbije sa Evropskom unijom, napredak u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom odlučujući su za dalji tempo pregovora o pristupanju EU. Očekujemo da će Srbija ostvariti kontinuiran i suštinski napredak u vladavini prava, u skladu sa obavezama iz svojih akcionih planova (u poglavljima 23 i 24)", naveli su u septembru u EK.
Na kraju sve je i dalje u rukama članica EU, jer i nakon novog godišnjeg izveštaja, one će biti te koje će doneti konačnu odluku o otvaranju klastera, i to ne samo prema ovom izveštaju, već i prema sopstvenim stavovima o stanju u Srbji. U skladu s tim, a kako je iskustvo pokazalo, često su i stvari koje nemaju toliko veze sa ispunjavanjem kriterijuma bile presude, a reč je po pravilu o bilaterlanim sporovima koji su se kao kočnica možda najslikovitije oslikali na primer Severne Makedonije i Bugarske.
Uprkos svemu, u Vladi Srbije su prognoze optimističe, a nadležni za resor evrointegracija najavljuje da bi Srbija do kraja godine mogla da otvori klastere tri i četiri, baš one čije je otvaranje izostalo u junu.
Šta je ključno
Kao što je poznato za ispunjavanje tih ambicija, potrebno je da se konstatuje napredak u ključnim oblastima, a mišljenja stručnjaka sa kojima je Euronews Srbija razgovarao nisu toliko optimistična.
Godišnji izveštaj Evropske komisije objavljuje se svake jeseni i ostaje važan parametar za određivanje napretka država kandidata za članstvo u EU.
Povezane vesti
"Prvi deo izveštaja tiče se kriterujuma iz Kopenhagena, koji podrazumevaju tri oblasti, demokratiju, ekonomiju i spremnost Srbije da prihvati standarde EU, odnosno procenu koliko je Srbija spremna za članstvo. Ekonomija neće biti problem, ali prvi deo koji se tiče demokratije, tu ne vidim poboljšanje", navodi Todorović Štiplija.
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ranije je za Euronews Srbija istakao da nam izveštaju govore šta Evropska komisija misli o procesima koji su se desili tokom prethodne godine.
"Izveštaji nam daju jedan jasan presek stanja i pokazuju šta Evropska komisija, kako motor proširenja, posmatra napredak Srbije u periodu od godinu dana", rekao je Subotić.
Povezane vesti
On je dodao da će biti ključan odnos prema suštinskim pitanjima.
"Odnos prema suštinskim pitanjima, kao što su mogućnost ravnopravnog učešća u političkom procesu, izborni procesi, stanje u medijima, borba protiv kriminala, borba protiv korupcije, kriminala, tu Komisija mora da primeti boljitak", naveo je Subotić.
profimedia
Komisija, praktično, u svom izveštaju sagledava napredak u odnosu na prethodne godišnje izveštaje o Srbiji.
Todorović Štiplija ukazuje da su ocene u izveštajima prethodnih godina bile niske, nešto više od dva, na skali od jedan do pet. Kako kaže, ocena u novom izveštaju najviše će zavisiti od stepena usaglašavanja propisa Srbije sa propisima Evropske unije, kroz sva poglavlja, a posebno u poglavljima 23 i 24, koja su najvažnija i najkompleksnija, sa puno oblasti i detalja.
"Ona su najvažnija, tiču se direktno vladavine prava. Mi smo vrlo malo uradili u odnosu na preporuke Tela za praćenje borbe protiv korupcije (GRECO) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), a to je upravo glavni deo na osnovu kojeg će države članice u decembru odlučiti da li će Srbija otvoriti neki od klastera", navodi Todorović Štiplija.
On je naveo da do sada još uvek nije usvojen nijedan ključni zakon iz oblasti vladavine prava.
"Pokrenuta je procedura o promeni Ustava i Zakona o referendumu, ali tek treba da vidimo konkretne ocene Venecijanske komisije. Ministarstvo pravde je saopštilo da je Komisija zadovoljna, ali nije ulazila u detalji, koji nisu toliko sjajni, još uvek su potrebna poboljšanja u tekstu amandmana na Ustav i Zakona o referendumu", objasnio je Štiplija i istakao da je vladavina prava "krov svega, jer se sva ostala poglavlja implementiraju kroz državnu upravu i pravosuđe".
Specifična situacija
Uz pitanje napretka, međutim, poznavaoci prilika ukazuju na još jednu specifičnu situaciju koja, prema pisanju pojedinih evropskih medija, ima isto tako specifičan uticaja na pojedine države članice, koje na koncu, u svojim rukama drže odluku o napretku svake zemlje, pa i Srbije.
Pojedine članice Unije, među kojma su one koje posebno obraćaju pažnju na to i ulažu u napredak vladavine prava u Srbiji, smatraju i da komesar za proširenje, Mađar Oliver Varhelji ima tendenciju ublažavanja izveštaja o napretku, o čemu je prethodne nedelje pisao briselski portal Politiko.
Tanjug/Sava Radovanović, Profimedia
"Države članice odnosno Evropski savet su ti koji odlučuju da li će se otvoriti klasteri. Postoje one koje su skeptične prema izveštaju jer je uticaj komesara dosta veliki. Neke države se oslanjaju na svoja saznanja o vladavini prava u zemlji, kao što su Nemačka, Holandija, Švedska, zemlje koje ozbiljno rade na vladavini prava u Srbiji", naveo je Politiko.
Do konačne odluke još jedan izveštaj
Ipak, do konačne odluke o otvaranju novih klastera, Srbiju očekuje još jedan izveštaj, koji, po prethodnom iskustvu, ume da bude oštriji od ovog Evropske komisije. Reč je o, kako navodi Subotić o izveštaju Evropskog parlamenta, koji se očekuje nekoliko meseci nakon izveštaja Komisije.
"Direktniji je i smeliji da otvoreno imenuje i kritikuje one koji su zaslužni za demokratskog nazadovanaj Srbije. Oni što možda EK ne može eksplicitno da kaže, EP ima tu mogućnost da na neki način politizuje izveštaj i da se direktno bavi problemima u Srbiji", objasnio je ranije Subotić.
Komentari (0)