Igre 
Pet ključnih pitanja o promeni Ustava Srbije
Komentari10/09/2021
-07:18
Proces promene Ustava u Srbiji otpočeo je još 2018. godine, ali se o izmeni najvišeg pravnog akta države govorilo i godinama unazad. Mada je ranije bilo reči o promeni niza odredaba Ustava, fokus je sada na izmenama u oblasti pravosuđa, jer su one neophodne i sa aspekta evropskih integracija zemlje.
Zbog toga je ove godine proces promene Ustava intenziviran. Skupština Srbije je 7. juna usvojila predlog o izmeni Ustava, a u toku je javna rasprava. Za kraj naredne nedelje u Skupštini je zakazano javno slušanje kome će prisustvovati nadležni državni organi, struka, ali i ambasadori zapadnih zemalja. Prema najavama nadležnih, za očekivati je da se do kraja godine održi i referendum.
Ustav Srbije poslednji put je menjan 2006. godine, nakon prestanka postojanja zajedničke države Srbije i Crne Gore. Kakve izmene će najviši pravi akt države pretrpeti sada, šta je cilj promena i kako izgleda procedura?
1. Šta se menja?
U novim izmenama Ustava menja se način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i proces izbora sudija i predsednika sudova. Takođe, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva a Državno veće tužilaca menja naziv. Predloženim amanmanima se ukida trogodišnji probni mandat sudija i tužilaca, a predviđene su i promene u nadležnostima Narodne skupštine i odlučivanja u Skupštini.
Ali, krenimo redom.
Tekst Ustavnog zakona, koji će pratiti ustavne promene, predviđa da članovi sudskog i tužilačkog saveta iz reda sudija i tužilaca ostaju do kraja mandata na koji su izabrani, kao i Republički javni tužilac i Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, mada se obema funkcijama menjaju nazivi, prenosi Tanjug novine u odnosu na prethodni Nacrt, u koje je redakcija imala uvid.
Predviđa se reforma javnog tužilaštva na čijem će čelu biti Vrhovni javni tužilac umesto Republičkog javnog tužioca. Javnim tužilaštvom će rukovoditi jedan javni tužilac, a sadašnji zamenici tužioca će imati funkcije javnih tužilaca.
Povezane vesti
Predviđeno je i da je javno tužilaštvo "jedinstven i samostalan organ" koji goni izvršioce krivičnih dela. Vrhovni javni tužilac odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini, ali ne i za postupanje u nekom konkretnom predmetu.
Iz novih rešenja izbačena je i Pravosudna akademija za obuku sudija i tužilaca, a izmenjen je delimično i sastav sudskog i tužilačkog saveta u odnosu na Nacrt iz 2018. godine.
Previđene izmene Ustava tiču se:
- Izbora javnih tužilaca i zamenika
- Izbora sudija i predsednika sudova
- Sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca
- Nadležnosti Narodne skupštine i načinu odlučivanja u Skupštini
U sastav Visokog saveta sudstva od 11 članova, prema predloženim rešenjima, ulazi šest sudija koje biraju njihove kolege, i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština i koji ne mogu biti članovi političke partije, stoji u predloženim rešenjima ustavnih amandmana.
Predviđeno je da se ukine trogodišnji probni mandat sudija i tužilaca, koje više neće birati Narodna skupština. Skupština bi trebalo da ubuduće bira samo Vrhovnog javnog tužioca, koji će zameniti Republičkog javnog tužioca, a odlučivaće i o prestanku njegovog mandata.
Državno veće tužilaca menja naziv u Visoki savet tužilaca i činiće ga 11 članova, pet tužilaca koje biraju njihove kolege, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i Ministar pravde.
Način izbora istaknutih pravnika nije menjan u odnosu na Nacrt iz 2018. godine, kao ni rešenja koja se tiču Vrhovnog suda koji će zameniti Vrhovni kasacioni sud.
Amandmani izričito navode da niko izvan javnog tužilaštva ne može da utiče na njegov rad i odlučivanje u pojedinom predmetu, dok Vrhovni javni tužilac i javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih javnih tužilaca koji rukovode radom javnih tužilaštava i javnih tužilaca u konkretnom predmetu, prenosi Tanjug.
Povezane vesti
Hijerarhijska ovlašćenja i pravna sredstva protiv njih, bliže će biti uređena zakonom, navodi se u tekstu amandmana.
2. Kako izgleda postupak izmene Ustava?
Postupak promene Ustava podrazumeva nekoliko faza.
"Potrebno je najpre u Narodnoj skupštini usvojiti dvotrećinskom većinom predlog za promenu, a zatim obaviti javnu raspravu", objašnjava za Euronews Srbija profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević.
Povezane vesti
Predlog je u parlamentu već usvojen očetkom juna, a javna rasprava je u toku. Međutim, zbog promena u odnosu na prethodni nacrt, potrebno je sačekati mišljenje Venecijanske komisije.
"Potom treba organizovati referendum o aktu (amandmanima) kojim se Ustav menja", navodi Milosavljević. Da bi akt bio prihvaćen, na referendumu se o njemu mora pozitivno izjasniti većina izašlih građana.
Kako je naveo profesor Milosavljević, nakon usvajanja promena, potrebno je iste ugraditi u zakone, odnosno promeniti postojeće zakone o sudovima i sudijama, što opet iziskuje vreme.
Kako trenutno stvari stoje, profesor ocenjuje da je ostalo malo vremena za sve potrebne korake, ali navodi da ipak postoji mogućnost da se referendum o promeni Ustava održi do kraja godine.
"Ako se intenzivno i posvećeno bude radilo u narednom periodu, mogao bi referendum da bude održan u novembru ili decembru", zaključuje profesor Milosavljević.
Unsplash
Sa druge strane, Jovana Spremo savetnica YUCOM-a za Euronews Srbija navodi da se čeka mišljenje Venecijanske komisije o dokumentu koji Narodna skupština bude poslala, ali da se mora uzeti u obzir i da je u toku izmena Zakona o referendumu.
"Preporuka Saveta Evrope, odnosno Venecijanske komisije je da te godine kada se menja Zakon o referednumu ne bi trebalo da se održi referendum. Međutim, jasno je da se zakon sada menja isključivo zbog ovog referenduma o Ustavu, iako je trebalo da se promeni još 2007. godine", kaže Spremo.
Dodaje da je to dalje u sukobu sa smernicama Vencijanske komisije, koja kaže da zakon ne bi trebalo menjati zbog konkretnog referenduma.
Venecijanska komisija je, inače, savetodavno telo Saveta Evrope (SE) i daje mišljenja u vezi sa ustavima i zakonima država članica SE. Mišljenja Venecijanske komisije formalno pravno nisu obavezujuća, ali se poštuju u državama članicama Saveta Evrope i Evropske unije.
3. Kako je izgledao proces do sada?
Kako je za Euronews Srbija navela Jovana Spremo koja je i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, Srbija je još 2007. godine dobila preporuku za promenu Ustava, jer je Venecijanska komisija još pri donošenju Ustava 2006. godine ukazala da postoje elementi koji ne garantuju potpunu nezavisnost sudstva.
Akcioni plan za Poglavlje 23 usvojen je 2016. godine, a do promena je trebalo da doše krajem 2017, početkom 2018. godine. Ipak, zbog kašnjenja procedura, Akcioni plan je revidiran 2020. godine, navodi Spremo.
"Prošli smo kroz jedan proces koji nije bio transparentan, koji nije vodio organ koji je nadležan za izmenu Ustava i nije podrazumevao inkluzivnu raspravu koja bi uključivala profesore ustavnog prava i neke druge relevantne akere koji su se pobunili protiv prvobitnog nacrta", navela je Spremo.
Vlada Srbije je krajem 2020. godine uputila predlog o izmeni Ustava Narodnoj skupštini. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je usvojio taj predlog.
Posebna sednica Skupštine Srbije održana je 7. juna, a tada je 207 poslanika, od prisutnih 213 podržalo Predlog za promenu ustava Republike Srbije.
Spremo ističe da se sada rasprava vodi onako kako je propisano.
"Radna grupa koja je pripremala Nacrt izmena Ustava predstavila je odboru svoje predloge i odbor je taj koji je utvrdio ovaj tekst sa kojim ćemo ići u drugi deo javne rasprave", navela je Jovana Spremo.
4. Šta je cilj promena?
Kada je reč o cilju izmena Ustava Srbije, profesor Bogoljub Milosavljević navodi da je to obezbeđivanje sudske nezavisnosti.
"Smatra se da rešenja Ustava, prema kojima Narodna skupština bira sudije na prvi mandatni period od tri godine i prema kojima u sastav Vrhovnog saveta sudstva ulaze ministar nadležan za poslove pravosuđa i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, omogućuju uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudove koji nije poželjan", rekao je profesor Milosavljević.
Kako je istakao, takve promene su u interesu svih građana.
"Razume se, takve promene koje bi išle u pravcu nezavisnosti sudova, jesu u interesu svih građana, uz stvaranje drugih pretpostavki za efikasan rad sudstva i posvećenost vladavini prava i ljudskim pravima.
Ipak, on dodaje da ovakve promene nisu dovoljne da se postigne potpuna nezavisnost sudova i bolja pravda za građane.
Kada je reč o značaju promena u Predlogu koji je u procesu javne rasprave, Spremo smatra da je jedna od bitnih stavki za nezavisnost javnih tužilaštva previđeno unapređenje položaja tužilaca.
"To je veliki korak u ovom procesu, budući da zamenici tužilaca više to neće biti, nego će imati status javnih tužilaca što je važna stvar za samostalno i nezavisno postupanje javnih tužilaštva", navela je savetnica YUCOM-a.
To je, kako je dodala, najbitnije za vođenje slučajeva koji se tiču korupcije.
Takođe, Spremo navodi da je rađeno i na sastavu pravosudnih saveta, što predstavlja napredak. Napominje da će tekst detaljno biti revidiran tokom trajanja javnih rasprava.
5. Kako će promena uticati na integracije u EU?
Vladavina prava je, pokazalo se u svim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije, jedna od najvećih tačaka spoticanja. Promena Ustava u delu koji tiče pravosuđa jedan je od važnih zahetva koji se postavlja pred Srbiju na evropskom putu.
Evropska komisija će novi izveštaj objaviti na jesen, a kako navodi Spremo, pozitivna ocena se ne očekuje samim donošenjem teksta Ustava.
"Pozitivnu ocenu će dati ukoliko se stručna javnost saglasi sa određenim amandmanima, ako ne bude nekih velikih razlika šta stručna javnost, pravosudni organi i profesori misle o predloženom dokumentu", istakala je Spremo u izjavi za Euronews Srbija.
Tanjug/Sava Radovanović, Profimedia
Takođe, mišljenje EU zavisiće i od Venecijanske komisije, koja bi pored mišljenja o izmenama Ustava, trebalo da donese i izveštaj o stanju demokratskih institucija, pa će, očekuje se, izmena Ustava biti veliki deo tog izveštaja.
"Ako se sve te stvari poklope, to može doprineti da se da pozitivnija ocena Evropske unije", ocenjuje Spremo.
Komentari (0)