Igre 
Slučaj "Račak" 26 godina kasnije: Akcija policije poslužila kao povod za bombardovanje, ali sada se čuju i drugi glasovi
Komentari15/01/2025
-15:42
Na današnji dan pre 26 godina, 15. januara 1999. godine u selu Račak na Kosovu i Metohiji dogodio se oružani sukob policije SR Jugoslavije i pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Akcija je usledila zbog činjenice da se u tom selu nalazilo jako uporište tzv. OVK, i da se na tom potezu dogodio niz napada i ubistava pripadnika policije, ali je ipak kasnije iskorišćena kao povod za bombardovanje naše zemlje.
Nakon sukoba srpske policije sa albanskim ekstremistima u selu Račak usledila je optužba, na kojoj je posebno insistirao šef verifikacione misije OEBS Vilijam Voker, da se dogodio "masakr nedužnih civila".
"Iz onoga što sam lično video, ne ustručavam se da kažem kako je u pitanju masakr, očigledan, očiti zločin protiv čovečnosti", rekao je Voker na konferenciji za medije u Prištini.
Milan Radosavljević Guri, koji je bio na čelu policijskih snaga, kasnije je više puta govorio kako je postojala opravdanost za izvođenje operacije, jer je bila uperena protiv naoružane formacije.
"Akcija je pripremena dugo, to selo je bilo etnički čisto u njemu nije bilo Srba, ali smo imali dovoljno podataka za izvođenje akcije. Opservirali smo selo i znali smo da u njemu nema civila, već da su tu samo teroristi smešteni u jednu kući i u školu u selu Račak. Oni su očekivali naš dolazak, ali nisu znali kada - rekao je Radosavljević za RTS.
Žerar: Napisao sam da je Voker možda malo preuranio u davanju zaključka, napali su me da sam "ubio priču"
Njegovu tvrdnju podupire i reporter pariskog lista "Figaro" Reno Žerar, koji je u to vreme bio na tom području, i koji o dešavanjima u Račku ima drugačije mišljenje od Vokera. On je za dokumentarni film Slavena Kranjca "Račak - laži i istine" prepričao dešavanja u Račku iz svog ugla.
"Možda se srpske snage nisu pridržavale pravila, zakona ratovanja, ali to nije bio masakr civila u selu. To je bilo selo kojem su postojali rovovi, tako da sam bio zaista zbunjen. Rekao sam da dugujem istini da kažem šta sam video, već sledećeg dana sam napisao članak", počinje svoju priču:
Povezane vesti
"Napisao sam da je Voker možda malo preuranio u davanju svog zaključka. Bila je to velika, udarna vest. Onda je taj članak izazvao veliku buku. Voker je rekao da je grozan i da neće da me vidi. Prijatelj Amerikanac mi je rekao 'Đubre jedno ubio si priču'. Ono što oni vole ja nazivam holivudizacijom medija, gde pokazujete loše ljude kako ubijaju dobre, a Zapad gleda i ne čini ništa", objašnjava Žerar.
"U utorak uveče kada je objavljen taj čuveni članak večerao sam sa mojim prijateljm Kristofom i sa članom američkog tima koji je bio u Račku tog petka. Pitali smo 'Šta se dogodilo? Zašto u petak niste rekli Kristofu šta se događa?' Zašto ste čekali subotu da dođe OVK i kaže svetu da se desio pokolj?" priseća se on i citira sagovornika:
"'Mi znamo da niko nije bio kod jarka u petak', rekao nam je da je u subotu, nedelju i ponedeljak išao kroz sela, da su mu ljudi rekli da poneko ponekad mora da se žrtvuje, kada imate uzvišeni cilj morate da se žrtvujete".
Istražni sudija u slučaju "Račak" Danica Marinković je istakla kako se na osnovu smrtnih povrede ne može izvući zaključak da je bilo masakra.
"Na osnovu dokaza pronađenih na mestu događaja i na osnovu sudsko - medicinskog veštačenja, a na osnovu uzroka smrti kod svih 40 tela koje smo pronašli u džamiji, zaključak i danas stoji da je smrt kod njih nastupila od povreda nanetih iz vatrenog oružja iz daljine i u sedećem položaju, što ukazuje da nije bilo nikakvog masakra", navela je Marinković za Tanjug.
Rante: Voker vršio pritisak na mene da podržim njegovu interpretaciju
Poznata finska forenzičarka Helena Rante, čiji je nezavisni tim istraživao slučaj Račak, navodi kako ne postoji razlika između zaključaka forenzičara SR Jugoslavije i forenzičara iz Finske.
"Ta dva izveštaja je uporedio Erik Bakard koji je radio za Tribunal, a sada radi za međunarodni krivični sud. Ne postoje značajne razlike, a zaključci su, takođe, identični", rekla je ona u dokumentarcu Kranjca
Povezane vesti
Govoreći o konferenciji za medije povodom dešavanja u tom mestu, Rante je rekla kako je Voker vršio pritisak na nju prilikom pisanja izveštaja i da misli da je očekivao da podrži njegovu interpretaciju.
"Gospodin Voker nije bio zadovoljan mojim komentarima, nije mu se dopalo što sam odbila da potvrdim njegovu izjavu koju je dao u vreme pronalaska tela", rekla je ona.
Ovaj događaj, iako nikada nije stvarno utvrđeno da je policija izvršila masakr civila, poslužio je kao povod za optužbu protiv Srbije. Kasnije, događaj je bio opravdanje za agresiju NATO-a na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Povezane vesti
Račak, od formativnog mita do sredstva prisile
Od samog početka, Račak za Albance ima funkciju formativno-političkog mita, ali već nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti "Kosova" on dobija atribute sredstva prisile koje služi za disciplinovanje Srba na Kosovu i Metohiji.
Naime, Ivan Todosijević je 2019. godine bio prvostepeno osuđen u Prištini na dve godine zatvora zbog izjave koju je dao na obeležavanju 20 godina od NATO bombardovanja u Zvečanu, kada je naveo da je slučaj Račak izmišljen i iskorišćen kao povod za bombardovanje.
Podsećamo, Račak je bio jedna od najvažnijih optužnica pred Tribunalom za bivšu Jugoslaviju u Hagu protiv tadašnjeg državnog vrha SRJ. Međutim, tokom optužnice tužilac je odustao od ove tačke optužnice.
profimedia
Iako je Tribunal odustao od slučaja Račak, on se koristi u kontekstu opravdavanja NATO agresije na SR Jugoslaviju.
Tako je ambasador SAD u Prištini Džef Hovenijer 2022. godine izjavio da niko ne sme da zaboravi niti negira ono što se dogodilo u Račku pre 23 godine, a to je, prema njegovoj oceni, "brutalno ubistvo bespomoćnih civila".
Međutim, za razliku od Hovenijera, u poslednje vreme sve je više glasova sa Zapada koji se protive postojećem narativu, a većina njih dolaze iz orkuženja novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa.
Oliver Stoun: Kosovo je gangsterska država
Američki režiser Oliver Stoun rekao je u intervjuu sa novinarom Takerom Karlsonom, objavljenom pre nekoliko nedelja na mreži "Iks" da je, kako je naveo, "Kosovo gangsterska država sa velikim ciljem".
Stoun je naglasio da je nezavisnost tzv Kosova ''kršenje na najdubljem nivou svega o čemu govorimo“.
''Mi smo rekli da su slobodni, da više nisu deo Srbije. Takvo Kosovo je gangsterska država sa velikim ciljem. Bio sam tamo, mogu vam reći da je strašno ono šta se dogodilo“, rekao je Stoun.
profimedia
Odgovarajući na Karlsonovo pitanje šta je bila poenta bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, Stoun je rekao da je, uprkos izgovorima Zapada da je u pitanju bilo ''hvatanje diktatora'', pravi cilj bila destabilizacija i ''cepanje'' Jugoslavije.
''Bombardovali smo grad u Evropi, Beograd, 1999. godine. Razmislite o tome'', rekao je Stoun, istakavši da je to "primer američke politike po principu 'podeli, vladaj, podeli, vladaj'“.
Džefri Saks: Razbili smo Srbiju, i našom deklaracijom ustanovili novu državu Kosovo
Svetski poznati ekonomista Džefri Saks je takođe gostovao u podkastu istaknutog američkog novinara Takera Karlsona, i odgovarajući na Karlsonova pitanja u vezi sa geopolitičkim kretanjima i izazovima sa kojima se svet susreće, Saks se dotakao i NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
On je rekao da su cepanje Srbije i otvaranje najveće NATO baze u jugoistočnoj Evropi bile poenta bombardovanja.
"Poenta toga je bila da se Srbija pocepa i stvori nova država Kosovo, gde imamo najveću vojnu bazu NATO-a u jugoistočnoj Evropi. Tamo smo postavili bazu "Bondstil" jer smo želeli bazu u jugoistočnoj Evropi", istakao je Saks i nastavio:
"U dokumentu pod nazivom "Obnova američke odbrane" 2000. godine, kaže se da je Balkan nova strateška oblast za SAD. Dakle, moramo da prebacimo velike trupe na Balkan jer je njihova ideja bukvalno igra rizika, a ne samo da su vam potrebni dobri odnosi ili mir. Trebaju nam naše figure na tabli. Potrebne su nam vojne baze sa naprednim pozicioniranjem naše vojske svuda u svetu. Zato su želeli veliku bazu u jugoistočnoj Evropi. Nisu voleli Srbiju. Srbija je ionako bila bliska Rusiji. Mi smo jedina supersila. Radimo šta hoćemo. Tako su pocepali zemlju (Srbiju, prim. aut.), što sada tvrde da drugi ne smeju da rade. Znate ono, nema promena granica!? Razbili smo Srbiju, i našom deklaracijom ustanovili novu državu Kosovo. Tamo smo stavili ogromnu NATO bazu i to je bio cilj", sumirao je Saks osnovnu ideju i rezultat NATO agresije na Srbiju.
profimedia
Na pitanje Karlsona da li to znači da agresija NATO-a nije izvedena da bi se "spasilo potlačeno muslimansko stanovništvo" ( na Kosovu i Metohiji prim. aut.), Saks je rekao:
"To je bilo spasavanje vojno-industrijskog kompleksa, uzimanje lepe lokacije za bazu u jugoistočnoj Evropi. To je bilo ubijanje velikog broja ljudi, uništenje gradova. Znate, bilo je malo tužno, ali mi radimo mnogo tužnih stvari i mnogo destruktivnih stvari, mnogo ratova. Mi smo zemlja večnog rata. Ne gledamo unazad. Ne bi trebalo ni da pričamo o ovome jer ovo nije bilo 'neisprovocirano' (kao napad Rusije na Ukrajinu prim. aut.), sećaš se?"
Rod Blagojević: Srbija i srpski narod su bili izdani od strane SAD, izbor Trampa otvara mogućnost za saradnju
Bivši guverner savezne države Ilinois i član Predstavničkog doma američkog Kongresa srpskog porekla Rod Blagojević je u gostovanju u popularnom podkastu popularnog američkog voditelja Džoa Rogana krajem prošle godine rekao kako bi voleo da se kaže istina o Srbiji u američkoj javnosti.
"Moj otac je došao iz Srbije i voleo bih da pokušam da uradim šta mogu da podignem svest javnosti o mestu Srbije na Balkanu, jer je to zemlja koju smo bombardovali 1999. godine. Sjedinjene Države i NATO su bombardovali Srbiju bez odobrenja Ujedinjenih nacija, na način na koji je Rusija napala Ukrajinu", rekao je Blagojević.
On je voditelju Roganu ukratko objasnio zašto se agresija NATO desila.
"Bombardovali smo Srbiju, jer su SAD i NATO pokušavali da nateraju srpsku vladu da se odrekne dela svoje zemlje, Kosova. To bi bilo kao da je NATO pokušao da bombarduje SAD i rekao: 'Predajte Teksas Meksiku', a srpska vlada je tada rekla: 'Nećemo to učiniti', I tako su Sjedinjene Države odlučile da ih bombarduju ako ne potpišu sporazum koji je sklopljen u Francuskoj pod nazivom Sporazum iz Rambujea koji bi ih izveo na referendum", istakao je Blagojević.
On je istakao da priča u celosti nije toliko jednostavna, ali je govorio i o dubljem značaju Srbije za region i na geopolitičkom planu.
"Bitan je geopolitički položaj Evrope i Bliskog istoka, jer je Srbija na Balkanu neka vrsta kapije Bliskog istoka. U Evropi je, ali je kapija ka Bliskom istoku, i tamo se razvija mnogo političke dinamike na međunarodnom planu. Srbija i srpski narod bili su saveznici Sjedinjenih Država u oba svetska rata. Oni vole Ameriku. Oni žele da poboljšaju odnose sa Amerikom danas, iako smo ih mi bombardovali. Klintonova administracija im je tada otela taj deo zemlje", rekao je on.
Kao demokrata koji je bio uključen u Trampovu kampanju, Rod Blagojević ističe kako je Srbija evropska zemlja koja je u najvećem procentu podržala Trampa na izborima.
"Ova vlada koja je tamo danas želi da ponovo stvori odnose sa Sjedinjenim Državama i da ima bolje odnose. To je rastuća ekonomija. Ekonomski im ide veoma dobro jer su dobri, vredni ljudi. I zanimljivo je. U nedavnoj anketi evropskih zemalja na ovim predsedničkim izborima, Tramp protiv Kamale Haris, srpski narod je dao najveću podršku Trampu, oko 59 odsto srpskog stanovništva je podržalo Trampa na poslednjim izborima, više od bilo koje druge evropske zemlje. I tako šta god mogu da učinim da budem od pomoći mestu odakle je moj otac došao, učiniću to", zaključio je Blagojević.
Komentari (0)