"Valcer koji igra mnogo ljudi i svi moraju da budu sinhronizovani": Koliko je u ovom trenutku Srbija blizu EU?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

29/10/2024

21:31

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Srbija ostaje na evropskom putu, jer je naš strateški cilj da postanemo deo Evropske unije. To je izjavio premijer Srbije Miloš Vučević. Rekao je i da ozbiljne reforme koje se sprovode treba da se verifikuju otvaranjem klastera tri. Reč je o klasteru koji obuhvata osam poglavlja - informaciono društvo i mediji, oporezivanje, ekonomska i monetarna politika, socijalna politika i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijska politika, nauka i istraživanje, obrazovanje i kultura i Carinska unija.

Srbija je, podsetimo, u decembru 2021. poslednji put otvorila neki klaster. Od tada je više pita najavljivano da je klaster 3 spreman, a krajem ove godine postoji još jedna šansa da se to zaista i dogodi. U međuvremenu, u prethodnih nekoliko nedelja, u više navrata, i od brojnih evropskih zvaničnika, čule su se poruke: Unija je potrebna Srbiji, a i EU je neophodno punopravno članstvo Srbije.

Koliko je zapravo Srbija u ovom trenutku blizu članstva, za Euronews Srbija su govorili direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović i Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike.

"Klaster 3 spreman već nekoliko godina"

Kada je reč o pomenutom klasteru 3, Joksimović kaže da je Srbija spremna već nekoliko godina i da je Evropska komisija već dve godine u nizu davala preporuku za otvaranje. Kako kaže, u ovom trenutku je to pitanje političke odluke hoće li EU dati zeleno svetlo.

"Čini mi se da prema izjavama kako evropskih zvaničnika, tako i naših posle razgovora sa evropskim liderima, vlada optimizam da bi klaster 3 trebalo da bude otvoren u bliskoj budućnosti. To bi bio jedan korak napred, da možemo reći da se proces kreće. Dakle, Evropska komisija je još krajem prethodnog svog mandata izrazila spremnost da tema proširenja, zahvaljujući pre svega geopolitici, bude prioritetna. Potvrdila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, da je to prioritetna tema njenog obnovljenog mandata. Ali osim snažnih izjava, do sada nismo videli prevelike konkretne korake u regionu. Naravno, plan rasta je nešto što je dodatna motivacija i dodatni podsticaj za reformski proces, ali suštinski sada nas očekuje trenutak da vidimo na koji način je Evropska unija zamislila da korake ka punopravnom članstvu ubrza", rekla je ona.

Kako je naglasila, Plan rasta za Zapadni Balkan je novi podsticaj za zemlje regiona.

"Ono što možemo reći je da je reformska agenda nešto na što su se države obavezale, da će zapravo ubrzati određene procese koji su zacrtani i u pregovaračkim procesima. Znači, one se ne razlikuju previše, ali ova reformska agenda ima određeni tempo kojim se očekuje da se neka važna pitanja reše. Samim usvajanjem, znači da je Srbija ispunila očekivanja Evropske komisije", navela je Joksimović.

Kada je reč o oblastima koje su obuhvaćene klasterom 3, Dimitrov kaže da Srbija tu stoji relativno dobro, a neka poglavlja su već otvorena.

"U tri poglavlja mi imamo ocenu pripremljenosti kao dobru, što je veoma pohvalno i znači da tu postoji već dobra doza spremnosti. U nekim drugima imamo osrednju pripremljenost. S tim što sada u prethodnih godinu dana smo imali napredak zbog reformi koje su sprovođene kako bi Srbija dobila članstvo u SEPA", rekao je on.

Kako kaže Dimitrov, Evropska unija mora da bude oprezna sa otvaranjem klastera tri, jer se tu postavlja pitanje i da li bi time poslala drugu poruku.

"To je da su neki problemi koji su kritični, pre svega osnovna prava kao što su demokratija, vladavina prava, slobodni, fer izbori, da li su oni zapostavljeni i je li on na taj način može da pošalje poruku da sve je u redu, nema tu nikakvih problema, evo dobili ste klaster tri, što može da kod nekih stvori veliko nepoverenje u njihovo izveštavanje i prosto njihovu objektivnost", dodao je.

Na pitanje da li pohvalne reči predsednice Evropske komisije znače istovremeno i pozitivno mišljenje u godišnjem izveštaju Evropske unije o napretku Srbije, Dimitrov kaže da to ne mora da znači.

Joksimović sa druge strane kaže da je sasvim sigurna da će određene oblasti dobiti pohvale kao ekonomija.

"Sasvim sam sigurna recimo da će tema Prajda biti jedna od onih koja će biti pozitivno ocenjena za organizacije Prajda za ovu godinu. Sasvim sigurno će u nekim oblastima postojati određene zamerke. Ono što moram reći je da na te izveštaje, kada se nađu pred EU parlamentom, dođe po 200 amandmana, od kojih bude usvojeno 4 do 5. Uvek se svi hvataju za nijanse rečnika i vokabulara koji je u samom izveštaju upotrebljen, ali to je naprosto samo jedan prikaz onako kako se u Briselu vidi aktuelno stanje. Ono što moram da kažem je da proces kao takav, on sadrži svoja pravila, svoja očekivanja, merila koja zemlja kandidat treba da ispuni, ali sa druge strane, važan element je i pitanje političke volje. Dakle, čini mi se da je EU shvatila da je značaj članstva država zapadnog Balkana u ovom trenutku mnogo veći nego ulaženje u detalje u svaki proces koji se u pojedinačnoj državi dešava", rekla je ona.

Podrška Mađarske

Objašnjavajući koliko je za Srbiju važna podrška Mađarske, Joksimović kaže da je to zemlja koja trenutno predsedava Savetom EU i da je u tom kontekstu njen glas u ovom trenutku snažniji. Kako kaže, Mađarska odavno podržava dalji proces integracije u EU.

"Moramo imati u vidu da je njena pozicija generalno u EU i u ovom trenutku prilično uzdrmana, da postoje snažne kritike na unutrašnju političku situaciju, ali i na spoljno političko delovanje Mađarske. Međutim, ono što je sada dosta zanimljivo kada govorimo o kritikama unutrašnje politike u Mađarskoj, moramo reći da je takva vrsta kritike išla u paru u odnosu na Mađarsku i na Poljsku. Međutim, upravo zbog geopolitike smo videli da zapravo Poljska dobija na značaju zbog rata u Ukrajini i da ta vrsta negativnog pogleda na određenu unutrašnju političku dinamiku u Poljskoj, koja je donekle ublažena izborom Tuska, zapravo potpuno je nestala sa agende EU. Ali, da se vratim na Mađarsku, pozicija same Mađarske u EU u ovom trenutku je pomalo uzdrmana. S druge strane, ono što bih ja rekla komentarišući jučerašnju posetu mađarskog predsednika, ja bih rekla da ako mene pitate šta je najvažnija poruka te posete, to je da je moguće imati dobre susedske odnose, da je moguće da određene teme iz prošlosti se stave po strani, da se ostave po strani, ne da se zaborave, ali da naprosto možemo da prevaziđemo te teme iz prošlosti i da nastavimo dalje. Ako su to uspela je Srbija i Mađarska, pretpostavljam da postoji nada da se tako nešto desi i sa drugim zemljama u regionu", rekla je Joksimović.

Na pitanje koliko smo kao država u ovom trenutku blizu ili daleko od članstva u EU i od koga sve to zavisi, Dimitrov kaže da smo trenutno "veoma daleko i da to ne zavisi samo od nas".

"To je neki valcer koji igra mnogo ljudi i mnogo ljudi mora tu da bude sinhronizovano. Potrebna je politička volja svih država članica. Mi trenutno imamo unutrašnju krizu u Francuskoj i Francuska mora to da prevaziđe, to je njihovo pitanje. Oni neće biti konstruktivni u procesu eurointegracija dok ne reše svoje unutrašnje pitanje. U EU postoji volja, u EU komisiji to je jasno. Tako da to treba videti kako će EU sprovesti unutrašnje reforme. Naravno, to je podeljeno mišljenje među članicama, ali sigurno postoji način da se to reši ukoliko postoji volja. Imamo Zapadni Balkan koji sad u zavisnosti od države do države neke ne pokazuje volju da zaista žele da budu uključeni u taj proces. I da prosto žele da budu u procesu kako bi one dobijale određene benefite, ali ne žele prosto da naprave one teške korake koje će personalno pogoditi one koji su na vlasti da bi došli do tog konačnog članstva i cilja", rekao je Dimitrov.