Igre 
Dijalog Beograda i Prištine: U Briselu konačno održan trilateralni sastanak, je li to najava susreta na najvišem nivou?
Komentari25/10/2024
-19:14
Juče je u Briselu održana nova runda dijaloga Beograda i Prištine uz prisustvo glavnih pregovarača obe strane. Za razliku od prethodnih susreta, ovog puta je održan i trilaterlani sastanak, a ne samo razgovori delegacija Beograda i Prištine sa Miroslavom Lajčakom. Lajčak je izjavio da je razgovarano o implementaciji Ohridskog sporazuma koja u suštini tek treba da počne, a glavni pregovarač Beograda Petar Petković je istakao da je insistirao na formiranju ZSO.
Kako je Petković izjavio posle sastanka, upoznao je Lajčaka sa terorom premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija prema Srbima, naročito na severu KiM. Kada je reč o trilaterlanom sastanku, Petković je naveo da je bio mučan i da je prištinski glavni pregovarač Besnik Bisljimi u jednom trenutku hteo da napusti razgovor.
"Vidite da ne postoji nikakva iskrena spremnost da se dogovaramo, ni oko čega. Priština odbija da razgovara o predlozima Beograda. U jednom trenutku, gospodin Bisljimi je skupio svoje papire, stavio ih u torbu i hteo da ustane i da krene. Ja sam skrenuo pažnju gospodinu Lajčaku da, bez obzira na to da li gospodin Bisljimi želi da ostane ili ide, ja sam tu, ostajem za stolom sa svojim papirima, da iznesem sve ono što tišti Srbe na Kosovu i što moramo da rešavamo putem dijaloga, jer ne postoji drugi način kako da dođemo do normalizacije odnosa", rekao je Petković.
Euronews/Nemanja Milutinović
Sa druge strane Bisljimi je rekao da na trojnom sastanku nije bilo rezultata po pitanju napretka u normalizaciji odnosa sa Srbijom. On je razgovore ocenio kao "neuspelu rundu", tvrdeći da Srbija insistira na "delimičnoj primeni sporazuma".
Međutim, Miroslav Lajčak je na društvenoj mreži X napisao da su delegacije razgovarale o brojnim važnim pitanjima koja proizilaze iz prethodnih sporazuma i dogovorili se o narednim koracima.
Dok se u Briselu pregovara, situacija za Srbe na Kosovu ostaje teška. Na to ukazuje i generalni sekretar UN Antonio Gutereš koji je u redovnom šestomesečnom izveštaju Savetu bezbednosti UN naveo da je situacija na severu AP KiM napeta i da postoji mogućnost eskalacije. Pozvao je sve strane da ponovo potvrde privrženost dijalogu uz posredovanje EU.
Naveo je i da jednostrani potezi, poput zatvaranja institucija koje finansira Beograd, koraka ka ponovnom otvaranju mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, kao i ograničenja protoka robe iz centralne Srbije i implementacije nove monetarne politike, podižu tenzije među zajednicama i institucijama.
Povezane vesti
Mijačić: Razlog sastanka usvajanje reformskih agendi
Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić je, komentarišući najnoviju rundu dijaloga u Briselu, rekao da je trilateralni sastanak održan zato što postoji jedna nova inicijativa, a to je plan rasta EU za Zapadni Balkan.
"Ovih dana je Ursula fon der Lajen u poseti regionu i negde kao znak dobre volje Beogradu i Prištini organizovan je ovaj sastanak danas u Briselu. Makar su se dve delegacije srele, tako da na taj način oni pokazuju neku vrstu konstruktivnosti koju nisu pokazivali ranije", rekao je Mijačić za Euronews Srbija.
Napominje da je razlog sastanka upravo usvajanje reformskih agendi od strane EU i očekivanje nekih novih sredstava iz plana rasta, što bitrebalo da se realzuje do kraja ove godine.
Mijačić kaže da teške teme nisu sklonjene sa stola, i da je jedna bila na dnevnom redu kao glavna, a to je izrada plana implementacije Ohridskog sporazuma.
"To je nešto o čemu su razgovarali Vučić i Kurti još prošle godine, u septembru. Oni se nisu složili oko tog takozvanog sekvencionalnog plana i negde od tada, godinu i mesec dana, Lajčak pokušava dve delegacije da upodobi do nivoa da se dogovore šta su koraci u daljoj implementaciji”, naveo je Mijačić.
Sagovornik Euronews Srbija ističe da se to do sada nije desilo i ukazuje na suprotstavljene izjave Petkovića i Bisljimija, gde Petković kaže da Srbija prvo traži implementaciju u vezi za ZSO, a onda bi došle na red ostale tačke, dok kosovska strana želi da se ceo paket implementira zajedno.
"Sa treće strane, međunarodni faktor je tu prilično jasan. On u ovom trenutku traži da vlada Kosova uputi Ustavnom sudu Kosova na razmatranje Evropski plan statuta i to je neka prva tačka u implementaciji sporazuma, koja se očekuje od kosovske strane”, navodi MIjačić.
Povezane vesti
"Srbija pokazuje konstruktivnost, a Priština nepopustljivost"
Podseća da je srpska strana unilateralno sprovela nekih pet tačaka u decembru prošle godine, vezano za tablice, za dokumenta za prihvatanje kosovskog carinskog pečata, a takođe srpska strana je nedavno bila i konstruktivna kada je bio u pitanju prijem Kosova u CEFTA pod imenom Kosovo, a ne pod imenom UNMIK Kosovo.
"Tako da je Kosovo dobilo još jedno popuštanje od strane Srbije", rekao je i dodao da, sa druge strane Kosovo je trebalo da pusti srpsku robu preko svih prelaza, ali se odlučilo samo za Merdare, a po izveštajima se vidi da to ovih dana ide jako loše.
Kada je reč o unilateralnim potezima, Mijačić je rekao da Srbija svojim koracima želi da pokaže konstruktivnost, naročito nakon Banjske, dok Priština svojim jednostranim potezima želi da pokaže nepopustljivost i neprikosnovenost u očuvanju onoga što žele da postignu u okviru dijaloga.
Povezane vesti
Poručuje da je dijalog dugačak proces i da stoji činjenica da međunrodni faktor i dalje popušta Kurtiju kada su u pitanju različite akcije koje je imao.
Wikipedia.org/JLogan
"Recimo, najveća odluka u prethodnom periodu jeste ukidanje dinara. To je zaista napravilo jedan veliki problem stanovništvu iz srpske zajednice i svih drugih zajednica koje koriste dinar. I negde vidimo da je ta tačka vremenom prosto ostavljena po strani. Nove teme su došle na dnevni red, međunarodni faktor nije pokazao svoju odlučnost, nažalost, ni kod te odluke ni kod ukidanja određenih institucija", rekao je Mijačić.
Kada je reč o ukidanju institucija, on kaže da se Srbija sama obavezala da će ukinuti neke od njih.
"To je obaveza još iz 2013. odnosno od 2015. godine, ali tu zaista to nisu samo institucije privremenih organa, tu ima jako puno srpskih institucija koje kosovska vlada ukida jednu po jednu, a sa druge strane nema reakcije niti iz Beograda, niti od strane međunarodnog faktora", rekao je.
Čekajući američke izbore
Na pitanje da li se uskoro može očekivati susret na najvišem nivou, nakon što su se glavni pregovarači konačno sreli, Mijačić kaže da to generalno nije realno.
"Sada se očekuju američki izbori. Prosto je sva pažnja usmerena ka Vašingtonu, gde jedna i druga strana imaju neke svoje favorite i to će se desiti u narednih dve nedelje. Tako da negde ti američki izbori će odrediti dalja dešavanja. U nekom narednom periodu, sa druge strane, očekujemo novog izaslanika za Kosovo, specijalnog predstavnika koji će, najverovatnije, doći negde u januaru nakon uspostavljanja konačnih institucija Evropske komisije", istakao je.
Zbog toga, ističe, čak i da postoji mogućnost da se dogodi sastanak na visokom nivou, to se sigurno neće dogoditi pre decembra. Prema njegovim očekivanjima, realno bi bilo da to bude februar ili mart sledeće godine.
Preporuka za vas
Komentari (0)