Pripadnici KBS-a su gladni? Loše snabdevanje hranom nije jedini razlog zašto ne mogu da se porede sa Vojskom Srbije
Komentari16/10/2024
-19:00
Ministar odbrane u privremenim albanskim institucijama u Prištini Ejup Maćedonci odbacio je zahtev opozicije u parlamentu tzv. Kosova kojim su tražili njegovu ostavku zbog katastrofalnog stanja u "Kosovskim bezbednosnim snagama" (KBS), koje će, prema njima, zbog neažurnosti i nedovoljnog ulaganja ostati bez snabdevanja hranom, prenosi "Gazeta Ekspres".
Maćedonci je u svom obrazloženju naveo da sa komandantom KBS-a, generalom Baškimom Jašarijem čini sve da se reši problem sa hranom, ali i da "nema problema sa hranom, jer pripadnici KBS-a imaju tri obroka dnevno".
Na pitanje da li razmišlja o ostavci, odgovorio je da mu „ne pada na pamet“.
"Kada započnem neki posao, ne pada mi na pamet da dam ostavku. Mogu da dobijem otkaz, ali odustajem tek kad umrem. Neću podneti ostavku pre bilo kakvog izazova. Zajedno sa generalom Jašarijem i ljudima iz Ministarstva odbrane činimo sve da ovo pitanje rešimo na duži rok", rekao je Maćedonci u emisiji Presing.
Inače, opoziciona DPK, tj. njen poslanik Abeljard Tahiri se prvo oglasio na društvenoj mreži Fejsbuk, direktno prozvavši premijera Aljbina Kurtija zbog " problema sa snabdevanjem hranom i nedostatkom kadrova", zbog čega KBS preti obustavljanjem rada.
"Dok premijer Kurti upozorava na opasnost koja dolazi od srpske vojske i njihovih provokacija na udaljenosti od 50 metara od granične linije naše države, s druge strane, komandant KBS je upozorio da problemi prehrambene službe kao i nedostatak kadrova može dovesti do obustave njihovih aktivnosti. Ova situacija ne samo da je uznemirujuća već i neprihvatljiva", naveo je Tahiri na svom Fejsbuk nalogu.
On je dodao u svetlu predizborne kampanje, koja već traje u južnoj srpskoj pokrajini, da će na izborima 9. februara doći do smene vlasti, između ostalog i zbog stanja u KBS.
"Međutim, sada nas nedelje dele od izbora 9. februara i sledeća vlada na čelu sa Bedrijem Hamzom ukloniće štetu i ogromne posledice", zaključio je Tahiri.
O stanju u KBS, opremljenosti, brojnosti, ali i spremnosti ove nelegalne strukture privremenih albanskih institucija u Prištini za Euronews Srbija je govorio vojni analitičar Vlade Radulović.
Radulović: KBS su nastale iz terorističke OVK, poređenje sa Vojskom Srbije je besmisleno
Na prvom mestu, Radulović ističe da je budžet KBS povećan, ali nedovoljno da ova formacija bude pretnja Srbiji.
"Ono što je činjenica jeste da se u proteklim godinama beleži povećanje ulaganja. U proteklih, uslovno rečeno, dve, tri godine to je značajno povećanje. Pre nekih 5, 6, 7 godina KBS su imale uslovno rečeno neki fiksan budžet, ne u bukvalnom smislu, koji je obično bio oko 50-55 miliona eura. Međutim, sada to jeste povećano, pa je budžet negde oko 100, pa i preko 100, recimo 140 miliona evra. Tako da, ta Kurtijeva priča da je on gotovo udvostručio budžet, u principu stoji", objašnjava Radulović i dodaje:
"Sa druge strane, došlo je i do značajnog opremanja KBS, što kroz programe donacija, što kroz neke kupovine, mada i te donacije i kupovine treba vrlo oprezno posmatrati. Naravno, to se u propagandi predstavlja sve u nekom superlativu, međutim, postoji dosta programa gde, recimo, Turska kaže da će donirati određeni broj oklopnih vozila ili MRAP vozila i navede određenu sumu novca, a onda, zapravo taj novac Priština ni ne vidi, jer taj novac Turska suštinski uplaćuje turskim kompanijama, poput kompanije ASELSAN ili BMC, i onda te kompanije zapravo proizvode određene sisteme ili vozila i nakon toga se ona isporučuju KBS-u. Ipak, što se tiče nekog poređenja, ja zaista ne bih poredio, prosto, Vojska Srbije je ozbiljna oružana sila sa tradicijom i, pre svega, Republika Srbija je država, za razliku od KBS i 'Kosova', koje suštinski u takvom formatu ne bi ni po jednom dokumentu mogle, niti smele da postoje", navodi Radulović.
On primećuje i to da je KBS nastao iz "Kosovskog zaštitnog korpusa" u kojem su bili mnogi teroristi OVK.
"Druga stvar, postoji i ona čuvena teza koju Priština vrlo često ističe i pominje, to je da oni, zapravo, baštine tradiciju, da su naslednica terorističke OVK. To negde nije bez razloga, budući da je suštinski, iako to neće niko da prizna, sem naravno samih Albanaca na Kosovu, da je OVK prešla, odnosno jedan njen deo, prvo u "Kosovski zaštitni korpus", a zatim iz njega su nastale KBS. Tako da ako se gleda ta analogija, onda to što priča Priština nije tako samo u pogledu neke propagande, već zapravo ta nit preko "Kosovskog zašitnog korpusa" sa OVK i postoji", objašnjava vojni analitičar.
"KBS se oslanja u potpunosti na stranu podršku što se tiče naoružanja"
Dok je priča o nabavci američkih Džavelina još uvek aktuelna, Priština je već nabavila primerke turskog i američkog naoružanja.
"Kada govorimo konkretno o samom naoružanju, pored naravno pešadijskog naoružanja, ličnog naoružanja mahom zapadne proizvodnje, postoje i neka naprednija sredstva koja su dobili u proteklom periodu, poput nekih protivoklopnih sistema. Recimo tu je jedan turski protivoklopni sistem OMTAS 160mm, zatim imamo trenutno je aktualna, još uvek nominalno u procesu nabavke, priča oko američkih Džavelina, gde imaju zvanično odobrenje od strane Stejt departmenta za prodaju nekih 246 jedinica", kaže on i nastavlja:
"Sa druge strane, tu je i samohodni minobacački sistem korporacije ASELSAN i vozilo Vuran kompanije BMC, a na njemu instaliran samohodni minobacač, govorimo o kalibru 120mm. U segmentu vozila, imaju pre svega vozila Otokar Kobra, turska vozila, takođe i značajan broj vozila američke proizvodnje Humvee, nešto manje vozila Vuran, te BMC-ova vozila Kirpi i takođe nekih 50-ak vozila M1117 Guardian, što su takođe američka vozila".
Radulović navodi i to da je želja KBS da nabavi i lake prenosne protivvazduhoplovne sisteme.
"Naravno tu treba dodati transportne kamione i terenska vozila i u ovom segmentu bespilotnih letelica dva tipa, Bajraktar TB2 i jedna mala izviđačka bespilotna letelica RQ-20 Puma, dakle to su u principu neke najvažnije stvari na koje KBS mogu da računaju. Ostaje otvoreno pitanje u segmentu artiljerije, lake artiljerije, da li su tu šta nabavili u proteklom periodu, jer te intencije postoje i ostaje pitanje da li su nabavljali, odnosno da li će u narednom periodu nabaviti i neki laki prenosni sistem protivvazduhoplovne odbrane koji su namenjeni pre svega za dejstvo po helikopterima i bespilotnim letelicama", ističe on.
"Nikada nisu dostigli ciljanu cifru od 5.000 aktivnih pripadnika, a njihovi oficiru se obučavaju u zemljama NATO"
Međutim, bez obzira na ulaganja, prema Raduloviću, ostaje činjenica da su plate u KBS izuzetno niske, zbog čega imaju velike probleme sa kadrovima.
"Činjenica jeste da upravo mladi ljudi odlaze iz KBS i oni koliko god to pokušavali da guraju pod tepih i da sakriju te informacije, one su tačne i oni imaju jako velikih problema po tom pitanju. Naravno, to ne znači da sad oni ostaju apsolutno bez ljudi, ali postoji ozbiljan problem i da li su te plate niske, apsolutno jesu. Sa druge strane, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da su oni odlučili, kada su usvojili ona tri zakona iz oblasti odbrane krajem novembra 2018. godine, da su oni povećali brojno stanje do 2500 pripadnika aktivnog sastava i 800 pripadnika rezerve", navodi Radulović i nastavlja:
"Sa tim izmenama oni su u segmentu aktivnog sastava želeli 5.000 pripadnika i u segmentu rezerve do 3.000. To je dodatno opteretilo njihov budžet i prosto celokupan sistem. Ono što je činjenica je da nisu uspeli da dostignu tu cifru kojoj teže. Iako je sa druge strane, recimo u periodu 2021-22. godine primljeno negde oko 1.200 vojnika i pored toga pojačali su segment rezerve sa nešto oko 400 rezervista".
Po pitanju obuke oficirskog kadra, Radulović navodi da se KBS takođe oslanjaju na zemlje NATO, gde se ističu Hrvatska i Turska.
"Postoji kod njih Centar za univerzitetske studije Akademije Bezbednosnih snaga Kosova, gde proizvode svoje kadete, ali imaju i usavršavanje mahom u zemljama NATO, školuju se u Turskoj, recimo, komadno-štabno usavršavanje su prošli, baš ove godine je bila promocija u junu mesecu, u Zagrebu na hrvatskoj vojnoj akademiji "Franjo Tuđman". Imaju saradnju sa zemljama u regionu, poput Hrvatske, ali i sa zemljama čanicama NATO, Amerika, Velika Britanija, Nemačka, ali i sa Turskom, interesantna je saradnja sa Turskom i u pogledu obuke nekih vazuhoplovnih inženjera i, recimo, pilota helikoptera upravo u Turskoj, u proteklim godinama", zaključio je Radulović.
Komentari (0)