Dačić: Politika vlasti prema AP KiM se nije promenila ni za jotu

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je cilj vlasti u Prištini da se što više smanji broj Srba na AP Kosovo i Metohija, da im se izbriše perspektiva i kod njih stvori svest da im nema opstanka na KiM.

Dačić je u intervjuu za današnje Novosti rekao da su to dugoročni ciljevi premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, koji se ne obazire na dogovore postignute u procesu dijaloga.

Dačić je dodao da se sada prvi put desilo da je međunarodna zajednica došla do stepenika kada je Kurti nešto morao da popusti i ukine zabranu srpske robe i naveo da je Kurti to učinio samo zato što ga je međunarodna zajednica ucenila statusom u nekim regionalnim organizacijama.

Ukazao je da je samo pitanje da li međunarodna zajednica hoće da primenjuje uticaj. 

"Prvi put se sada desilo da su sa predlozima, koje je izneo predsednik Aleksandar Vučić, saglasne i zapadne i istočne zemlje, Evropska unija, SAD, Nemačka, Rusija i Kina", rekao je Dačić.

Osvrćući se na izjavu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da je Srbija povukla pismo u kojem se ogradila od spornih delova Ohridskog sporazuma, Dačić je rekao da je o tome slušao iz novinskih izveštaja i da nema informacije, ali je istakao da Srbija ima jasnu politiku da će sprovoditi one delove sporazuma sa kojima se saglasila.

"Nismo se saglasili sa delovima sporazuma koji se tiču statusa Kosova, koji se tiču de jure i de fakto priznanja i članstva u međunarodnim organizacijama. Naša politika se nije promenila ni za jotu, svih ovih godina", naglasio je Dačić.

Odgovarajući na pitanje da li mu se čini da su projekti poput "Jadra" i kupovine aviona "rafal" signal da se Srbija sve više okreće Zapadu, Dačić je rekao da ne misli da je to nešto što našu zemlju na balansu naginje na jednu stranu.

Istakao je da pitanje litijuma nije vezano za Zapad i da je njegov najveći proizvođač Kina. 

"U pitanju je ekonomski potencijal za koji će nadležni državni organi, a pre svega predsednik Vučić, odlučiti da li postoje uslovi u smislu zaštite životne sredine, da bi se realizovao", naveo je ministar.

Dačić je rekao da Srbija nikada nije bila zatvorena za sprovođenje nekih ekonomskih projekata sa Zapadom, ali da to ranije nije mogla da radi jer Zapad nije hteo.

Naveo je da se tema litijuma politizuje i ne raspravlja na pravi način, već sa aspekta političkih zloupotreba.

Prema njegovim rečima, opoziciji je potrebna jedna tema koja bi mogla da bude prijemčivija za građane nego što je njihova politika. 

"Niko neće izaći na demonstracije zbog podrške Đilasu, Aleksiću, Mariniki... Za zaštitu životne sredine su svi zainteresovani", rekao je Dačić.

Istakao je da rejting vladajućih stranaka nije narušen i da je čak i porastao u uslovima negativne kampanje protiv nje.

"Ljudi odvajaju ta dva pitanja i ne mislim da tu može da dođe do problema. Svako može da izražava političko mišljenje. Javna okupljanja nisu sporna, ali postoje pravila kako mogu da se dešavaju", ukazao je Dačić.

Odgovarajući na pitanje da li smatra da Srbija treba da bude na samitu BRIKS u Kazanju, Dačič je rekao da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU, ali da je saradnja sa BRIKS važna i da u tome treba da učestvujemo.

"Na kom nivou i kako, to je procena onih koji vode spoljnu politiku. Mi nismo članovi BRIKS-a jer kada je pravljen niko nije imao u vidu Srbiju nego velike zemlje, ekonomski jake. On nema organizacione forme koje bi mogle da nadomeste organizacione forme EU. To može da bude naša iracionalna ljubav, u smislu da nije realna da se ostvari u dnevnopolitičkom međunarodnom životu", rekao je Dačić.

Na pitanje da li je u kontaktu sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom, Dačič je rekao da, iako više nije ministar spoljnih poslova, sa njim kontaktira na prijateljskoj bazi kada su u pitanju rođendani i praznici.

"Ne odričem se nekih prijateljstava i sa drugim ljudima, naročito sa bivšim ministrom odbrane Rusije Sergejom Šojguom. Sa te dve osobe sam najviše radio i to su dokazani prijatelji Srbije. I oni su to pokazali na svakom mestu. Kao što treba negovati prijatelje Srbije i na drugim stranama", istakao je Dačić.

O kriminalu

Govoreći o rezultatima borbe protiv kriminala, Dačić je rekao da su postignuti značajni rezultati u odnosu na prošlu godinu i da je smanjen uupan broj krivičnih dela u svim segmentima.

"Rasvetljena su sva najteža krivična dela, nije bilo u ovom periodu mafijaških likvidacija i ubistava, što je pokazatelj da smo postigli rezultate da vidljivu delatnost organizovanih kriminalnih grupa potisnemo iz Beograda", rekao je Dačić i naglasio da poverenje građana u policiju raste.

Osvrćući se na spekulacije da nema dovoljno dokaza u slučaju ubistva dvogodišnje devojčice Danke Ilić, Dačić je naveo da je poslednje hapšenje u vezi sa tim slučajem vezano za pretnje njenim roditeljima.

"Roditelji su prijavili da su imali pretnje opasne po život u kojima se iznose neistine, gde se otac devojčice povezuje sa smrću brata jednog od dvojice optuženih. To su neistine. Policija i tužilaštvo su sagledali sve dokaze i videli da tu ima elemenata krivičnog dela i osnovane bojazni da bi pretnje mogle da ugroze bezbednost roditelja", rekao je Dačić.

On je dodao da, što se tiče ubistva Danke Ilić, tu istraga više nije u policijskom delu, ali da je siguran da tužilaštvo nikada ne bi podizalo optužnicu da nije bilo dovoljno dokaza.
Na pitanje da li se istražuje slučaj smrti Dalibora Dragijevića, brata osumnjičenog Dejana, koji je preminuo u policijskoj stanici, rekao je da se vodi ispitivanje svega toga.

"Utvrđuju se određeni momenti po zahtevu tužilaštva. To je u domenu odeljenja unutrašnje kontrole MUP", rekao je Dačić.

Odgovarajući na pitanje hoće li uskoro biti uhapšen vođa kavačkog klana Radoje Zvicer, Dačić je rekao da su ta i grupe naslonjene na nju, kada je reč o "kraku koji se nalazi u Srbiji, veoma oslabljene zbog aktivnosti naše policije i samim tim svoje aktivnosti sprovde izvan Srbije.

"Zvicer nije dostupan našim organima, a da li će i kada biti uhapšen ne zavisi od nas, već od obaveštajnih podataka, a verujemo i od političke volje određenih zemalja da to urade... U svakom slučaju, dok je na slobodi postoji bezbednosni rizik i on nije samo za građane nego i za nosioce funkcija poput predsednika Vučića, koji za njih predstavlja čoveka koji je presekao i dao nalog da se članovi te grupe pohapse", rekao je Dačić.