Igre 
Slučaj "Banjska" godinu dana kasnije: Podignuta optužnica protiv 45 Srba sa severa KiM, nema dokaza o umešanosti Srbije
Komentari12/09/2024
-14:00
Specijalno tužilaštvo u Prištini je saopštilo da je podignuta optužnica protiv 45 osoba za slučaj Banjska, koji se dogodio 24. septembra prošle godine. Tada su u oružanom sukobu, kosovske policije i lokalnih Srba poginula četvorica muškaraca, jedan pripadnik policije i trojica Srba.
Iz tužilaštva su saopštili da je glavni osumnjičeni Milan Radoičić, a da se on i svi ostali terete za krivična dela u vezi sa terorizmom.
Tužioci Naim Abazi i Bljerim Isufaj nisu potvrdili navode prištinskih zvaničnika da je država Srbija na bilo koji način umešana u organizaciju ovog sukoba.
Prva informacija o sukobu lokalnih Srba i kosovske policije u selu Banjska došla je od Aljbina Kurtija, koji je objavio da je ubijen pripadnik policije, a samo par sati kasnije saopštenjem se oglasila eparhja Raško-prizrenska, obavestivši javnost da je grupa naoruženih maskiranih ljudi upala blindiranim vozilom u istoimeni srednjovekovni manastir.
"Naoružana maskirana lica se kreću po dvorištu i čuju se povremeni pucnji", naveli su tada iz eparhije, osudivši svaki vid nasilja i pozivajući na prekid sukoba.
Ubrzo je stigla informacija da je policija ubila trojicu Srba, jednog ranila, a uhapsila trojicu.
Pet dana je Banjska bila pod blokadom kosovske specijalne policije, nije se moglo ni u, ni iz sela, iako je sukob trajao 8 sati, a za saobraćaj su punih 10 dana bili zatvoreni administrativni prelazi na severu, Jarinje i Brnjak.
Povezane vesti
Na jedinom objavljenom snimku sukoba, snimku kosovske policije, objavljenom dva dana kasnije, videla se grupa Srba u maskirnim uniformama, a među njima i tada potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić. Istog dana javnosti su pokazana zaplenjena dokumenta, novac, vozila i oružje.
Međunarodna zajednica je osudila sukob u Banjskoj, zahtevajući od Beograda i Prištine da sprovedu istragu i kazne krivce, a Milan Radoičić preko advokata prihvata odgovornost za organizaciju događaja. Posle saslušanja u Beogradu pušten je na slobodu, ali je protiv njega nastavljen sudski postupak. Kosovske vlasti mu plene celokupnu imovinu na svojoj teritoriji, tražeći i njegovo izručenje.
Skoro godinu dana od sukoba u Banjskoj, Priština podiže optužnicu protiv 45 osoba, među njima i protiv Radoičića.
"Obavili smo blizu 66 razgovora sa svedocima i optuženima, analizirali oko 120 elektronskih uređaja, zaplenili oko 1.266 komada oružja i drugih uređaja i obezbedili stotine dokumenata koje sadrže ključne dokaze za ovaj slučaj. Među glavnim optuženima je osoba sa ključnom pozicijom vođe grupe, Milan Radoičić, koji je imao važnu ulogu u koordinaciji i kriminalnim aktivnostima. Napravili smo desetine zahteva za međunarodnu pravnu saradnju, uključujući zemlje Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i druge zemlje iz kojih smo uspeli da obezbedimo važne dokaze", rekao je tužilac u predmetu Banjska Naim Abazi.
Glavni tužilac specijalnog Tužilaštva Bljerim Isufaj je istakao da se čekalo na rezultate ispitivanja dokaza, koje je obavljeno u inostranstvu.
"Dobijeni su rezultati ispitivanja koja su obavljena u inostranstvu, verovatno je glavni uzrok odlaganja podizanja ove optužnice. Nakon što smo dobili ove rezultate, optužnica za ovaj slučaj je podignuta u zakonskom roku", rekao je Isufaj.
Dokaze je od Prištine, preko je Euleksa tražio i Beograd, ali ih nikada nije dobio. U isto vreme je država Srbija optuživana od strane prištinskih zvaničnika da snosi odgovornost za sukob u Banjskoj.
Povezane vesti
"Namera Srbije je poznata, tu grupu je obučavala i finansirala Srbija. Pozdravljamo optužnicu protiv glavnog teroriste i drugih. Dvadesetčetvrtog septembra biće godinu dana od napada, a važno je da naši partneri izvrše pritisak na Srbiju da preda ta lica", rekla je ovom slučaju ministarka pravde takozvanog Kosova Aljubljena Hadžiu.
Stefanović: Optužnica prištinskog tužilaštva sa stanovišta pravnog poretka nema nikakav značaj
Srbija nema nikakve veze sa sukobom u Banjskoj, tvrde najviši zvaničnici u Beogradu optuživši kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je svojim postupcima izazvao nezadovoljstvo Srba sa Kosova i Metohije.
Povodom podizanja optužnice od strane Prištine, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović kaže da sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije optužnica specijalnog tužilaštva institucija u Prištini protiv Milana Radoičića i drugih nema nikakav značaj i da se istraga protiv njih vodi u Beogradu.
Povezane vesti
O ovom slučaju i podizanju optužnice protiv Srba sa severa Kosova i Metohije za Euronews Srbija je govorio i predsednik Odbrora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun.
Drecun: Cela optužnica nije javno obelodanjena
Na pitanje koje su najnovije informacije koje ima u slučaju podizanja optužnice protiv 45 lica u slučaju Bajnska i da li se zna ko su optuženi, osim Milana Radoičića, koji je označen kao glavnoosumnjičeni, ostali ljudi koji se nalaze na tim optužnicama, Drecun da cela optužnica nije javno obelodanjena.
"Nisam primetio da je cela optužnica javno obelodanjena. Rečeno je samo koja su krivična dela u pitanju po njima i da je 45-oro valjda ljudi. E sad je, znate, jako interesantno ko su ti ljudi, to je veliki broj osoba koje se nalaze na toj optužnici. Setite se izjava Kurtija da je on čak identifikovao navodno kompletan državni i vojni vrh Srbije kao saučesnike ili organizatore toga. Moramo da znamo ko su ljudi koji se nalaze na optužnicama. Zatim videli smo u najavi da je bila informacija da je Priština insistirala kod njihovog tužilaštva da što pre podignu optužnicu", ističe Drecun i dodaje:
"Čini mi se da je ipak ovaj tajming pažljivo izabran od strane Aljbina Kurtija, jer ko misli da on nema uticaja na njihovo tužilaštvo, taj se grdno vara, upravo zato da bi ovu optužnicu mogao da iskoristi zarad političke dobiti i da je koristi u političkoj kampanji. Izbori idu u februaru, naredne godine, ali moramo da saznamo detalje optužnice. Znate ako se govori o pranju novca, ako se govori o terorizmu, o finansiranju terorizma, onda tu moramo da pogledamo malo detaljnije šta se nalazi u toj optužnici da vidimo prema kome će biti usmerena. Pitanje je dakle ko im je dostupan za procesuiranje te optužnice, da li će vršiti procesuiranje u odsustvu što imaju običaj da rade, kakvim uopšte dokazima raspolažu".
Tužilaštvo takozvanog Kosova kaže da su im u prikupljanju dokaza pomogli zapadni partneri, Evropska unija, Amerika, a Drecun kaže da smo to isto mogli da čujemo iz izjave Eskobara.
"Znate, to smo mogli da vidimo iz izjave Eskobara. Eskobar je pre nekoliko meseci dok je još bio na dužnosti, kada je mogao da radi po pitanju Kosova i Metohije, rekao da njih ne zanima istraga koju naši nadležni organizuju o Banjskoj, jer oni imaju obaveštajne informacije. Što znači da sve obaveštene informacije kojima su eventualno raspolagale zapadne države, da su na osnovu tog mehanizma traženja međunarodne pravne pomoći, da su ih ustupili verovatno Prištini, da su im dali, ko zna možda, i neke druge podatke, saznanja, da su ih uputili eventualno na neke dokaze", ističe Drecun i dodaje:
"I ne treba sumnjati da se to dešavalo, zato što je Prištini stalo da pokaže kako je Beograd, taj koji ima nekakve agresivne destabilizujuće namere prema takozvanom Kosovu, da i dalje priprema nekakve naoružane grupe. To stalno izjavljuju, da se obučavaju, navodno, nekakvi budući teroristi u uz administrativnu liniju. Dakle, očigledna je namera Kurtija da se slučaj Banjske ne razreši u što skorije vreme, nego da on ima prostora za manipulaciju. Samo se setite njegove izjave da je rekao da ne može da bude nastavljen dijalog dok se ne izruči Radoičić Prištini. Znači, postavio je uslov za koji zna da Beograd neće da ga prihvati i ne može da ga prihvati, jer naše zakonodavstvo ne dozvoljava izručenje naših državljana nekoj nepostojećoj tvorevini na delu naše teritorije", kazao je on.
Drecun je govorio o tome da je Kurti direktno optužio državni vrh Srbije za umešanost u ove događaje, ciljajući samu državu Srbiju, što podsećamo nije spomenuto od strane tužilaštva takozvanog Kosova.
"Pa je onda mnogo toga govorio o umešanosti, navodno, umešanosti državnog vrha našeg, gde je ciljalo samu državu Srbiju. Ono što je za nas bitno jeste da to ne može da proizvede nikakve pravne posledice što se države Srbije tiče. Oni mogu da procesuiraju uhapšene, trojica su uhapšena, neke druge još mogu osuditi, ali ne mogu ništa da urade da bi nametnuli taj proces ovde, u centralnoj Srbiji", rekao je on.
"Priština će uz pomoć ove optužnice, a preko Zapada da vrši pritisak na Beograd"
Na konstataciju da srpsko tužilaštvo u Beogradu vodi postupak protiv Radoičića zbog sumnje da je zajedno sa više NN lica izvršio tri krivična dela, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, nošenje oružja, teška dela protiv opšte sigurnosti, Drecun kaže da je Priština odbila da se ostvari saradnja preko dogovorenog mehanizma međusobne pravne pomoći, preko međunarodnog prisustva.
"Sada vidite, traženi su dokazi od strane Prištine, preko dogovorenog mehanizma međusobne pravne pomoći, preko međunarodnog prisustva, Priština je odbila to. Priština insistira i oni će insistirati, i zato će između ostalog zloupotrebljavati ovu optužnicu u narednom periodu da se izruči Radoičić i drugi osumnjičeni, oni koji su verovatno navedeni u toj optužnici, da se izruče Prištini i tražiće od zapada da se vrši pritisak na Beograd", ističe on.
Na pitanje kada više javno tužilaštvo u Beogradu kaže da optužnica za Banjsku nema pravni značaj i da institucije u Prištini nemaju nadležnost za vođenje postupaka, šta to praktično znači kada se ljudi hapse i kada su u zatvoru, Drecun kaže da je to sprovođenje sile, te da je to znak da se nešto radi nasilno.
"Pa to je sprovođenje sile. Dakle, nasilno se nešto radi. Da, oni mogu sada to da rade na Kosovu i Metohiji. Jednostrano su proglasili nezavisnost. Naš pravosudni sistem ne funkcioniše tamo. Nemamo, dakle, državni aparat koji bi mogao da sprovodi neke stvari kao što je procesuiranje odgovornih za događaje u Banjskoj, i Priština to može da radi. Ali to je sila, znate, upotreba sile da možete jednostavno terorizovati Srbe i da sprovodi svoje zamisli. To nema pravni značaj za funkcionisanje na teritoriji centralne Srbije.
Na pitanje da li to znači da ukoliko su ti ljudi na teritoriji centralne Srbije i Priština ih traži, Beograd ih neće izručiti, Drecun odgovara potvrdno, ističući legitimitet jedino srpskog pravosuđa i organa gonjenja na međunarodno priznatoj teritoriji Srbije.
Ostatak njegovog gostovanja na Euronews Srbija pogledajte u video prilogu iznad.
Osim Milovana Drecuna, za Euronews Srbija je o slučaju govorio i Isak Vorgučić, direktor radija Kosova i Metohije.
Vorgučić: U optužnici se ne spominje država Srbija, jer očito ne postoje dokazi za njenu umešanost
Specijalno, Tužilaštvo Kosova je podiglo optužnicu protiv 45 lica zbog događaja u Banjskoj, a kakve su reakcije na ovaj čin svedoči Vorgučić rečima da se to dugo očekivalo.
"Pa, to se očekivalo dugo. Dakle, bila su upućena pitanja od strane političkog vrha u Prištini, zbog čega do toga nije došlo ranije. Tužilaštvo je objasnilo da nisu imali kapaciteta da urade forenziku nad uređajima i opremom koje su zaplenili, pa su im u tome pomogli međunarodni partneri, tako da je verovatno zbog toga to sve toliko dugo trajalo. Naravno, Kosovo bi htelo da ima uvid i sa srpske strane šta se tu zaista dešavalo i da poseduje dokaze da je Beograd direktno umešan. Međutim, koliko se vidi iz optužnice, to nije direktno navedeno, već samo da postoje izvori finansiranja tog čina iz Srbije", rekao je Vorgučić.
Na pitanje šta znači to što dvojica tužilaca nisu potvrdili navode prištinskih zvaničnika da je država Srbije na bilo koji način umešana u ovaj događaj, Vorgučić kaže da je to znak da prosto nisu pribavljeni dokazi.
"To znači da jednostavno nisu uspeli da pribave direktne dokaze da je Srbija umešana. Dakle, ne samo to, pitanje je na koji način i koliko duboko je to upleteno sa državom, tako da verovatno zbog toga nisu ni uspeli ni da pribave, ni da dokažu", kazao je on.
"Pitanje je da li će EULEX da dostavi od strane Beograda traženu dokumentaciju"
Srpsko Tužilaštvo je, s druge strane, tražilo od EULEX-a kompletnu dokumentaciju o ovom kritičnom događaju, ali još uvek je nisu dobili, na pitanje zašto je to tako, Vorgučić postavlja pitanje da li će EULEX uopšte to da uradi, jer je, prema njegovim rečima, uloga EULEX-a marginalizovana.
"Pitanje je da li će EULEX to da dostavi na uvid, jer koliko znam ovim se bave kosovski sudovi, direktno EULEX je tu neka vrsta posrednika, pomaže, i u svakom slučaju uloga EULEX-a je u poslednjih šest, sedam, osam godina potpuno marginalizovana. Mi vidimo da i EULEX policija tu jednostavno služi kao neki nadzor, ne reaguje, tako da ne verujem da to ima bilo kakav značaj", rekao je on.
O hapšenju četvorice srpskih mladića u Mitrovici, kojima je određen jednomesečni kućni pritvor, Vorgučić kaže da se radi o drakonskoj kazni.
"Čuli smo advokata koji je rekao da je to jedna mala pobeda, naravno jeste pobeda zato što su ljudi pušteni, međutim mesec dana kućnog pritvora zbog dobacivanja policiji, za koju se u tom trenutku nije znalo da je policija, radi se o policajcu u civilu, za koga nisu znali da je policajac, dakle je stvar koja je zaista isuviše, reklo bi se, drakonska", istakao je on.
Nedavno je u Beogradu boravio Miroslav Lajčak, te se najavljuje nova runda dijaloga na najvišem nivou, a postoji navodno i povlačenje pisma o crvenim linijama Beograda, na pitanje da li će doći do susreta predsednika Srbija Aleksandra Vučića i premijera u Prištini Aljbina Kurtija, Vorgučić kaže da se čini da je predsednik Vučić potvrdio dolazak, dok se čeka odgovor Kurtija.
"Pa čini mi se da je predsednik Vučić potvrdio svoj dolazak, videćemo šta će reći Aljbin Kurti, do sada je on odbijao u zadnjih par navrata, Lajčak je svakako osoba iz Evropske unije koja je uradila dosta posla, ali je on čovek koji odlazi i koji pre svega od strane Prištine nema neko veliko poverenje i videćemo da li će Aljbin Kurti pristati na to, ali svakako dijalog u ovakvim uslovima, kada je ovakvo stanje na terenu, je svakako neophodan, ali je pitanje da li je sa ljudima koji su uključeni u ovaj dijalog moguć", zaključio je Vorgučić.
Kompletno gostovanje Isaka Vorgučića pogledajte u video snimku iznad.
Komentari (0)