Igre 
Još jedan korak i Ohridski sporazum ulazi u Poglavlje 35: "EU dobija pravni osnov da zahteva implementaciju dogovorenog"
Komentari20/04/2024
-20:30
Ambasadori država članica EU usvojili su ažurirani tekst zajedničke pozicije za Poglavlje 35, koji podrazumeva da će Srbija u potpunosti sprovoditi svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenog 18. marta 2023. godine. Da bi ovaj prošlogodišnji sporazum i zvanično postao deo Poglavlja 35 koje Srbija do punopravnog članstva mora da zatvori, ostao je još samo jedan korak.
Sagovornici Euronews Srbija navode da ova odluka treba da bude potvrđena na Savetu Evropske unije, na nivou ministara, te dodaju da se nije dešavalo da oni ne glasaju pozitivno na predlog koji im stigne od ambasadora država članica EU. Takođe, kako dodaju, ovim se ne menja pregovarački okvir Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom, kao i da ovo nije ništa novo niti nejanajavljeno.
Naime, u ažuriranom tekstu, koji će postati sastavni deo pregovora u okviru pregovaračkog poglavlja, a koji je usvojen na sastanku Odbora stalnih predstavnika vlada država članica EU (COREPER), odnosno na nivou ambasadora država članica EU, navodi se da će se sve rasprave u vezi sa primenom sporazuma odvijati u okviru dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU. Tekst za pregovaračko poglavlje 35 biće potvrđen na nekom od narednih Saveta EU za spoljne poslove, nakon čega će biti zvanično upućen Beogradu kao tekst pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35, preneo je Tanjug.
Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo
Inače, podsetimo, još u februaru su Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) predali predlog kojim bi obaveze iz Ohridskog sporazuma postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU. Od Beogarda se, prema tom predlogu, očekuje potpuna primena Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa prištinom, a uključujući Aneks o njegovoj primeni. Takođe, u Poglavlju 35 (koje se naziva i "ostala pitanja") tačka 3. pod nazivom "Dalji sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa", postaje tačka 4.
Podsetimo i da je Savet ministara EU još u decembru prošle godine zhatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela. Poglavlje 35 otvoreno je među prvima - decembra 2015. godine, a 27. februara 2023. Beograd i Priština su postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. Nepunih mesec dana kasnije, tačnije 18. marta dogovoren je i Aneks primene tog Sporazuma, koji nije potpisan. Oba dokumenta su u međuvremenu postali sastavni delovi procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Beograd i Priština nisu potpisale Sporazum ni Aneks primene jer je to odbio predsednik Srbije, Aleksandra Vučić.
Takođe, podsetimo, Srbija je Ohridskim sporazumom prihvatila i da se Beograd neće protiviti članstvu prištine u međunarodnim organizacijama i institucijama.
Beograd i Priština vode dijalog o normalizaciji uz posredovanje Evropske unije od 2011. godine, a dve godine kasnije, tačnije 19. aprila 2013. godine parafiran je prvi Briselski sporazum.
Povezane vesti
"Ništa novo, ništa nenajavljeno"
I predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić i Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u dodavanju Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35 ne vide ništa novo, niti ništa što je nenajavljeno.
Euronews Srbija
"Ovakva praksa ne predstavlja ništa novo. I posle zaključivanja prvog Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa, sadržina tog sporazuma je uneta u Poglavlje 35 bez velike buke. Kao i za poglavlja 23 i 24, za Poglavlje 35 postoje merila za otvaranje, merila za zatvaranje i između ta dva skupa merila su prelazna merila. Prošlogodišnji Briselski sporazum i Ohridski aneks o implementaciji su dakle uključeni u pregovarački okvir kao prelazna merila za Poglavlje 35. Usvojeni tekst na sastanku ambasadora država članica EU o zajedničkoj poziciji čini ta prelazna merila efektivnim", rekla je za Euronews Srbija Minić.
Na pitanje da li se menja pregovarački okvir Srbije sa EU i koji su dalji koraci, Minić odgovara:
"Odgovor je jednostavan - da ispunjavamo merila, ukoliko želimo da pretpristupni proces napreduje".
Kaže i da je u prethodnom periodu na Kosovo vršen veliki pritisak kako bi sprovodili dogovoreno, ali da je Srbija "nizom pogrešnih poteza olakšala te pritiske i uspela da ih preusmeri na sebe".
"Tu su pre svega izlazak iz kosovskih institucija, napad na vojnike KFOR-a i veliki broj čak i teško povređenih i najzad, Banjska, koja je označila prekretnicu. Posle Banjske i izbegavanja Srbije da transparentno pokrene proces kažnjavanja počinilaca oružane akcije ništa više nije isto. To nam serija neuspeha na međunarodnoj sceni sve više potvrđuje", kaže Minić.
Selaković podseća da od samog početka pregovora Srbije sa EU sadržina poglavlja 35 nije bila "ovako jasno struktuirana, sa svim ovim merilima ovako jasno napisanim".
Euronews
Povezane vesti
"Ali u potpunosti se oslanjala na implementaciju prvog Briselskog sporazuma, dosta dugo, a onda i Ohridskog. I tada kada je Ohridski sporazum potpisan, tada je negde bilo i najavljeno da će se preduzimati i neki novi način u cilju jasnijeg utvrđivanja obaveza obe strane. Tako da prvo, ovo nije ništa novo, niti je ništa nenajavljeno, a sa druge strane nisu to nikakve nove obaveze u odnosu na one koje je Srbija prethodnih 10 godina imala i ranije, kad je otpočeo proces pregovora. U svim dosadašnjim izveštajima o napretku Srbije, uvek se ta materija Poglavlja 35 referisala na napredak u dijalogu, odnosno ono što su izvestioci za taj dijalog dostavljali", objašnjava Selaković.
Dokle se do sada odmaklo u pregovorima Srbije i EU?
U decembru 2021. godine su otvorena četiri nova poglavlja u okviru Klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) i od tada nema napretka. Srbija je ponovo zastala na svom evropskom putu sa 22 otvorena poglavlja i dva zatvorena.
"U administraciji ima kapaciteta da se proces nastavi i procena je i Vlade Srbije i Evropske komisije da je Klaster 3 spreman za otvaranje. Politički uslovi su glavna kočnica daljem napretku u procesu pristupanja EU i to ne samo spoljnopolitički (odsustvo usaglašavanja sa Evropskim spoljnom i bezbednosnom politikom, već i nazadovanje demokratije i vladavine prava u Srbiji, o čemu pišu brojne međunarodne organizacije, kao i domaće istraživačke kuće. Nedavni izbori se uzimaju kao ubedljivi dokaz takvih ocena", podvukla je Minić.
Povezane vesti
Ovaj mehanizam, kako je dodala, ne postoji kada je u pitanju Priština, jer Kosovo nema tu vrstu institucionalne povezanosti sa EU i procesom evropskih integracija.
"Za njih su se primenjivali, nekakvi drugi mehanizmi koji su više bili onako neformalni, nekad su delovali simbolički, ali jednostavno to je ono što je EU imala na raspolaganju. Tako da u tom kontekstu ništa novo ovde nije ušlo od obaveza u odnosu na Srbiju, niti se sada pitanje priznavanja Kosova od strane Srbije uvodi na neka mala vrata. Dakle, potpuno iste formulacije koje su nam poznate", navela je.
Poručuje da niko ni u jednom trenutku nije ni rekao niti se negde navodi u nekim dokumentima -da za dalji napredak Srbije na putu ka EU stoji uslov prizvanja nezavisnosti Kosova.
"I to jednostavno niko od Srbije nikada neće ni tražiti, to je vrlo jasno, postoje nekakvi drugi modaliteti na osnovu kojih Srbija zapravo treba da demonstrira tu neku vrstu svoje spremnosti da ceo ovaj region bude stabilan u narednom periodu", poručuje koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
"Naći će se i mehanizmi za pritisak na Prištinu"
Miloš Pavković iz Centra za evropske politike objašnjava da kada se nešto usvoji na nivou stalnih predstavništava da se to samo kasnije i potvrdi na Savetu Evropske unije, te da se nije dešavalo da se na nivou ministara donese drugačija odluka. Očekuje da će se to dogoditi na nekom narednom Savetu EU, a pre raspuštanja evropskih institucija zbog izbora koje Uniju očekuju početkom juna.
Euronews
"Tako da u stvarnosti to znači da su velike šanse da će pregovarački okvir EU za Poglavlje 35 biti promenjen i da će u obzir uzeti Ohridski sporazum od prošle godine. To konkretno znači da će prelazna merila za Poglavlje 35 biti ažurirana i da će uzeti u obzir obaveze iz Ohridskog sporazuma. Za Srbiju to znači da će EU imati na neki način pravni osnov da zahteva implementaciju Ohridskog sporazuma, što do sada nije bio slučaj, zato što Srbija nije potpisala sporazum, to je bilo na nivou usmenog dogovora", rekao je za Euronews Srbija Pavković.
Nijedna strana ništa nije potpisala
Sada, kako je pojasnio, na neki način Ohridski sporazum dobija pravnu osnovu, barem sa strane EU.
"Pošto ni Srbija ni Kosovo nisu potpisali, nisu ga na neki način uveli u svoj pravni sistem, pa je EU to uradila na način da ga unese u pregovarački okvir za Srbiju za poglavlje 35", dodaje.
Kako ističe, u samom Ohridskom sporazumu je predviđeno da se on na neki način prenese i u put ka članstvu za Srbiju i za Kosovo. Pošto Kosovo još nema pregovarački okvir, jer nije dobilo ni status kandidata, Pavković smatra da će se za Prištinu "naći nekakav mehanizam kojim bi se osiguralo da i oni implementiraju dogovoreno".
"U trenutku kada kandidatura Kosova dođe na agendu Saveta, oni će verovatno gledati progres u napretku i na osnovu toga će doneti odluku o davanju zelenog svetla za kandidaturu, a kasnije kada dođe u budućnosti do pregovora, prilikom usvajanja pregovaračkog okvira za Kosovo će se uključiti i u njihov pregovarački okvir Ohridski sporazum i sve ostale sporazume koje od tada budu dogovoreni", zaključuje Pavković.
Komentari (0)