Igre 
Stižu ohrabrenja iz EU o procesu pridruživanja? "Vrata su odškrinuta, na nama je da stavimo nogu na njih i završimo put"
Komentari09/03/2024
-20:50
Prethodnih dana iz Evropske unije stigli su signali i ohrabrenja da bi zajednica evropskih država mogla da se proširi na zemlje Zapadnog Balkana možda i pre nego što se mislilo. Svakako, nakon rata u Ukrajini, čini se, bar kako je to rekla šefica nemačke diplomatije, Analena Berbok, proširenje EU postao je geopolitički imperativ. Ipak, Srbija ni prošle, kao ni godinu dana ranije nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima, napredak na putu ka EU slabo da je vidljiv, pa se postavlja pitanje može li Srbija, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana da ubrzaju svoje integracije i kako?
Sagovornici Euronews Srbija kažu da nijedna država neće ući u EU preko noći, da uslovi i kriterijumi za članstvo ostaju isti, ali da izjave ohrabrenja i podrške vide kao jasan signal da je nekakvo ubrzanje procesa priključivanja moguće, ali samo uz jaku političku volju za tako nešto. Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da je rat u Ukrajini izazvao dramatičan obrt u politici proširenja, te da je Evropska unija danas odlučna da se i dalje širi i to mnogo dalje nego što se uoči ovog rata moglo pretpostaviti. Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, ističe da je EU svoja vrata odškrinula, a da je sada vreme da podmetnemo nogu i konačno završimo put ka Uniji.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Podsetimo, šefica nemačke diplomatije se tako tokom nedavne posete Crnoj Gori, založila za brzo postupanje zemalja Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine Evropskoj uniji, te je navela da je to u zajedničkom interesu.
"Buduća Evropska unija sa skoro 30 članica, mora da ojača i svoje strukture i reafirmiše procese odlučivanja većom upotrebom kvalifikovane većine i većim pragmatizmom…", rekla je Berbok prilikom nedavne posete Crnoj Gori, te dodala da je proširenje nakon rata u Ukrajini postao geopolitički imeparitv.
Poruke orhabrenja stigle su i iz Tirane pre nekoliko dana od evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija koji je rekao da je proširenje EU na Zapadni Balkan moglo i brže da se završi.
Printskrin/audiovisual.ec.europa.eu
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević je izjavila da je Srbija na svom putu ka EU uprkos političkoj krizi koja postoji u svetu i izmenjenim okolnostima ostaje posvećena reformama u oblasti vladavine prava. Ona je na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu, na panelu "Proširenje EU i Zapadni Balkan: Da li Srbija može postići cilj do 2030. godine?", podsetila da je Srbija već 23 godine u procesu evropskih integracija i da već deceniju pregovara o članstvu, te je naglasila da su evropske integracije Srbije veoma važna tema.
Miščeviće je rekla da se u Srbiji pažljivo čitaju godišnji izveštaji o napretku Srbije i da pokušavamo na osnovu toga da poboljšamo stanje u svakoj od oblasti i ispunimo preporuke, te je ukazala na značaj praćenja rezultata u tom procesu i poručila da bi trebalo izvršiti "ponovnu kalibraciju procesa procene da bismo došli do pravih rezutlata za našu zemlju".
Tanjug/EuInfo Mreža
Povezane vesti
"Vladavina prava nije zanemarena, živimo u novoj realnosti, živimo u polikrizi, ali to nas neće odvojiti od vladavine prava i nećemo to zanemariti", poručila je Miščević.
Pristupni pregovori sa EU počeli su pre 10 godina, a u decembru 2015. godine otvorena su prva dva poglavlja. Godinu dana nakon toga, kako podseća predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, otvorena su četiri nova poglavlja, a u 2017. šest novih poglavlja. Četiri nova poglavlja su otvorena 2018, a 2019. dva. Pre tri godine otvoren je Klaster 4. Zelena agenda i održiva povezanost, sa četiri nova poglavlja. Do sada je su ukupno otvorena 22 poglavlja i dva su privremeno zatvorena.
Minić: Geopolitički motiv daljeg širenja EU
"Očigledno je jenjavanje predpristupnog procesa krajem prethodne decenije, a nakon izbijanja rata u Ukrajini i nespremnosti Srbije da se usaglašava sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU, prvenstveno uvođenjem sankcija Rusiji, Srbija nakon 2021. godine ima zastoj u napretku u predpristupnim pregovorima i beleži nazadovanje u najbitnijim sektorima vladavine prava, ljudskih prava, demokratskih sloboda i funkcionisanja institucija", navodi Minić.
Kaže i da, davanjem kandidatskog statusa Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, kao i BiH u našem regionu, očigledna žurba da se otvore pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, kao i sa prva dva od novih istočnih kandidata, njihova prilježnost da napreduju ka EU, kao i pokretanje novog Instrumenta za reforme i rast na Zapadnom Balkanu od šest milijardi evra (2024-2027), pored već postojećeg Instrumenta za predpristupnu pomoć od 14,162 milijardi evra (2021-2027), kako bi se ubrzala fazna/sektorska integracija i smanjio jaz u nivou razvijenosti budućih članica u odnosu na sadašnje, predstavljaju potpuno novi pristup formama i dinamici proširenja.
"Još jednom se potvrđuje dominantni politički, odnosno geopolitički motiv daljeg širenja EU, uz sva uslovljavanja i veliki prethodni zastoj u procesu proširenja. U većini zemalja kandidata postoji neupitna podrška domaće javnosti da se ubrza proces evropske integracije, izuzev u Srbiji, gde je ta podrška svedena na ispod jedne polovine građana, sa gotovo istim brojem onih koji ne vide članstvo u EU kao svoj cilj i BiH, gde Republika Srpska blokira evropske težnje drugog dela zajedničke države", navodi Minić.
Euronews Srbija
Zbog svog sve čvršćeg vezivanja za Rusiju i Kinu, kako dodaje, Srbiji i Republici Srpskoj preti da ostanu izvan matice razvojnih procesa na ovom delu kontinenta, "kao eksponenti jedne bezizgledne klijentelističke opcije, u kojoj su gubici mnogo veći od dobitaka".
"Ipak, takva politika nema velike šanse na dugi rok, zbog dominantne uloge EU ekonomskim, društvenim, tehnološkim, pa i bezbednosnim konstelacijama koje se u tim društvima stvaraju pod uticajem neposrednog okruženja kome pripadaju", kaže Minić.
Povezane vesti
Na pitanje koliko je potrebno da se otvorena pitanja zatvore i da li to zavisi samo od Srbije i naše dinamike, Minić podvlači da je to teško reći, napominjujući da postoje problemi oko demokratskih procesa u zemlji, kao što su izbori.
"Pregovori sa Kosovom su u zastoju, mada Srbija čini određene iznuđene ustupke. A u usaglašavanju sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU nema napretka. Najavljuje se da može doći i do obustavljanja finansijke pomoći ukoliko se situacija ne promeni, kako u Rezoluciji EP, tako i u novom Planu rasta za Zapadni Balkan", kaže za Euronews Srbija Minić.
Blokirajuće, "teško" i ostala poglavlja
Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, govoreći o napretku Srbije na putu ka EU, kaže da je u određenim klasterima i poglavljima ostvaren pomak, a da u nekim Srbija stagnira ili čak i nazaduje. Poseban "kamen spoticanja" je Poglavlje 35 "Ostalo" a u kojem se nalazi i Kosovo, te Pavković navodi da će EU izmeniti svoju pregovaračku poziciju da je uskladi sa samim sporazumom iz Brisela i implementacionim aneksom iz Ohrida iz februara i marta prošle godine.
Ipak smatra da to ne bi trebalo da blokira Srbiji put ka članstvu u EU, te da je taj sporazum (prim.aut. Ohridski) osmišljen "tako da otključa vrata članstva Srbiji i Kosovu".
"Poglavlje 35 jeste posebno bitno i teško za Srbiju, jer je ono i tako zvano blokirajuće poglavlje. Ohridski sporazum je dao neku bazu za nastavak pregovora. On jeste u nekim segmentima nepovoljan za Srbiju, ali se Srbija sa tim složila i on je sad u procesu izmene pregovaračke pozicije Europske unije", kaže Pavković i dodaje:
"Dakle, sad je samo bitno kako će se postupiti u implementaciji tog sporazuma. Ono na čemu Srbija treba da istraje je da se prvo krene sa implementacijom Zajednice srpskih opština, dok predstavnici Prištine insistiraju na priznanju tablica, na otvaranju vrata drugih međunarodnih institucija. Tu je trenutno nesporazum koji može biti prevaziđen ukoliko zaista Europska unija se angažuje i, da kažemo to, članstvu bude kredibilno i za Srbiju i za Kosovo. Sad je tu i smisao podsticaja i koliko će i Beograd i Priština zaista biti spremni da uđe u implementaciju", kaže Pavković.
Euronews
Govoreći o poglavljima u kojima je ostvaren odrđeni pomak, i koje je EU pozdravila, Pavković je podsetio da je reč o poglavljima 23 i 24 koja se tiču vladavine prava borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala itd.
"U njima je Srbija konkretno izvršila ustavne promene, promenila i usvojila dodatne zakone koje dodatno regulišu taj deo oko vladavine prava oko izbora sudija i tužilaca. I to je Evropska unija pozdravila. Tako da tu možemo očekivati neki napredak u smislu tog poglavlja. Što se tiče ekonomskih poglavlja, i tu takođe Srbija dobro stoji", rekao je Pavković za Euronews Srbija.
Podseća da su što se tiče javnih nabaki koje su u jednom od klastera donete izmene zakona, te da je i to pohvaljeno od strane Evropske unije.
"Ima napretka u određenih poglavljima, s druge strane imamo i nazadovanja i to u oblasti funkcionalnosti demokratskih institucija", naveo je Pavković i istakao da je "problematično i Poglavlje 27" koje se tiče ekologije, ekoloških standarda, te objašnjava da je tu "stanje onako dramatično i trebaće dosta ulaganja u budućnosti".
Ukazuje da nijedna država koja pretenduje da bude član EU neće ući u uniju preko noći, istakavši da uslovi i kriterijumi ostaju isti, samo je, dodaje, pitanje ponovne i jače posvećenosti lokalnih administracija za sprovođenje tih reformi.
"Dakle, sada je Evropska unija dala jedan poticaj Zapadnom Balkanu i prebacila loptu na teren lokalne političke elite". Sada je samo na državama Zapadnog Balkana da krenu ispunjavanje reformskih procesa i ciljeva koje su postavljeni i u planu za rast Zapadnog Balkana i ali i generalno opštim ciljevima za članstvo Europske Unije.
Uz jaku političku volju neko ubrzanje procesa je moguće, navodi Pavković i dodaje da ubrzanje procesa isključivo sada zavisi od političke elite u Srbiji i u ostalim državama.
"Dakle, koliko oni budu ozbiljno sprovodili reforme neophodne za članstvo Europske unije, toliko će se brzo i približavati Europskoj uniji. Europska unija je odškrinula na neki način vrata i sada je prosto na nama da stavimo nogu u ta vrata i da završimo put ka članstvu", kaže Pavković i podseća i na reči Šarla Mišela koji je dao i neki datum proširenja pomenuvši 2030. godoinu
Komentarišući pozitivne signale iz Evropske unije, Miloš Pavković iz Centra za evropske politike kaže da se u proteklih godinu-dve vidi da postoji obnovljeno ingteresovanje same Evropske unije ili u samim državama članicama za proširenje. To govore ne samo izjave političkih predstavnika i lidera EU, već podseća da je nedavno o tome govorio i sam predsednik Evropskom saveta Šarl Mišel prošle godine kopji je kao godinu mogućeg proširenja naveo 2030. godinu.
Izveštaj EU o Srbiji za 2023. godinu
Krajem godine predstavljen je i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2023. godinu, a konstatovano je da su napravljeni određeni i ograničeni napreci u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavcanja, ekonomski kriterijumi i druga pitanja, a pozvali su na sprovođenje daljih reformi.
Kada je reč o normalizaciji odnosa s Prištinom, poručeno je da je potrebno da Srbija ispuni sve obaveze i da implementira sve sporazume. Kako je istaknuto, ako ne bude nepretka u normalizaciji, obe strane rizikuju da izgube važne prilike. Evropska komisija očekuje od Srbije i da unapredi usklađenost za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
profimedia
U dokumentu se na 165 strana objašnjava da od kada je Srbija otvorila pregovore o pristupanju u januaru 2014. godine, otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva poglavlja u prvom klasteru 1 – Osnove, i sva poglavlja u klasteru 4 koji se tiče zelene agende i održive povezanosti. Dva poglavlja su prethodno zatvorena, a Srbija je u junu 2021. godine prihvatila revidiranu metodologiju proširenja.
U sažetku izveštaja se analizira napredak Srbije po oblastima. Evropska komisija navodi da, kada je reč o političkim kriterijumima, parlament je konstituisan u avgustu 2022. godine i u njemu učestvuju stranke opozicije koje su bojkotovale izbore 2020. Međutim, napominje se da je politička polarizacija ostala vidljiva i da se produbila posle tragičnih događaja iz maja. Konstatuje se i da su organizovani protesti Srbija protiv nasilja uz podršku nekoliko opozicionih partija.
Kada su u pitanju izbori, piše da Srbija još treba da odgovori na određeni broj preporuka međunarodnih organizacija koje se tiču okvira za njihovo održavanje. Konstatuje se i da su debate u parlamentu bile obeležene tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije.
"Parlament nije imao godišnji plan rada i većina sednica su zakazane u minimalnom roku od 24 sata, što bi trebalo da se primenjuje samo u izuzetnim okolnostima", navedeno je i napomenuto da bi parlamentarna pravila i procedure trebalo da se modernizuju.
Evropska komisija ističe da su potrebni dalji napori da bi se osigurala sistematska saradnja između Vlade i civilnog društva. Kada je reč o reformi javne administracije, navodi se da je Srbija umereno pripremljena i da je, ukupno gledano, napravljen ograničen napredak u toj oblasti kroz razvoj elektronskih servisa.
Kada je u pitanju sudski sistem, u izveštaju se navodi da Srbija ima određeni nivo spremnosti i da je načinjen određeni napredak u periodu koji je obuhvaćen izveštajem. Ističe se da je Srbija napravila važan korak ka jačanju nezavisnosti pravosuđa usvajanjem podzakonskih akata i primenom ustavnh amandmana, ali da bi trebalo usvojiti još dva zakona koji se odnose na pravosudnu akademiju i na mesnu nadležnost sudova. Takođe, u izveštaju piše i da Srbija ima određeni nivo spremnosti i kada je reč o borbi protiv korupcije.
Konstatuje se da postoji dobra saradnja sa CEPOL-om, Europolom, Eurodžastom i Interpolom, naročito u oblastima borbe protiv trgovine oružjem i borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa visokog profila.
O detaljima izveštaja Evropske unije o napretku Srbije čitajte u posebnom tekstu.
Komentari (0)