Igre 
Euronews Srbija imao uvid u dokument: Šta piše u izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu?
Komentari07/11/2023
-10:05
Evropska komisija je u novom Izveštaju za 2023. godinu, u koji je Euronews Srbija imao uvid, konstatovala određene i ograničene napretke u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja, ekomonski kriterijumi i druga piranja, a pozvala je i na sprovođenje daljih reformi. Kada je reč o normalizaciji odnosa s Prištinom, poručeno je da je potrebno da Srbija ispuni sve obaveze i da implementira sve sporazume. Kako je istaknuto, ako ne bude nepretka u normalizaciji, obe strane rizikuju da izgube važne prilike. Evropska komisija očekuje od Srbije i da unapredi usklađenost za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Izveštaj o Srbiji za 2023. godinu biće objavljen u Briselu, u sredu, 8. novembra, zajedno sa izveštajima o proceni napretka svih kandidata i potencijalnih kandidata u procesu proširenja EU. Ovogodišnji dokument ima 165 strana, a u uvodu izveštaja ističe se kontekst u kome se kaže da su, od kada je Srbija otvorila pregovore o pristupanju u januaru 2014. godine, otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva poglavlja u prvom klasteru 1 – Osnove, i sva poglavlja u klasteru 4 koji se tiče zelene agende i održive povezanosti. Dva poglavlja su prethodno zatvorena, a Srbija je u junu 2021. godine prihvatila revidiranu metodologiju proširenja.
Šta stoji u ovogodišnjem izveštaju u različitim oblastima?
U sažetku izveštaja se analizira napredak Srbije po oblastima. Evropska komisija navodi da, kada je reč o političkim kriterijumima, parlament je konstituisan u avgustu 2022. godine i u njemu učestvuju stranke opozicije koje su bojkotovale izbore 2020. Međutim, napominje se da je politička polarizacija ostala vidljiva i da se produbila posle tragičnih događaja iz maja. Konstatuje se i da su organizovani protesti Srbija protiv nasilja uz podršku nekoliko opozicionih partija.
Kada su u pitanju izbori, piše da Srbija još treba da odgovori na određeni broj preporuka međunarodnih organizacija koje se tiču okvira za njihovo održavanje. Konstatuje se i da su debate u parlamentu bile obeležene tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije.
"Parlament nije imao godišnji plan rada i većina sednica su zakazane u minimalnom roku od 24 sata, što bi trebalo da se primenjuje samo u izuzetnim okolnostima", navedeno je i napomenuto da bi parlamentarna pravila i procedure trebalo da se modernizuju.
Evropska komisija ističe da su potrebni dalji napori da bi se osigurala sistematska saradnja između Vlade i civilnog društva. Kada je reč o reformi javne administracije, navodi se da je Srbija umereno pripremljena i da je, ukupno gledano, napravljen ograničen napredak u toj oblasti kroz razvoj elektronskih servisa.
Unsplash
Kada je u pitanju sudski sistem, u izveštaju se navodi da Srbija ima određeni nivo spremnosti i da je načinjen određeni napredak u periodu koji je obuhvaćen izveštajem. Ističe se da je Srbija napravila važan korak ka jačanju nezavisnosti pravosuđa usvajanjem podzakonskih akata i primenom ustavnh amandmana, ali da bi trebalo usvojiti još dva zakona koji se odnose na pravosudnu akademiju i na mesnu nadležnost sudova. Dodaje se i da je Venecijanska komisija izdala tri mišljenja koja su u celini pozitivno ocenila usvojene promene.
Povezane vesti
Takođe, u izveštaju piše i da Srbija ima određeni nivo spremnosti i kada je reč o borbi protiv korupcije. Ukupno gledano, načinjen je ograničen napredak u toj oblasti, uključujući i prošlogodišnje preporuke. EK konstatuje da su preduzeti koraci u cilju dalje implementacije preporuka GRECO u oblasti prevencije korupcije. Poručuje se i da bi Srbija trebalo da usvoji nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije.
"Srbija ostvarila napredak i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala"
Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, i tu se navodi da Srbija ima određeni nivo spremnosti i da je napravljen ograničen napredak koji se odnosi na prošlogodišnje preporuke, konretno na otkrivanju i prevenciji krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
Konstatuje se da postoji dobra saradnja sa CEPOL-om, Europolom, Eurodžastom i Interpolom, naročito u oblastima borbe protiv trgovine oružjem i borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa visokog profila. Srbija se poziva da ojača tehničke, ljudske i finansijske kapacitete Tužilaštva za organizovani kriminal. Takođe se napominje da bi trebalo prilagoditi pristup zasnovan na individualnim slučajevima ka strategiji protiv kriminalnih organizacija.
U izveštaju se navodi da je zakonodavni i institucionalni okvir koji se tiče ljudskih prava u Srbiji uglavnom uspostavljen. Kada je reč o slobodi izražavanja, navodi se da je i tu načinjen ograničen napredak u periodu koji je obuhvaćen izveštajem. Dodaje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji prema novinarima, sarađujući sa radnom grupom za njihovu bezbednost.
Ističu se procesi koji su pokrenuti posle formiranja vlade 2022. godine i izmene medijskih zakona pre raspuštanja parlamenta u oktobru.
"Generalno, novi zakoni će ojačati nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM). Oni takođe uspostavljaju ulogu Saveta za štampu i čine proces javnog finansiranja transparentnijim", ističe se.
"Ekonomska integracija ostala na visokom nivou"
U delu koji se odnosi na ekonomske kriterijume, navodi se da Srbija ima dobar nivo pripremljenosti i da je napravljen određeni napredak u razvoju i funkcionisanju tržišne ekonomije. Konstatuje se i napredak u novim fiskalnim pravilima, kao i da je održana stabilnost bankarskog sektora. Međutim, navodi se da su glavne struktrune reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima spore.
Povezane vesti
"Država ostavlja snažan trag u ekonomiji. Privatni sektor nije dovoljno razvijen i sputan je slabostima vladavine prava, naročito korupcijom i neefikasnošću sudstva", navedeno je.
Napominje se da je Srbija umereno pripremljena i da je postigla određeni napredak u suočavanju sa pritiskom konkurencije i tržišnim siliama unutar Evropske unije.
AP/Virginia Mayo
"Struktura privrede se dalje poboljšala, a ekonomska integracija sa EU je ostala na visokom nivou", piše.
Povezane vesti
U delu izveštaja koji se odnosi na odnose sa susedima i regionalnu saradnju, stoji da je Srbija ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim državama kandidatima, potencijalnim kandidatima, i susedima EU.
"Odnosi sa Hrvatskom su poboljšani, odnosi sa Mađarskom su se dodatno intenzivirali. Generalno, Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji", navedeno je.
"Srbija ostala posvećena dijalogu"
Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, piše da je Srbija ostala posvećena dijalogu pod pokroviteljstvom EU, ali da je potrebno da pokaže ozbiljniju posvećenost, da uloži više napora i da načini kompromise da bi ceo proces išao napred.
"Potrebno je da Srbija ispuni obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj implementaciji svih prethodnih sporazuma i Sporazuma o putu normalizacije, kao i njegovog implementacionog aneksa", poručuje Evropska komisija i dodaje da se očekuje da se Srbija i Kosovo angažuju konstruktivnije i da pokažu fleksibilnost u cilju brzg i konkretnog napretka.
"Normalizacija odnosa je osnovni uslov za evropski put obe strane, i obe strane rizikuju da izgube važne prilike ukoliko ne bude napretka", stoji u izveštaju.
Pominje se i događaj u Banjskoj od 24. septembra, uz napomenu da EU očekuje da organizatori budu privedeni pravdi i da Srbija potpuno sarađuje u tom pogledu. Navodi se i da je imperativ da se povrati situacija u kojoj će kosovski Srbi aktivno učestvovati u lokalnoj vlasti, policiji i pravosuđu na severu Kosova i da bi lokalni izbori trebalo da se održe što pre je moguće u sve četiri opštine.
Šta piše o usklađenosti sa spoljnom politikom?
U izveštaju EK se navodi i da je Srbija nastavila sa neusklađivanjem sa restriktivnim merama EU prema Rusiji i sa većinom deklaracija visokog predstavnika koje se odnose na to. Piše da je stepen usklađenosti sa relevantnim deklaracijama visokog predstavnika koje su izdate u ime EU i sa odlukama Evropskog saveta u 2022. godini bio 46 odsto, a da je u avgustu 2023. iznosio 51 odsto.
"Od Srbije se očekuje, kao prioritet, da unapredi usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i da se uzdrži od akcija koje su protiv pozicija EU u spoljnoj politici", navedeno je.
Po pitanju migracija, konstatuje se da je Srbija doprinela upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU i da je sarađivala sa državama članicama i susedima u implementaciji akcionog plana za Zapadni Balkan koji je predstavljen 2022. godine.
Komentari (0)