U rezoluciji EP i o merama protiv Srbije: Dve paralelne istrage o Banjskoj, ali čiji rezultati će se "uzeti u obzir"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/10/2023

15:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Evropski parlament izglasao je danas na plenarnoj sednici u Strazburu rezoluciju o poslednjim dešavanjima na Kosovu i Metohiji, a osim što se u njoj Beograd i Priština pozivaju na deeskalaciju, u četvrtoj tački se Evropska komisija i Evropski savet pozivaju da preduzmu mere protiv srpske vlade ukoliko istraga otkrije da je srpska država direktno umešana u napad u Banjskoj ili u napad na severu Kosova u maju 2023. godine. Ipak, jedno od glavnih pitanja koje se postavlja je i čije će rezultate istrage Evropska unija zapravo uzimati u obzir.

Kako je za Euronews Srbija objasnio Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, postoje dve paralelne istrage - na Kosovu, ona koja se vodi uz pomoć KFOR-a i Euleksa, i ona koju sprovode organi Republike Srbije.

"Pretpostavljam da EU koja ima svoju misiju na Kosovu, da će rezultati te istrage biti važnji za EU pri donošenju određenih odluka. Fokus će biti na organima koji imaju direktan pristup na terenu, a to su orghani kosovski, ali i Euleks i KFOR", rekao je on.

Inače, Mađarska je zemlja koja je do sada pokazivala jasne signale da će se usprotiviti bilo kakvim sankcijama protiv Srbije ukoliko bi one došle na dnevni red.

"Videli smo zasad da je EP pozvao Evropsku komisiju i Evropski savet da usvoje sankcije prema Srbiji ukoliko se dokaže njena umešanost. Ukoliko bi se zaista pokazala umešanost, bilo bi jako teško za Mađarsku da solira u tom smislu i da blokira sankcije ukoliko postoje dokazi istrage. Sa druge strane, rezolucija parlamenta nije pravno obavezujuća, ona ima neku svoju političku težinu i šalje poruku, ali i dalje ostaje na Komisiji Savetu da odluče, a verujem da nećemo tako brzo utvrditi rezultate istrage i da će biti jako teško utvrditi činjenice", rekao je on.

Ipak, neformalne sankcije, poput otkazivanja određenih poseta, jesu moguće.

Euronews

"Ovakve rezolucije utiču na kredibilitet Srbije kao zemlje koja želi da postane članica EU, utiče na kredibilitet samog pricesa dijaloga i prošenja i nanosi štetu svim akterima u dijalogu. Srbija gubi kredibilitet, nalazi se lošijoj pozicii nego što je bila u odnosu na događaje pre Banjske i sada je ponovo pritisak i pažnja okrenut ka našim postupcima", dodao je Pavković.

Inače, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da Rezolucija EP o dešavanjima na KiM nije samo poruka za jednu stranu, već da šalje poruku da prošlost mora da se prevaziđe kako se ne bi ponovila i da se u njoj ističe podjednaka odgovornost Beograda i Prištine.

I Pavković napominje da u dijalogu i jedna i druga strana imaju odgovornost.

"u ovom slučaju zaista Srbija ima odgovornost da sarađuje u istrazi oko samog događaja. Sa druge strane odgovornost je na vladi u Prištini da se bavi imlementacijom svega onoga što međunarodna zajednica i zahteva. Postoji odgovornost na obe strane. U tom smislu je ova rezolucija izbalansirana", napomenuo je on.

Šta još piše u rezoluciji?

U delu koji se tiče određenih mera protiv Srbije, Komisija se poziva da zamrzne fondove za Srbiju ako nalazi istrage pokažu da je srpska država bila umešana u napade. U tom slučaju se poziva i Evropski savet da usvoji ciljane restriktivne mere.

Kako se navodi u sledećoj tački, osuđuje se gomilanje srpske vojske na "granici", i uzet je u obzir "važan korak" povlačenja dela trupa. U predlogu rezolucije u koji je Euronews Srbija imao uvid se osuđuju i napadi na vojnike KFOR-a u maju 2023. godine, kosovske policajce i novinare. Upućuje se poziv KFOR-u da uspostavi plan za sever Kosova sa elementima koji mogu da deluju odvraćajuće u slučaju dalje esklacije.

Evroposlanici koji su predložili rezoluciju pozivaju na povećanje međunarodne i prekogranične saradnje između Srbije i Kosova koja bi targetirala organizovani kriminal. Pozivaju Srbiju i Kosovo da osude sve forme nasilje i akata provokacije. Takođe se traži i istraga etnički motivisanih napada na Kosovu, uključujući i napad na mostu na Bistrici i u Štrpcu na pravoslavno Badnje veče.