Brisel otvara Pandorinu kutiju: Zahtev za dopunu budžeta od 100 milijardi evra - kakve su reakcije zemalja članica?

Zajednički budžet EU je na reviziji. Evropska komisija traži jednoglasnu podršku država članica za povećanje budžeta pre kraja godine, posebno kako bi se osigurao kontinuirani protok finansijske pomoći Ukrajini.

Međutim, ovu dopunu budžeta mora da podrže sve države članice, koje će morati da daju dodatne doprinose iz svojih nacionalnih budžeta. Mađarska, u kojoj vlada Viktora Orbana nastavlja da održava bliske veze s Rusijom, za razliku od ostalih država EU, smatra se potencijalnim protivnikom povećane pomoći Ukrajini.

Podsetimo, budžet za 27 članica bloka se odobrava na period od sedam godina i na taj način se garantuje dugoročna predvidljivost i utiče se na izbegavanje dodatnih pregovora između prestonica zemalja i evropskih institucija. Poslednji put kada se novac delio, lideri EU bili su više nego izdašni te 2020. godine kada je bio u pitanju budžet od 1,076 biliona evra zajedno sa izvanrednim planom od 750 milijardi evra za pomoć državama članicama da se oporave od pandemije koronavirusa. Međutim, nakon toga utvrđene su duboke podele među državama članicama.

Nakon pandemijske krize Evropa je počela da se suočava sa nizom nepredvidivih kriza. Poslednja od njih je rat koji besni na Bliskom istoku, pa Brisel smatra da poslednje cifre ne održavaju više ekonomsku realnost i da to mora da se koriguje. Takođe, Kijev je nedavno poručio da mu je potrebna međunarodna podrška kako bi pokrio svoj ratni budžetski deficit.

Prema pisanju Euronews-a, zbog toga je EK predložila reviziju vrednu skoro 100 milijardi evra najpre za podršku Ukrajini, a onda i za upravljanje migracijama, suočavanjem sa prirodnim katastrofama, kao i podsticanje najsavremenijih tehnologija.

"Mi smo u potpuno drugačijem svetu u poređenju sa 2020. godine", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u junu kada je prvi put predstavila predloženi remont.

Navela je da se to takođe vidi u budžetu.

"Koristili smo ga više nego ikada da bismo bili deo rešenja (za) sve ove krize", navela je.

Komisija želi da dopune budu odobrene pre kraja godine, prikazujući novi novac kao neophodan da bi zajednički budžet ponovo postao fleksibilan i otporan.

Međutim, države članice ne pristaju na to – barem ne u potpunosti. Sastanak Evropskog saveta u oktobru, tokom kojeg lideri nisu govorili o svojim osećanjima prema predloženoj reviziji, ogolio je tešku borbu sa kojom se Fon der Lajen suočava.

"Novac ispod dušeka" 

Evo šta izvršna vlast u EU zapravo traži:

• 50 milijardi evra za Ukrajinski fond, sa 33 milijarde evra zajmova sa niskim kamatama i 17 milijardi evra bespovratnih grantova koji će biti podeljeni između 2024. i 2027. Finansijska pomoć bi pomogla da se popune praznine u ukrajinskom budžetu, održi suštinski usluge, obnovi kritičnu infrastrukturu, privuče privatne investicije i ubrza ključne reforme.
• 15 milijardi evra za upravljanje migracijama, uključujući 3,5 milijardi evra za podršku sirijskim izbeglicama u Turskoj i dve milijarde evra za zapadni Balkan.
• 10 milijardi evra za stvaranje Platforme za strateške tehnologije za Evropu (STEP), zajedničkog fonda novca za promovisanje najsavremenijih tehnologija koje je napravila EU.
• 18,9 milijardi evra za otplatu duga izdatog za finansiranje plana oporavka od 750 milijardi evra, koji sada podleže mnogo višim kamatnim stopama u poređenju sa njegovim pokretanjem 2020.
• 3 milijarde evra za jačanje instrumenta fleksibilnosti i suočavanje sa nepredviđenim krizama.
• 1,9 milijardi evra za pokrivanje administrativnih troškova.

Od ovog zapanjujućeg zakona od 98,8 milijardi evra, 65,8 milijardi evra bi morale direktno da plate države članice. (Zajmovi od 33 milijarde evra iz fonda za Ukrajinu bili bi pozajmljeni sa tržišta kapitala i otplaćeni od strane Kijeva u kasnijoj fazi.)

Usred ekonomskog usporavanja, visokih cena energije i strože monetarne politike, većina lidera EU naišla je na predlog sa sumnjom i zbunjenošću. O svemu se oglasio i francuski predsednik Emanuel Makron na samitu u oktobru kada je ukazao na upitnost predloženih iznosa.

"Mislim da su prioriteti koje je definisala Evropska komisija (...) pravi (...) i korisni. Predloženi iznos mi se čini previsok i zato smo tražili smanjenje", rekao je Makron.

Šefovi država i vlada za sada se drže ideje o ponovnom raspoređivanju, to jest koriste sredstva koja su već odobrena, ali još nisu potrošena u okviru ranije usvojenog budžeta za 2021-2027. godinu.

"Od suštinskog je značaja da pogledamo raspoloživi fond i kako se on može preraspodeliti ili koristiti drugačije", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

Holandski premijer Mark Rute, koji je slavno predvodio koaliciju "Štedljiva četvorka" tokom pregovora 2020. godine rekao je da sada sve zemlje treba da razmišljaju o promeni prioriteta.
Fon der Lejen je priznala da će konačni ishod verovatno biti "mešavina" nacionalnih doprinosa i preraspodele, ali je naglašeno dodala da bi to rezultiralo "kompromisima" - kodom za programe koji bi mogli biti isečeni.

U non-pejperu koji je izradila Španija, koja trenutno predsedava Savetom EU i moderira razgovore, procenjuje se da bi finansiranje celokupne revizije kroz preraspoređivanje dovelo do "opšteg smanjenja" za više od 30 odsto u poznatim programima kao što su Erazmus+, Horizont Evropa, EU4Health i humanitarna pomoć.

Šta odgovara članicama, a šta ne?

Međutim, nisu se samo tamni oblaci nadvili na horizontu Ursule von der Lajen.  Njen predlog pomoći u Ukrajini od 50 milijardi evra naišla je na skoro jednoglasnu toplu dobrodošlicu od lidera EU, koji ovo vide kao dragoceno oruđe da se podrška bloka ratom razorenoj zemlji čini predvidljivijom na duge staze. 

Međutim, samo je mađarski premijer Viktor Orban javno istupio protiv tog predloga, dok je novi premijer Slovačke Robert Fic zatražio dodatne mere zaštite novca od visokog nivoa korupcije u Ukrajini.

"Komisija želi više novca kako bi mogli da ga daju integraciji (migrantima) i Ukrajincima", rekao je Orban. "Ne podržavamo nijednu od njih, nedostaju stručni i politički argumenti. Odbacićemo ih".
Pokazalo se da se druge koverte teže prodaju. Dok se vlade slažu da je potrebno više novca za migracije, posebno u kontekstu odnosa sa zemljama porekla i tranzita, većina nije pokazala jasnu spremnost da obezbedi dopunu od 15 milijardi evra koja se odnosi na upravljanje migracijama.

Ovo posebno zabrinjava južne nacije čiji su sistemi azila često preopterećeni i nemaju dovoljno resursa. Tokom oktobarskog samita, italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je novinarima da je migracija "prioritet za Italijane". Platforma Strateške tehnologije za Evropu (STEP) je, u međuvremenu, izazvao mnogo manje entuzijazma.

Kako je u sadašnjem budžetu već predviđeno nekoliko inicijativa za digitalnu tranziciju, apetit za dodavanje dodatnih 10 milijardi evra za domaću tehnologiju je nizak, čak i ako se vlade često žale na ukorenjeno oslanjanje EU na uvoz iz inostranstva.

Portugalski premijer Antonio Kosta je među rijetkim glasnim zagovornicima STEP-a, tvrdeći da je postojanje kolektivnog fonda za finansiranje nove tehnologije "važno" za ublažavanje "asimetrija" uzrokovanih neravnomernom raspodelom industrijskih subvencija, koje su u velikoj meri koncentrisane u Njemačkoj i Francuskoj, i biti u stanju da se takmiči sa SAD i Kinom.

Što se tiče 19,8 milijardi evra zatraženih za plaćanje troškova kamata, zemlje ne dovode u pitanje potrebu same po sebi – pošto je to spolja nametnuto od strane tržišta kapitala – ali se neki pitaju da li bi novac mogao da se nađe negde drugde u postojećem budžetu.