Igre 
Šta Evropljani misle o proširenju EU: Najveća podrška Ukrajini, Turska najmanje poželjna, a gde je Srbija?
Komentari09/04/2024
-16:10
Ipsos je tokom prošlog meseca u zemljama Evropske unije sproveo anketu o prioritetima EU, radu Evropskog parlamenta i mišljenju javnosti o evropskim liderima. Takođe, Ipsos je istraživao i kakvi su stavovi građana članica EU prema potencijalnom članstvu šest zemalja koje su trenutno u statusu kandidata.
Rezultati istraživanja pokazali su da najveću podršku za članstvo u EU među građanima 18 zemalja članica ima Ukrajina. Njen ulazak u EU podržava čak 45 odsto ispitanika. Na drugom mestu je Bosna i Hercegovina sa 37 odsto podrške, dok su na trećem i četvrtom mestu Gruzija i Srbija sa po 35 odsto.
I dok je kod Gruzije izjednačen procenat onih koji podržavaju njeno članstvo i onih koji se protive, u slučaju Srbije je dva odsto više protivnika njenog ulaska u EU. Poslednja dva mesta zauzimaju Albanija sa 34 odsto i Turska kao najmanje poželjna zemlja kandidat sa svega 24 odsto podrške. Turska je ujedno najstarija zemlja kandidat još od 1999. godine, čijem se članstvo u EU protivi više od polovine ispitanika.
Kada je reč o stavovima građana po državama, najveća podrška članstvu Srbije dolazi iz Rumunije, čak 71 odsto. Zatim slede Grčka, Španija, Bugarska i Portugal. Najveći procenat neodlučnih zabeležen je u Češkoj, Finskoj i Švedskoj, a procentualno gledano najveće protivljenje članstvu Srbije u EU izrazile su Francuska, Austrija i Nemačka, gde se polovina anketiranih usprotivila njenom pridruživanju EU.
Svaka zemlja kandidat, osim Ukrajine, imala je pojedinačno gledano najveću podršku iz Rumunije, i to nijedna manje od 60 odsto.
"Rezultati o Srbiji ne čude"
Komentarišući za Euronews Srbija rezultate istraživanja, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković kaže da su ti rezultati svakako odraz raspoloženja javnog mnenja u zemljama članicama Evropske unije, a da ono zavisi i od onoga što su na neki način zvani zvanične pozicije i politika država članica, a i same Evropske komisije.
"Kroz ove stavove vrlo jasno se vidi da i sve ono što rade zemlje kandidati i te kako ima uticaja na to šta o njima misle građani Evropske unije. Kada je u pitanju Srbija, to zaista ne čudi, imajući u vidu da je Srbija u odnosu na sve ostale zemlje kandidate na Zapadnom Balkanu jedina, a čak i ako se gleda sada u ovom novom paketu iz zemalja Istočne Evrope, koja, da kažem nekako, prkosi tom usklađivanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, to je verovatno jedan od razloga", rekla je ona.
Povezane vesti
Dodaje da je sigurno uticalo i sve ono pre nego što je u Ukrajini uopšte izbio rat, a to je da reformski proces nije bio zdovoljavajuć.
"Otkako je Srbija dobila mogućnost da postane deo tog društva, deo tog kluba, dakle kada je otvorila proces pregovora, nekako paradoksalno se zapravo dešavalo to da je Srbija suštinski i vrednostno bivala sve dalje i dalje od Evropske unije ako poredimo taj period pred otvaranje i pred početak pregovora. Tome jeste svakako doprinela ukupna spoljnja politika Srbije i jedno balansiranje na ta četiri stuba koji su tamo negde da kažemo od 2010. godine postali nešto po čemu je Srbija postala prepoznatljiva", rekla je ona.
Govoreći o tome koliko ovakvi stavovi građana Evropske unije utiču demotivišuće na građane Srbije kada su u pitanju EU integracije, s obzirom na to da imamo trend laganog pada broja onih koji su za ulazak u EU u Srbiji, Selaković ističe da taj trend postoji već duže vreme.
"On nije toliko izražen u pogledu smanjenja broja onih koji su proevropski orijentisani. Mi više govorimo o tom jednom porastu evroskeptika, odnosno smanjivanju broja neodlučnih koje je, da kažem, svih ovih godina koliko te ankete mere, sentiment u Srbiji zapravo uvek postojao u nekoj meri", rekla je ona.
"Poglavlje 8 sadrži neispunjena merila iz oblasti državne pomoći"
Poglavlje 8 već duže vreme ne beleži veliki napredak u konkretnim koracima, izjavio je Dušan Protić iz Centra za evropsku politiku i dodao da kada je reč o ispunjavanju merila za otvaranje poglavlja postoji određeni broj neispunjenih merila i da se sva tiču oblasti kontrole državne pomoći.
On je u izjavi za medije uoči sednice Radne gupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 8 - Politika konkurencije istakao da je deo koji se odnosi na zaštitu konkurencije ocenjen kao zadovoljavajući, a da je u delu koji se odnosi na oblast kontrole državne pomoći ostalo dosta otvorenih pitanja, prenosi Tanjug.
"Donet je novi zakon o kontroli državne pomoći, osnovana je nezavisna samostalna komisija za kontrolu državne pomoći i ona je dosta učinila na usklađivanju i podzakonskih akata i na prilagođavanju prakse. Međutim opet nedostaje nekoliko elemenata kako bi Evropska komisija dala ocenu da su u potpunosti ispunjena sva merila za otvaranje tog poglavlja", rekao je Protić.
Povezane vesti
Dodao je da je reč o najtežem poglavlju u klasteru 2, gde postoji i niz drugih poglavlja 1, 3, 4, 6, 28 na koja utiče ovo poglavlje.
"Činjenica da ovde postoji zastoj sa otvaranjem, utiče na ova druga poglavlja gde smo ostvarili određeni napredak poslednjih godina gde su čak usvojene pregovaračke pozicije u pojedinim poglavljima i onda se sve to dovodi u vezu u skladu sa idejom da se klaster otvori istovremeno i u celini", naveo je on.
Da bi Srbija postala članica Evropske unije, mora da zatvori sva pregovaračka poglavlja, što će biti znak da se u svim oblastima, od nezavisnosti pravosuđa do životne sredine, uskladila sa pravom i standardima EU.
Povezane vesti
Od početka pregovora 2014, otvorena su 22 poglavlja, ali javnost gotovo da nije ni imala prilike da vidi kako to izgleda zatvoriti poglavlje – to se desilo samo jednom, krajem 2016. godine, kada su poglavlja 25 i 26, o nauci i istraživanju, odnosno kulturi i obrazovanju, otvorena i zatvorena istog dana.
Komentari (0)