Stručnjaci za Euronews o pozitivnom mišljenju za prijem Kosova u SE: Šta to znači za Prištinu, a šta za Beograd?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/04/2024

22:20

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Odluka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) da usvoji preporuke da se Kosovu odobri članstvo u tu međunarodnu organizaciju donekle je očekivana i ne predstavlja iznenađenje, ocenili su gosti Euronews centra.

Koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić rekao je da se znalo da postoji većina koja je potrebna izveštaju Dore Bakojani i da je očekivao ovakav odnos glasova za i protiv.

Podsetimo Parlamentarna Skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je večeras nacrt izveštaj izvestioca za Kosovo u SE u kojem se preporučuje da se Kosovu odobri da postane član Saveta Evrope. Za prijem Kosova u Savet Evrope glasalo je 131 od 171 prisutnog člana PS SE, 29 je bilo protiv, a 11 je bilo uzdržano.

"Ovo je negde i posledica prihvatanja Sporazuma o putu ka normalizaciji, prošle godine njegovog ohridskog aneksa gde se u tački četiri kaže da Srbija neće da se protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Negde nakon toga nemačka diplomatija je pokrenula jednu snažnu akciju za prijem Kosova u članstvo u Savetu Evrope i to je negde rezultiralo ovom drugom fazom u procesu prijema. Ostala je još jedna faza, to je sastavljanje Komiteta ministara koji će biti, kao što smo čuli, za nekih meseca dana. Gde će se odlučiti konačno o ovoj prijavi, ali svakako što se tiče Saveta Evrope i izvaštaja Dore Bakojani, negde je prihvaćeno da je Kosovo ispunilo standarde za članstvo u Savetu Evrope", rekao je Mijačić.

On je dodao da postoji puno kontroverzi oko izveštaja Bakojani, jer je od tri uslova, u potpunosti ispunjen samo jedan - vraćanje zemljišta Manastiru Visoki Dečani. Reč je, kako kaže, o sudskoj odluci iz 2016. godine koja je implementirana direktivom vlade Kosova pre nekih mesec dana, dok su probelem druge tačke: Zajednica srpskih opština i pitanje eksproprijacije.

"Dozvolite mi da objasnim šta je problematično sa tom eksproprijacijom. Tu su u stvari dve odluke, jedna je eksproprijacija zemljišta za izgradnju koje je protivno kosovskom pravnom sistemu oduzeto građanima na severu Kosova za izgradnju policijskih baza, a druga tema jeste novi Zakon o eksproprijaciji koji nije u skladu sa Ahtisarijevim planom, jer kada je u pitanju zakon o ekspropriaciji, potencijalno zemljište crkve i crkvenih objekata ne može biti predmet eksproprijacije", rekao je Mijačić.

Direktor centra Savremene politike Nemanja Todorović-Štiplija ocenio je da srpska diplomatija nije mnogo radila na tome da na neki način spreči ili pokuša da objasni članicama Saveta Evrope da Kosovu nije mesto u ovoj međunarodnoj organizaciji.

"Mislim da je na samom početku, dakle posle onog prvog Briselskog sporazuma i članstva Kosova u Venecijanskoj komisiji, koje je telo Saveta Evrope, bilo jasno da se Kosovo malim, ali važnim koracima približava Savetu Evrope. Ako gledamo dokument Dore Bakojani, Srbija je mogla kroz različite non-pejpere da na neki način govori šta to na KiM ne funkcioniše kada je domokratija u pitanju vezano za srpsku zejednicu i impletanciju dogovora iz Brisela", rekao je Todorović-Štiplija.

Mijačić smatra da Srbija nema politiku za Kosovo i ne zna šta hoće da postigne u procesu dijaloga.

"Kada vi nemate jasnu i konkretnu politiku šta hoćete da postignete u tom procesu, onda imate jedan nagomilani niz frustracija, imate nerealna očekivanja i dešavanja koja frustriraju naciju. Sa druge strane, nemate adekvatnu akciju kako biste mogli da sprečite ovakvu situaciju. Savet Evrope je organizacija koja se bavi ljudskim pravima. Vi u godini kada imate masovno kršenje ljudskih prava, ne samo u jednoj godini, naravno u prethodnih nekoliko godina imate masovne slučajeve kršenja ljudskih prava, država Srbije nije našla način da objasni šta se sve tu dešava i da u takvim okolnostima Dora Bakojani izlazi sa pozitivnim izveštajem", rekao je Mijačić.

Prema njegovim rečima, nedostajala je jedna šira akcija različitih društvenih grupacija i aktivno lobiranje, ne samo poslednjih nekoliko dana, već unazad nekoliko godina.

Dodaje da je članstvo Kosova u Savetu Evrope izvestan događaj, koji će se desiti ove ili sledeće godine.

Kaže da je Kosovo do ovog statusa došlo uz snažnu podršku Nemačke i drugih zemalja.

"Nemačka diplomatija je bila aktivna ovih godinu dana, napravljen je presedan da to ide jednom ubrzanom procedurom. E sad se postavlja pitanje da li Nemačka ima podršku u Komitetu ministara. Mi znamo da ima mnoge zemlje koje ne priznaju Kosovo, negde se od njih očekuje da glasaju protiv članstva Kosova. Da li će oni tako učiniti ili ne, to je stvar njihove spoljne politike i njihovih spoljnih političkih interesa. Neke zemlje su izrazile zabrinutost po pitanju članstva Kosova u ovom trenutku, pre svega Francuska, donekle i Italija, koje žele da se reše i neka druga pitanja, pre svega pitanje Zajednice srpskih opština, tu je i pitanje dinara. Traže se neka uslovljavanja za taj konačni prijem Kosova", podsetio je Mijačić.