Igre 
Parlamentarna skupština Saveta Evrope: Usvojena preporuka za prijem Kosova u tu međunarodnu organizaciju
Komentari16/04/2024
-20:10
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je preporuku za prijem Kosova u tu međunarodnu organizaciju. Za prijem Kosova u Savet Evrope glasalo je 131 od 171 prisutnog člana PS SE, 29 je bilo protiv, a 11 je bilo uzdržano.
Kako javlja reporterka Euronews Srbija, dvotrećinskom većinom je usvojen izveštaj Dore Bakojani, koji sada ide dalje u proceduru.
Poslanici su prethodno odbacili amandmane srpske delegacije, kojima je traženo da odluka o prijemu bude odložena, kao i da formiranje ZSO bude uslov za članstvo Prištine.
Glasanje je održano nakon debate u PS SE, tokom koje je šefica srpske delegacije u PS SE Biljana Pantić Pilja oštro kritikovala preporuku za prijem tzv. Kosova i poručila da nagrađivanje Prištine za jednostrane akcije predstavlja presedan koji će otvoriti Pandorinu kutiju, kao i da će Srbija razmotriti da li želi da bude član organizacije koja flagrantno krši međunarodno pravo.
"Odlučili ste da pogazite međunarodno pravo i primite u Savet Evrope nešto što nije država, mimo svih procedura", istakla je Pantić Pilja.
Kosovo je kandidaturu za članstvo podnelo pre dve godine, a prihvaćena je na sednici aprila prošle godine.
Euronews/Teodora Vasiljević
Parlamentarna skupština Saveta Evrope uputiće preporuku za prijem Komitetu ministara spoljnih poslova, koji donosi konačnu odluku i to dvotrećinskom većinom ministara ili ambasadora koji ih predstavljaju i koji su prisutni u trenutku glasanja.
Povezane vesti
Sastanak Komiteta ministara trebalo bi da bude održan od 16. do 17. maja u Strazburu.
Bakojani: Izveštaj se ne bavi statusom Kosova
Izvestilac Dora Bakojani iznela je, na početku sednice posvećenom njenom izveštaju, da smatra da bi ovo telo trebalo da pošalje preporuku Komitetu ministara za članstvo Kosova u Savetu Evrope. Bakojani je istakla da se njen izveštaj ne bavi statusom Kosova, jer, da je to od nje traženo, kako je dodala, svakako ne bi preuzela funkciju izvestioca i saglasila bi se sa stavom Grčke.
Ona je naglasila da Savet Evrope obeležava 75. godišnjicu postojanja, i da je u tih sedam i po decenija radio na zaštiti ljudskih prava, demokratije i vladavini prava širom Evrope.
Tim principima, kazala je, rukovodila se i u izradi izveštaju o Kosovu.
Navela je da je tokom svog rada dugog 301 dan obavila dve posete, imala četiri različite sednice i više desetina sastanaka širom Evrope, te da "nijedan kamen nije ostao neokrenut u pripremi izveštaja".
"Ovaj izveštaj je posvećen ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u regionu. Od početka sam rekla da on nema nikakve veze sa priznanjem ili nepriznanjem Kosovo, to ostaje na državama članice", podvukla je ona.
Bakojani je istakla da su ugledni pravnici ocenili da su zakoni na Kosovu u skladu sa standardima SE, da se Kosovo može smatrati funkcionalnom parlamentarnom demokratijom, u kojoj se poštuje nezavisnost pavosuđa.
Povezane vesti
"Pravnici su ocenili da bi proširenje pravnog akta SE doprinelo daljem jačanju ljudskih prava na Kosovu. Kosovo je u saglasnosti sa pravilima za pristup SE", podvukla je ona.
Bakojani je istakla da su, i pored pogoršanja situacije na Kosovu, posebno u vezi odnosa prema manjinskim zajednicama, vlasti odlučne da promene stanje.
Ukazala je da je u svom izveštaju podvukla tri stvari koje je potrebno hitno sprovesti.
Povezane vesti
Prva je implementacije odluke Ustavnog suda u vezi imovine manastira Visoki Dečani, drugi vezano za eksproprijaciju imovine manjinskih zajednica i treće uspostavljanje Zajednice srpskih opstina.
"Iako su mnogi upozoravala da ne može da se očekuje napredak po ovim tačkama, ostvarili smo napredak. S ponosom mogu da vas informišem da je SE uspeo da reši pitanje otvoreno od 2016., a to je povratak imovine najvažnijem srpskom manastiru, što predstavlja veliku pobedu vladavini prava i srpskoj zajednici“, podvukla je ona.
Navela je da, za razliku od imovine manastira, pitanje eksproprijacije predstavlja proces.
Prenela je da su se vlasti Kosova obavezale da će buduća pitanja eksproprijacije biti sprovedena u skladu sa zakonima, koji moraju biti usaglašeni sa Ustavom i u skladu sa zaštitom imovine SPC.
Istakla je da, ako se Komitet ministara odluči da primi Kosovo, treba biti jasno da će svaka eksproprijacija biti predmet suda.
ZSO, prema njenim rečima, najveće je otvoreno pitanje.
"Od početka sam stavila do znanja da smatram uspostavljanje ZSO unutrašnjim pitanjem Kosova, jer se ono tiče samo građana Kosova. Uložila sam napor u materijalizaciju ZSO, ali nažalost to pitanje nije moguće rešiti, jer je ono osnova dijaloga od 2013. godine. Ohridski sporazum jasno ukazuje da svaki pregovori o uspostavljanju Zajednice moraju biti održani u okviru dijaloga. ZSO je trenutno nedostižno, a Komitet ministara to pitanje mora uzeti u obzir“, objasnila je ona.
Bakojani je istakla da na osnovu tig faktora smatra da Parlamentarna skupština treba da uputi preporuku Komitetu ministara u korist članstva Kosova u SE.
"Nadam se će danas PS SE podvući potrebu da se pod demokratski kišobran uvede daljih dva miliona ljudi", kazala je ona.
Bakojani je ukazala da je, od kada je njen izveštaj objavljen, bila izložena napadima, a najagresivniji komentari su dolazili iz članica koje ne priznaju Kosovo.
"Poželela bih im da budu iskreni, jer ne postoji bilo kakav preduslov pod kojim bi podržali pozitivan izveštaj. Njihobva kritika nema veze sa kriterijumima za pristupanje, već su samo u vezi statusa Kosova. Izveštaj se ne bavi pitanjem statusa. Da je od mene Komitet ministar tražio da se izjasnim u izveštaju o statusu nikada ne bi preuzela taj rad i usaglasila bih se sa stavom Grčke. Ali to nije slučaj, i nije bio, i nadam se da izveštaj govori o mom integritetu", poručila je ona.
Različita mišljenja na debati
Predstavnci različitih grupacija u PS SE izneli su tokom rasprave različita mišljenja o prijemu tzv. Kosova.
Poslanica Demokratske narodne partije (DNP) Maja Vukićević, koja je i šefica crnogorske delegacije u PS SE, izjavila je u toku rasprave da ona lično neće podržati prijem tzv. Kosova u SE, iako će u crnogorskoj delegaciji biti i glasova za to.
"Mislim da ne pomažemo dijalogu Beograda i Prištine time što se forsira članstvo Kosova u SE", rekla je ona i dodala da ne postoji konsenzus u međunarodnoj zajednici da je Kosovo država.
Prema njenim rečima, nikad u istoriji SE nije se razmatrao zahtev neke teritorije za prijem. Istakla je da mora da se poštuje teritorijalni integritet svih suverenih zemalja i da nema potrebe da se forsira ovaj proces jer bi to moglo imati posledice.
Branislav Borenović iz Bosne i Hercegovine je naglasio da stavljanje pitanje prijema Kosova na agendu u SE pokazuje drastičan primer propasti međunarodnog prava.
Istakao je da se ovom procedurom krši suverenitet i teritorijalni integritet članice SE i Ujedinjenih nacija - Srbije.
"Ovo je rekord u kršenju demokratskih principa i međunarodnog prava jer želite da ekspresno, za samo godinu dana omogućite prijem teritorije Kosova i Metohije, unilateralno otcepljene od Srbije, u SE", rekao je on i dodao da ta teritorija nije priznata od polovine sveta.
On je naglasio da Kosovo nije učinilo ništa da ispuni ključne obaveze iz Briselskog dijaloga.
"Postavljate neverovatan i istorijski štetan presedan. Rušite instituciju Saveta Evrope. Pitam vas, da li stvarate nova pravila ovim presedanom? Da li šaljete poruku Kataloniji, Škotskoj, severu Italiji, jućnom Tirolu, Flandriji, delovima Ukrajini, mojoj Republici Srpskoj i BiH, Kipru da je moguće proglasiti jednostrano nezavisnost i postati članica SE? To ćemo to znati od ishoda glasanja, a vreme će reći kakve će to posledice imati", rekao je Borenović i naglasio da će on biti protiv prijema Kosova u SE.
Profimedia
Poslanik grupacije liberala i demokrata u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Julijan Bulaji ocenio je tokom rasprave da je tzv. Kosovo spremno za članstvo u SE. Prema njegovoj oceni, današnja odluka je početna tačka i PS SE očekuje od Kosova da ispuni reforme.
"Kosovo je spremno za članstvo u SE, ali mora da obezbedi zaštitu srpske zajednice", rekao je Bulaji.
Predstavnica Evropske narodne partije Ingjerd Šije rekla je da ta politička grupacija nema jedinstven stav o ovom pitanju, dodajući da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti potvrdio da je spreman da potpiše nacrt statuta ZSO, a da je jasno očekivanje da se to dogodi brzo i bez ikavih odlaganja.
Prema njenim rečima, Kosovo će, ako ili kada Kosovo postane članica Saveta Evrope, biti pod procedurom praćenja.
Aleksej Gončarenko iz Ukrajine ocenio je da Kosovo zaslužuje prijem u SE dodavši da "slobodan svet treba da se ujedini".
Alen Milon iz Francuske je istakao da je ovo složeno pitanje, da je od ključnog značaja da Kosovo ispuni tražene zahteve, uspostavi ZSO i poštuje prava manjina ie založio se za prijem Kosova u SE.
Arta Bilali iz Severne Makedonije ocenila je da bi prijem Kosova bio značajan za region, kao i da bi članstvo Kosova u SE podstaklo dijalog Beograda i Prištine jer bi, kako je navela, postojale dve ravnopravne strane za pregovaračkim stolom.
Arben Gaši iz Prištine tvrdi da članstvo u SE za Kosovo nije samo od političkog značaja, već je i priznanje napretka u izgradnji demokratskih institucija.
Komentari (0)