Igre 
"Članstvo Kosova u Savetu Evrope bio bi presedan": Danas sednica odbora, raspravljaće se o izveštaju Dore Bakojani
Komentari27/03/2024
-13:30
Na sednici Odbora za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope danas će se raspravljati o prijavi za članstvo Kosova u tu organizaciju, a po preporuci izvestioca Dore Bakojani. Kosovo je zvaničan zahtev za prijem podnelo maja 2022. godine, a ukoliko na današnjoj sednici, koja bi trebalo da počne u 14.30, bude usvojen izveštaj o članstvu izvestioca Dore Bakojani, u aprilu sledi plenarna rasprava.
Za preporuku Komitetu ministara da pozove Kosovo u članstvo Saveta Evrope potrebno je dve trećine glasova. Podsetimo, pre dve godine u maju, u Savetu Ervope je stigao zvaničan zahtev za prijem Kosova u tu organizaciju, a onda je u aprilu 2023. godine, na vanrednoj sednici, Komitet ministara podržao odluku da počne procedura za Prijem Prištine u tu organizaciju.
"Ovo jeste ubrzana procedura. Kada pogledate istorijat SE, videćete da prethodno nijedna članica nije primana dvotrećinskom većinom, već konsenzusom. Konsenzusa oko Kosova nema. Jedino pitanje koje se postavlja u ovom trenutku je da li će to biti na dnevnom redu Komiteta ministara, jer se mi trudimo svi da ne dođe na dnevni red. Ako dođe na dnevni red o tome će se glasati, Kosovo ima dvotrećinsku većinu, imao je prošle godine, ima je i sada", kaže stalna predstavnica Srbije u SE Suzana Grubješić za RTS.
profimedia
Kaže da su činjenice neumoljive, i da bi se prijemom Kosova u Savet Evrope prekršilo ne samo međunarodno pravo nego i statut organizacije u koju Kosovo želi da uđe.
"Statut SE u članovima 3 i 4 jasno govori da bilo koja evropska država može da konkuriše da postane članica. Prvo je upitna sama državnost Kosova koju ne priznaje veći deo sveta, a koju ne priznaje ni 12 članica SE. Potom, pošto SE počiva na tri stuba vladavina prava, ljudska prava i demokratije. Kosovo ne ispunjava uslove koje ova organizacija propisuje", kaže Grubješić.
Euronews Srbija
Navodi i da je Kosovu veoma važno da postane članica Saveta Evrope, jer bi im to otvorilo put ka članstvu u Evropskoj uniji.
"Garantuju" ispunjenje uslova
Pre nekoliko dana Savetu Evrope kosovska predsednica Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca poslali su pismo u kojem garantuje da će sve preuzete obaveze poštovati.
Povezane vesti
Oni su, naime u pismu naveli da će "verno poštovati listu obaveza", poput: nezavisnosti sudstva, zakonodavstvo u skladu sa Ahtisarijevim planom, smirivanje tenzija na severu, preduzimanje hitnih mera za reintegraciju kosovskih Srba u policijske snage, uzdržavanje od upotrebe specijalnih policijskih snaga za redovne policijske aktivnosti, zaštita manjina, primena ZSO i Briselskog/Ohridskog sporazuma, izdvajanje resursa za upotrebu jezika (npr. za učenje jezika nevećinskih zajednica u školama), socio-ekonomska integracija nevećinskih zajednica, rad na pomirenju.
Ipak, ni 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma koji je predvideo Zajednicu srpskih opština ona nije formirana, a nakon međunarodnog pritiska i poslednje posete specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara Kosovu, Priština je vratila zemljište manastiru Visoki Dečani - za šta već osam godina postoji odluka prištinskog Ustavnog suda. Sagovornici Euronews Srbija isticali su u nekoliko razgovora da je i dalje veliki problem eksproprijacija zemljišta, a što je posebno postalo problematično poslednjih nekoliko meseci.
I dok Priština smatra da je sve bliža međunarodnoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava i demokratije, izvestilac za Kosovo Dora Bokojani je rekla pre nekoliko dana da i dalje postoji dugačak spisak nerešivih predmeta vezanih za demokratiju i ljudska prava na KiM.
"Postoji i snažan otpor Prištine na raznim frontovima. Sve te zabrinutosti u vezi sa demokratskim statusom situacije srpske manjine, sve će detaljno biti spomenuto i u izveštaju", rekla je pre nekoliko dana Bakojani i dodala:
"Imali smo jedan veliki uspeh u regionu prethodnih dana, a to je povraćaj imovine manastira Visoki Dečani ali i najvažniji korak za zaštitu SPC i to pokazuje jasan znak da postoji namera vlasti u Prištini da se povinuju vladavini prava i krenu u neophodne reforme radi bezbednog statusa srpske manjine", rekla je Bakojani.
Kada izveštaj bude izglasan, onda će se ići na Pralamentarnu skupštinu za još jedno glasanje, rekla je Bakojani i dodala da će preporučiti nadzor nad KiM od strane Saveta Evrope, odnosno postmonitoring proces koji može da počne ukoliko Savet ministara nastavi sa svojim glasanjem. Bakojani je pojasnila da je postmonitoring proces u okviru koga kolege iz političkog Komiteta prate svaki korak koji mora da se primeni ispred Saveta Evrope.
"Priština mora da pristane da će primeniti te korake u narednim mesecima, tako se radi u svim zamljama, tako će biti i nadzirano i na Kosovu u slučaju da Komitet ministara odluči da prihvati Kosovo u članstvo SE", rekla je bakojani.
Povezane vesti
Kako je teklo glasanje
Tokom prošlog glasanja (april 2023. godine), kada je pokrenuta procedura, od 46 zemalja članica, "za" su glasale 33 zemlje, protiv je bilo sedam (jedna od njih Srbija) i pet je bilo uzdražanih.
"Da li će ove brojke ostati na budućem glasanju iste, to u ovom trenutku ne znam. Ne mislim da je neko promenio sada već mišljenje, ali ne isključujemo ni takvu mogućnost, nažalost", rekla je Grubješić.
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević nedavno je u razgovoru za Euronews Srbija naveo da nijedna država nije ušla u Savet Evrope bez poputnog konsenzusa, kao i da cela priča kosovske stolice u toj organizaciji "ima jedan politički efekt i jedan pokušaj da se na silu kosovska državnost verifikuje".
Povezane vesti
"To je suština cele priče sa Savetom Evrope i da evo prosto preko organizacije koje potpuno kontroliše Zapad, koja nema jasne kriterijume, kao recimo EU, OEBS ili neke druge organizacije se verifikuje kosovska državnost... Suština je u geopolitici u pokušaju da se nametne Kosovo, tamo gde to može sa Zapada da se progura, imajući u vidu proceduralne prednosti i većinu... Savet Evrope je jedina organizacija gde je sad u ovom trenutku to moguće i zato oni to tako tamo i guraju. I to je suština priče", navodi Milivojević, te objasnio da članstvo Kosova u Savet Evrope nije logično jer je Srbija već punopravni član te organizacije i Ujedinjenih nacija sa granicama koje podrazumevaju i Kosovo i Metohiju u njenom sastavu.
Naveo je i da bi članstvo Kosova u Savet Evrope bio presedan, ali je i podvukao da su dometi te organizacije ograničeni samo na Evropu.
"Nikakav uticaj mimo Evrope nema, pri čemu je i u Evropi značajno sužen, zato što Rusija više nije članica. Članstvo Belorusije je pod velikim znakom pitanja, isto važi i za Azerbejdžan. Tako da je domet Saveta Evrope na neki način značajno sužen u odnosu na ono što je on činio pre i posle pada Berlinskog zida. Savet Evrope u stvari bio je neka vrsta predsoblja za Evropsku uniju i neka vrsta čistilišta u smislu ključnih vrednosti na kojima se Unija bazira, ono što stoji u članu 2 - vladavina prava, demokratske institucije i ljudska prava", ukazao je Milivojević.
Podsetimo i da je pre nekoliko dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi Srbija, ukoliko Kosovo postane član Saveta Evrope, mogla iz te organizacije da se povuče.
Šta je Savet Evrope
Savet Evrope je međunarodna organizacija evropskih zemalja čije je sedište u Palati Evrope u Strazburu, ima 47 država članica i pet država imaju status posmatrača. Jedina evropska država koja nije članica SE je Belorusija, a status posmatrača imaju Kanada, Sveta Stolica, Japan, Meksiko i SAD. Izrael ima samo status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Savet Evrope je osnovan nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata.
Njegov osnovni zadatak je unapređenje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava širom Evrope. Sve države članice SE potpisale su Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, sporazum čiji je cilj zaštita ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Evropski sud za ljudska prava nadgleda primenu Кonvencije u državama članicama. SE radi u bliskom partnerstvu sa Evropskom unijom i sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i sa mnogim zemljama partnerima širom sveta.
Glavni organi SE su Komitet ministara, Parlamentarna skupština SE i Kongres lokalnih i regionalnih vlasti.
Srbija je članica Saveta Evrope od 2003. godine i ima stalnu misiju pri Savetu Evrope u Strazburu.
Komentari (0)