Igre 
Od problema u komunikaciji do poklona za Kurtija: Uprkos kritikama Prištini se otvaraju vrata međunarodnih ogranizacija
Komentari26/03/2024
-21:39
"Imamo problem u komunikaciji s Kurtijem”, i "ignorisanjem dijaloga Kosovo ignoriše evropske partnere" - to su poruke koje je ranije ovog meseca američki izaslanik Gabrijel Eskobar izrekao uoči dolaska u Prištinu, a povodom odluke o ukidanju dinara na Kosovu i Metohiji. Dodao je i da je zbog toga nemoguće ubediti te evropske prtnere u dalju integraciju Kosova. Samo dve nedelje kasnije, rešenje za dinar nije ni na vidiku posle niza sastanaka u Briselu, a Kosovo je, s druge strane, postalo pridruženi član Parlamentarne Skupštine NATO i čini se da su korak bliže članstvu u Savetu Evrope. Zbog svega toga deluje da problem u komunikaciji nije baš toliko veliki, a ni "evropski partneri" se nisu pokazali kao "tvrd orah" za ubeđivanje.
Kosovo je, za vreme dok je pod sankcijama, dobilo viznu liberalizaciju, status pridruženog člana Parlamentarne skupštine NATO, a verovatno će i članstvo u Savetu Evrope, ukazao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz ocenu: "Možete da zamislite te sankcije".
Istakao je da to samo pokazuje da su Priština i međuanrodna zajednica sve vreme igrali kao uigran tim i da su sve vreme radili zajedno: "Pokazuje da su samo glumili dobrog i lošeg policajca i ništa više od toga".
Istovremeno je bivši pukovnik KBS Afrim Veselji naveo da odluka PS NATO ima veliku težinu.
"To je poklon Sjedinjenih Američkih Država za Kosovske bezbednosne snage i za Kosovo, tako da se moramo vratiti na posao. SAD su te koje vode računa, neprekidno više od 30 godina o Kosovu i ostvarenju kosovske države. Ovo je poruka za Srbiju i za neke druge koji se plaše da se narušava suverenitet zemlje", kazao je Veselji.
Postavlja se pitanje kako smo došli od veoma oštrih poruka američkog izaslanika do "poklona" za Prištinu u tako kratkom roku. Pritom, sutra je sastanak Političkog komiteta Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope na kojem će se glasati o izveštaju Dore Bakojani. Ona je u izveštaju dala preporuku da Kosovo bude primljeno u tu organizaciju.
Promena stava Dore Bakojani: Od tri uslova ispunjen samo jedan
Bakojani je promenila stav koji je zastupala ranije, a sada je u medijima iznela ocenu da bi članstvo Kosova donelo pravo srpskoj zajednici i svim ostalim manjinama na Kosovu da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava, što bi im, kako smatra, donelo bolju zaštitu.
Povezane vesti
Šefica stalne delegacije Srbie u PSSE Biljana Pantić Pilja podseća da je pre samo dve nedlje Bakojani decidno nekoliko puta ponovila da će dati pozitivno mišljenje tek kada Kosovo ispuni tri uslova u vezi sa vraćanjem zemljišta manastiru Visoki Dečani po presudi Ustavnog suda iz 2016. godine, Zajednicom srpskih opština, što je obaveza po Briselskom sporazumu i eksproprijacijom zemljišta. Jedino što je Priština u međuvremenu uradila jeste da je konačno primenila odluku Ustavnog suda, navela je Pantić-Pilja za Kosovo online.
Povodom pisma koje su Bakojani uputili predsednica, premijer i predsednik Skupštine Kosova, u kojem su naveli da se obavezuju da će poštovati sve članove sporazuma iz Brisela i njegovog aneksa iz Ohrida, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština, šefica stalne delegacije Skupštine Srbije kaže da ono nema težinu, jer je to trebalo da se ispuni pre 11 godina.
Euronews Srbija
"To je pismo zahvalnosti Bakojani, PSSE i svima ostalima koji po veoma ubrzanoj i čudnoj proceduri žele da prime tzv. nezavisno Kosovo kao člana SE", kaže Pantić-Pilja.
"Ovo je vetar u leđa Kurtiju pred parlamentarne izbore"
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić smatra da je otvaranje puta Kosovu ka Savetu Evrope više politička odluka i da je cilj da se načini akt dobre voje prema Kosovu.
"Da to bude odlučan argument za kampanju. I ovo je vetar u leđa Kurtiju pred parlamentarne izbore koji se najavljuju", rekao je i dodao: "Zamislite da se ostvari članstvo u Savetu Evrope i da sa takvom jednom pobedom izađu na izbore. To bi značilo apsolutnu većinu za Kurtija i za Samoopredeljenje, i nastavak ovakve politike prema srpskoj zajednici".
Surlić kaže da se oseća raskorak između Amerike i vodećih evropskih zemalja, i nvodi da Nemačka i Velika Britanija ulažu sve diplomatske napore da obezbede većinu i osiguraju članstvo Kosova u Savetu Evrope.
profimedia
Govoreći o prmeni stava Dore Bakojani, docent na FPN-u ističe da ona gleda svoju diplomatsku karijeru i da joj je u interesu da bude predstavljena kao konstruktivni akter. Ističe i da Bakojani uglvnom komunicira sa predstavnicima vodećih evropskih zemalja.
Povezane vesti
Surlić naglašava da, ako Beograd želi da utiče na neke zemlje koje su prinzale Kosovo, onda bi to morao da radi preko Vašingtona i preko onoga što je Eskobar istakao kao uslove za članstvo. Smatra i da je pozitian stav o Kosovu na osnovu pisma koje su uputili Kurti i Osmani zapravo poklon i da to nema nikakvog političkog niti diplomatskog utemeljenja.
"Tihi proces" koji nagoveštava da je NATO spreman da otvori vrata Kosovu
Osim Saveta Evrope, gde se možda vidi rasorak na relaciji između SAD i zemalja Starog Kontinenta, pitanje Parlamentarne skupštine NATO-a je drugačije. Šef delegacije kosovskog parlamenta u toj organizaciji je izjavio da je odluka Stalnog upravnog odbora PS NATO da podigne status Kosova na nivo pridruženog člana jasan signal da poslanici zemalja Alijanse blagonaklono gledaju na članstvo Kosova u savezu.
Doskorašnji predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije Milovan Drecun izjavio je da je odluka Parlamentarne skupštine NATO sastavni deo veoma intenzivne kamapanje koja treba da dovede do otvaranja procesa članstva Kosova u toj vojnoj alijansi što je, kako je naglasio, duboko uznemirujuće i može da dovede do ugrožavanja opstanka srpskog naroda na Kosovu, prenosi RTV.
Povezane vesti
U sličnom tonu, bivša amabasadorka Srbije u OEBS-u Branka Latinović ističe da je reč o "tihom procesu" koji nagoveštava da je Alijasna spremna da otvori vrata Kosovu. Ona je za Kosovo online navela da je velika ironija što se to dešava upravo na obeležavanje 25. godišnjice od početka bombardovanja SR Jugoslavije, ocenjujući da je reč o nimalo prijatnoj poruci.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Stefan Surlić ne veruje da je bila namera da se donosi odluka baš na taj datum, ali kaže da je siguran da su oni koji su odlučivali znali za to i da smatraju da je to za njih potpuno irelevantno.
"Oni smatraju da je to završena priča i da Srbija treba da se suoči sa posledicama svoje pogrešne politike, da na tome ne gradi novi narativ koji predstavlja Srbe kao jedine žrtve", rekao je.
Dodaje da ne zna koliko smo svesni negativne atmosfere koja postoji među većinom evroparlamentaraca i zaposlenih u briselskoj administraciji.
"Srbija se predstavlja kao neki remetilački faktor, a to je ono što pogoduje Kurtiju. On u ovom trenutku vidi da ima carte blanche da radi sve do evropskih i kasnije američkih izbora, pa i posle", rekao je Surlić i dodao da kosovski premijer želi da na terenu promeni situaciju da bi na kraju bilo nebitno da li će se ZSO formirati ili neće.
"Dinar namerno ubačen kao problem"
Sve to se dešava dok se u Briselu odvija serija sastanaka o pitanju dinara na Kosovu, ali bez rešenja, uprkos oštrim porukama međunarodne zajednice i kritikama na račun prištinskih institucija.
Stefan Surlić ističe da je, jedino što se promenilo, to što je Priština prisala da priča o tome, pa se to predstavlja kao neki veliki uspeh medijatora. Ali ističe da i dalje ne odustaju od uredbe i podseća da je Kurti još u februaru prošle godine pretio da će ukinuti dinar.
Euronews/Vladislav Ćup
"To znači ukidanje države Srbije na Kosovu i Metohiji i svih mogućih institucija. Kada se ova saga završi, mislim da ćemo imati jedno zatišje koje je uzrokovano glasanjem u Savetu Evrope, a posle to ga će vlada u Prištini nastaviti sa ovakvim jednostranim, diskriminatornim i eskalatornim potezima ", naveo je.
Dodaje da se Srbi na Kosovu suočavaju sa ozbiljnim problemima koji im ugrožavaju egzistencju, međutim, kaže da je u političkom smislu to samo igra.
"Dinar je namerno ubačen kao problem, kao tehničko pitanje, a trebalo je da dođe na red posle formiranja Zajednice srpskih opština. Zato što ZSO predviđa upravo to, da Beograd finansira zajednicu, ali preko Prištine, da to bude transparentno, eventualno u evrima, ali to je neki poslednji korak. A ovaj u ovom trenutku ima za cilj da osujeti napredovanje u bilo kakvom sporazumu", rekao je.
Preporuka za vas
Komentari (0)