Igre 
Šatl diplomatija Lajčaka i Eskobara pred novu rundu dijaloga u Briselu: Kako prekinuti začarani krug kriza i tenzija?
Komentari18/03/2024
-20:28
Još jednom će predstavnici Beograda i Prištine u tehničkom dijalogu sutra u Briselu pokušati da reše brojna pitanja, a među glavnim temama na stolu će se naći pitanje zabrane dinara na Kosovu i Metohiji i formiranje Zajednice srpskih opština. Prethodnih dana, vidljivo je pojačana diplomatska aktivnost svetskih zvaničnika, pa je tako prošle sedmice Kosovo posetio izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Tokom njegove posete objavljeno je da će u katastar biti upisano zemljište koje pripada manastriru Visoki Dečani, ali je ovaj visoki zvaničkih saopštio da kosovskog premijera Aljbina Kurtija nije uspeo da "ubedi Kurtija u vezi sa upotrebom dinara".
"Potrebno je nam je rešenje. Zato sam pitao premijera da suspenduje odluku dok mi, zajedno sa Evropskom unijom, dakle SAD i Kosovom, radimo na dugoročnom rešenju koje bi odgovorilo na vaše potrebe. To podrazumeva elektronske transfere u evrima kroz sistem Kosova. Ali, sada, moramo nešto hitno da uradimo. Nažalost, nisam uspeo da ga obavežem na to", rekao je Eskobar, koji je dodao da je upotreba dinara na KiM humanitarno pitanje.
Euronews/Vladislav Ćup
Nekoliko dana pre njega, Prištinu je posetio specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak kada je i najavljeno da će dve strane opet u Brisel, nakon što je glavni pregovarač Prištine krajem februara odbio da na sastanku učestvuje, pošto, kako je tada rekao, dinar nije tema dijaloga.
Lajčak je rekao da je i dinar tema dijaloga, te podsetio na Ohridski sporazum, rekavši da je on najbolji sporazum koji je mogao da bude postignut i da EU očekuje njegovu bržu primenu.
Euronews/Vladislav Ćup
Borelj o pritiscima na Beograd i Prištinu
U susret novoj rundi pregovora, koja je zakazana za sutra, visoki komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da će EU nastaviti da vrši pritisak na obe strane kako bi se ostvario napredak u primeni Ohridskog sporazuma.
On je juče, podsetivši da je godišnjica od potpisivanja Ohridskog sporazuma, novinarima u Briselu rekao da su Beograd i Priština postigli "veoma ograničen napredak" u primeni sporazuma, uprkos, kako je naveo, velikoj podršci EU i međunarodne zajednice.
Tanjug/AP/Virginia Mayo
Povezane vesti
"Veoma mi je žao što ovaj dogovor, koji je bilo veoma teško postići, nije sproveden. Nastavićemo da vršimo pritisak na obe strane kako bismo napredovali, ali godinu dana kasnije, primena nije bila baš onakva kakvu sam očekivao da će biti", rekao je Borelj, te je pozvao lidere Beograda i Prištine da ostvare napredak u primeni Sporazuma iz Ohrida i poručio da je krajnje vreme da dve strane prekinu "začarani krug kriza i tenzija" i pređu u novu, kako je rekao, evropsku eru.
Prema svemu sudeći, kako kažu poznavaoci prilika na Kosovu, pre kraja mandata aktuelne evropske vlasti, u Brisel bi mogli da otputuju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti.
"Tražiće se potpis i priznanje od strane Srbije"
I nekadašnji karijerni diplomata Zoran Milivojević smata da će glavne teme sutra u Briselu biti upravo dinar i Zajednica srpskih opština, ali dodaje da očekuje da će se od "Srbije tražiti potpis Ohridskog sporazuma".
Euronews Srbija
"Na terenu i dalje imamo eskalaciju. Nema promene stava oko dinara. I tu je poruka jasna. Mislim da je izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar bio vrlo jasan oko toga, da je Kurti odbio da o tome razgovara. Dakle, nema promene, rekao bih, politike i strategije Prištine... To je njihov pristup da samo mogu da razgovaraju sa pozicije priznanja. Dakle, tražiće potpis ohridskog sporazuma, priznanje od strane Srbije i onda da o svim drugim temama razgovaraju kao o pitanjima koja su bila otvorena na bilateralnom planu, bilo da su pitanja tehničkog karaktera i normalizacije u okviru države Kosova", rekao je Milivojević za Euronews Srbija.
Smatra i da će biti pritiska na Srbiju i da se Ohridski sporazum posmatra kao pravno obavezujući i kao platforma za rešavanje kosovskog pitanja.
"I kao platforma za proces evrointegracija, govorim naravno o Srbiji, i na tome će pokušati da naprave neki rezultat do kraja mandata. To će biti suštinski pristup EU sutra i u ovih mesec-dva koliko te institucije funkcionišu... Sve drugo je za posrednika i za EU neuspeh, a isto važe i za Amerikance. Prema tome, tu će ići glavni pritisak i ovo što predsednik Vučić govori, moguće i nametanje nečega silom. Ovo sa dinarom je pokazna vežba", naveo je MIlivojević.
Milivojević dodaje da je Eskobar tokom posete Prištini bio veoma otvoren po pitanju ciljeva američke politike u vezi sa Kosovom, a to je da se primeni Ohridski sporazum, "odnosno da Srbija prizna Kosovo".
Povezane vesti
"I on je bio vrlo precizan - dakle, da Srbija prizna suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, sve simbole i sve elemente državnosti i da to ugradi čak i u sopstveni politički sistem. Prema tome, to je potpuno jasno i sa time se ide ovih narednih mesec, dva, tri, koliko još imamo do evropskih izbora. I ovo je poslednji trenutak".
Kako dodaje, Lajčak će pokušati da spasava obraz i svoj, i spojno-političke službe, i Evropske unije, te da će pokušati da napravi neki potez i rezultat. Ne očekuje ni, kaže, konkretne mere oko rešavanja pitanja dinara, već da će se naći modaliteta sa evrom.
"Rezultat do maja"
I docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić izjavio je da međunarodni akteri, pre svega vodeće zemlje EU kao i aktuelna administracija SAD, žele rezultat do kraja aprila, početka maja i da većina onoga što je dogovoreno u sporazumu bude primenjeno kako bi se dovelo do tačke bez povratka, odnosno da Beograd i Priština ipak preduzmu najveće moguće korake u cilju neke trajne normalizacije odnosa.
Povezane vesti
"U ovom trenutku to deluje kao nerealan scenario, ali zasigurno da će pritisak biti vrlo jak sa namerom da postoji konkretan rok i konkretni rezultati", ocenio je on za Tanjug.
Euronews
Kako je naveo, analizirajući istoriju pregovora, jasno se vidi da je Srbija primenila sve ključne tačke iz Briselskog sporazuma, one koje su se ticale njenih obaveza.
"Kada govorimo o ovom poslednjem dogovoru i Ohrdiskom aneksu, Srbija je već učinila određene ustupke da bi pokazala akt dobre volje, tako da ta doktrina očigledno nije urodila plodom i činjenica je da Priština ne želi da napravi ni jedan iskorak, da obezbedi normalnost života srpskoj zajednici na Kosovu", izjavio je on.
A šta sa ZSO?
Kako se očekuje da jedna od tema sutra u Briselu bude i formiranje Zajednice srpskih opština, Surlić smatra da u ovom trenutku neće doći do nekih ključnih promena na Kosovu i Metohiji, kao ni da će Priština zaista srpovesti ZSO.
"Ono što bi bili ključni potezi Prištine je da što pre organizuje izbore na severu Kosova, da pošalje svom Ustavnom sudu statut ZSO i da se na taj način stvori jedna potpuno nova atmosfera u kojoj bi Srbi i njihovi predstavnici učestvovali, a to sada nije interes", ocenio je on.
Surlić kaže da najava poptunog ukidanja dinara, ali i obračuna sa svim institucijama Srbija na KiM, pokazuju da smo u jednom periodu predizborne kampanje u kojoj premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti želi da predstavi svojoj javnosti kako je on obezbedio da Kosovo bude jedinstvena teritorija.
Milivojević dodaje da Priština pitanje ZSO želi da rešava kao unutrašnje pitanje Kosova, te da zato i insistiraju prvo na priznanju.
"Dakle, Pristina ne menja stav. Sa takvim stavom dolazi sutra u Brisel. I to je naravno za Srbiju neprihvatljivo. I zbog toga se može razgovarati samo o tehničkim pitanjima. I zavisiće dnevni red, ishod razgovora, isključivo od posrednika, od toga kako će se postaviti Evropska unija. Da li će uvažiti ovakav stav ili će insistirati na nečemu što bi moralo da bude prethodno pitanje, a to je puno poštovanje briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština i razgovor o normalizaciji bez statusnog pitanja. Dakle, bez otvaranja pitanja statusa", naveo je Milivojević, koji očekuje da se u Briselu u narednom periodu za pregovaračkim stolom nađu i Vučić i Kurti.
EU će, dodaje, time pokušati da pred kraj mandata "nametnu bilo kakav okvirni sporazum".
"Ohridski sporazum je definitivno zapadna platforma. Oni nemaju varijantu B. Imaju samo varijantu A, to je ohridski sporazum. Jer on u suštini predstavlja ono što je interes jedne i druge strane. Dakle, i prištinske strane i kolektivnog zapada", zaključuje Milivojević.
Preporuka za vas
Komentari (0)