Igre 
Mesec dana od ukidanja dinara: Život Srba na Kosovu od odluke, preko sastanka u Briselu do narednog političkog dijaloga
Komentari04/03/2024
-21:29
Više od mesec dana prošlo je od odluke Centralne banke Kosova o ukidanju dinara, a Priština je čak dva puta zabranila transport dinara za isplatu zarada, penzija i socijalnih i drugih davanja do trezora koji se nalazi u Leposaviću. Dinara je na Kosovu sve manje, a upravo su najosetljivije grupe stanovništva najviše i pogođene ovom odlukom. Nema ni naznaka da će uskoro Priština da popusti. Sagovornici Euronews Srbija ističu da se čini da se mnogima ne žuri da reše ovo pitanje koje ne pogađa samo građane srpske nacionalnosti, već i albanske, a koji su radili u sistemu Srbije do jednostranog proglašenja nezavisnoti Kosova.
Ni poslednji sastanak koji je održan u Briselu između predstavnika u dijalogu Beograda i Prištine nije doveo do nekog pomaka. Mnogo se od samog sastanka i nije očekivao, budući da je glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi odbio da se odazove na poziv specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.
Tako su se u Briselu sastali Lajčak i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, predstavnici Ministarstva finasija i Banke Poštanska Štedionica i sa strane Prištine - predstavnici Centralne banke Kosova. Lajčak je nakon sastanka rekao da na mnoga politička pitanja i dalje nema odgovora, te pozdravljajući posvećenost strana u, kako je naveo, pronalaženju održivog rešenja za zajednice pogođene nedavnom uredbom CBK, rekao da je sastanak bio prvi korak.
"Biće potrebni dodatni sastanci", naveo je Lajčak nakon sastanka u Briselu.
Euronews/Vladislav Ćup
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana je rekao da se situacija na KiM nije mnogo promenila, uprkos pokušajima međunarodnih predstavnika da pomognu po pitanju teškog položaja srpskog naroda da i da ubede vlasti u Prištini da promene svoju odluku.
"Ne postoje naznake da će odluka Prištine o dinaru biti promenjena", rekao je Vučić i dodao da će Beograd u narednom periodu biti primoran da donosi različite odluke kojima će se snalaziti i pronalaziti alternativna rešenja za snabdevanje novcem i isplatu plata i penzija srpskom narodu na Kosovu.
Predsednik je naveo da je to rekao zato što je jasno da se po tom pitanju nikome ne žuri i da pritisak na Albance neće biti veći.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Povezane vesti
"Samo će biti veći pritisak na srpski narod i na državu Srbiju", naveo je Vučić.
"Za tu penziju sam radila"
Redovi ispred Banke Poštanske Štedionice na severu Kosova i Metohiji su sve duži, građani sve nezadovoljniji, jer je dinara u njima sve manje.
"Primila sam pre mesec dana penziju, eto to razvučem. Malo ćerka pomogne, malo ja, za dete mora da bude. Uopšte se ne isplati da se ide po penziju (u centralnu Srbiju), treba dati za put, tako da ne znam kako ćemo", rekla je za Tanjug penzionerka Ljiljana Kučaj.
Navodi i da joj nije cilj da traži od nekoga milostinju, već da joj se samo omogući da ostvari pravo na ono što je kroz 33 godine radnog staža zaslužila.
Tanjug/AP/Bojan Slavković
"Za tu penziju sam radila. Imam 33 godine staža. U penziju sam otišla sa 13.400 dinara, sad se penzija povećala skoro duplo, ali to ništa ne vredi kad ne može da se podigne", kaže Ljiljana.
Pre nekoliko dana reporterka Euronews Srbija razgovarala je sa građanima sa Kosova i Metohije o posledicama odluke Centralne banke Kosova, te su joj mnogi rekli da nemaju novca za ono najosnovnije.
"Nemam od čega da kupim lekove ni sredstva za higijenu. Nemam kola da odem u Kuršumliju ili negde u centralnu Srbiju. Šta da radim? Kurti hoće da nas raseli, da svi idemo za Srbiju. Čime da platim prevoz da odem u Srbiju da dignem socijalu? Država ne može da nam pomogne, a strance baš briga za Srbe. Teško je, mnogo je teško", kaže za Euronews Srbija Suzana, raseljeno lice iz Prištine, koja živi sa teško pokretnom majkom u Gračanici kao podstanar, od socijalne pomoći Republike Srbije.
Povezane vesti
Odlukom CBK pogođene škole i bolnice
Predsednik aktiva direktora osnovnih škola na severu Kosova i Metohije Milorad Jovanović izjavio je danas da je situacija u školama alarmantna zbog odluka Prištine da zabrani upotrebu dinara u Pokrajini i naglasio da su direktno ugroženi život i rad učenika, njihovih porodica i prosvetnih radnika. On je uputio javni apel predstavnicima Evropske unije i ambasadorima zemalja Kvinte da ulože maksimalni trud i da svojim ponašanjem i diplomatskim aktivnostima u interesu dece, nastavnika i roditelja pokušaju da suspenduju tu "nerazumnu odluku" i da omoguće pravo na normalnan život i rad na prostoru KiM.
"Odlukom o ukidanju platnog prometa u dinarima došlo je do mnogo problema - sistem javnih nabavki ne funkcioniše zbog smanjenog priliva dinara, a dobavljači žele da isporuče robu. Rizikujemo i pojavu epidemije u školama nema sredstava za održavanje higijene, dezinfekcija i deratizacija školskog prostora se sprovodi otežano", rekao je Jovanović na konferenciji za medije nakon sastanka Aktiva direktora osnovnih škola sa severa KiM.
On je ukazao na to da je obrazovanje složen sistem i da se ovim merama privremenih institucija samouprave u Prištini škole, koje su u eri digitalizacije i veštačke inteligencije, vraćaju unazad jer ne mogu da obezbede ni krede i sunđere, prenosi TV Most.
Povezane vesti
Odluka CBK o ukidanju dinara preti i da ozbiljno uzdrma zdravstveni sistem na severu Kosova, te se zbog toga juče medijima na konferenciji obratio direktor KBC Kosovska Mitrovica dr Zlatan Elek. On je rekao da su zbog ove odluke ugroženi kako zaposleni u Kliničkom centru tako i pacijenti u bolnicama, da uskoro saniteti mogu da ostanu bez goriva, a zdravstvene ustanove bez mazuta na koji se greju.
Printskrin/Tanjug video/TV Most
On je izneo probleme sa kojima se bolnica suočava nakon zabrane dinara i naveo najugroženije kategorije koje ispaštaju zbog zabrane dinara. Prema njegovim rečima, prva kategorija su zaposleni KBC, oko 1.700 radnika, čije porodice zavise od ovih primanja, prenosi TV Most.
"Znate da nam plate iz Srbije dolaze redovno od 2013. godine i da su više navrata uvećana. Sada su svi radnici ugroženi jer ne mogu da podignu novac. Vidite ogromne redove ispred jedine banke u kojoj možemo da podignemo novac - Banke Poštanske štedionice. Ovim su direktno ugroženi lekari, medicinske sestre, osoblje, tehničari, vozači, spremačice. Osuđeni smo ponovo da idemo u centralnu Srbiju da podižemo lične dohotke, u Rašku, Novi Pazar i Kraljevo", rekao je Elek.
Kome se (ne)žuri?
Nekadašnja ambasadorka i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta Branka Latinović očekuje da pitanje dinara na Kosovu i Metohiji bude rešeno možda ne tokom ove sedmice, ali uskoro. Kako za Euronews Srbija objašnjava, situacija na KiM je veoma delikatna, ali da nažalost u ovom trenutku ne vidi "pojačane signale međunarodne zajednice da se ubrza rešenje ovog problema".
"Čini mi se da je nakon sastanka u Briselu došlo do nekog zastoja u informacijama - šta dalje. Svedoci smo reagovanja pre svega ljudi koji tamo žive, koji se suočavaju sa problemima i koji nisu vezani samo za lična primanja, nego su vezani i za funkcionisanje institucija koje tamo postoje i koje se suočavaju sa finansijskim problemima, odnosno nedostatkom drugih sredstava za rad koje kupuju tim novcem. Situacija je izuzetno delikatna i ja u ovoj fazi nešto ne vidim, neke pojačane signale međunarodne zajednice da se to pitanje ubrza u rešavanju. Međutim, ne gubim nadu da će se to pitanje rešiti", navela je Latinović za Euronews Srbija.
Euronews/Printscreen
Izrazila je bojazan da se to možda neće tako brzo rešavati, ali veruje daće se pronaći "odgovarajući model, u odgovarajućem vremenskom raznaku".
"Ne treba isključiti mogućnost novih koraka, kako vlasti u Beogradu, tako i međunarodne zajednice, ali mi se čini da u ovoj fazi nema nekih novih drugih sredstava, instrumenata kako bi se to pitanje rešilo. I ovde, mislim, jedna nova činjenica je što su vlasti u Prištini sve prebacili na Centralnu banku Kosova, što znači na jednu stručnu instituciju koja izgleda imuna na osećaj da se to brzo reši", kaže Latinović.
I dok Latinović smatra da će ovo pitanje biti rešeno bar do kraja ovog meseca, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, nije toliki optimista.
"Nikome se ne žuri da se ovo pitanje reši", kaže on za Euronews Srbija, te podseća da je slično bilo sa tablicama i preregistracijom.
"Setimo se kolika je panika bila i kakva poplava tenzija kada su zbog tablica bile postavljene barikade na severu KiM i kada je sve bilo na ivici sukoba. Tablice nisu izazivale druge probleme građanima, osim što su morali da ih zamene... Međutim, posle su barikade ukinute i onda su nedavno, za kratko vreme mirno, bez nikakvih problema uvedene tablice, svi se preregistovali. Čak su i oni stikeri ukinuti. Ovde je sasvim druga priča jer ovo ima direktno uticaja na život građana", rekao je Popov.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, ovde nisu u pitanju samo građani srpske nacionalnosti, nego ima i Abanaca koji primaju penzije iz Srbije, jer su pre samoproglašenja nezavisnosti Kosova radili u tom sistemu.
"Znači, ni oni ne mogu da ostave to svoje pravo. To je čudno da je prvo zakazan sastanak u Briselu, a da je glavni pregovarač Bisljimi rekao da nema nameru da dođe i znalo se da će doći samo direktor Centralne banke Kosova... I sam Lajčak je rekao da to ima i političku notu kada je sastanak propao i da se mora onda rešavati na višem nivou. Međutim evo prošlo je nekoliko dana, nema ni na vidiku nekog dogovora oko toga da se sedne i da se pregovara", dodaje Popov, koji ističe da bi pitanje finansiranja institucija bilo rešeno Zajednicom srpskih opština koja je predviđena Briselskim sporazumom iz 2013. godine, a koje još ni u obrisima nema.
Na pitanje da li međunarodna zajednica može na neki način da kazni ili sankcioniše Prištinu, i time je natera na ustupke, politički analitičar Dragoljub Anđelković, kaže da je mogla i za mnoge druge probleme da je htela.
Euronews/Printscreen
"Zapadna međunarodna zajednica je mogla da utiče odavno da se realizuje Briselski sporazum, pa nije uticala", rekao je Anđelković za Euronews Srbija.
Govoreći o narednom sastanku koji bi se održao na političkom nivou, Anđelković kaže da su ti "sastanci vrlo često samo kupovina vremena i stvaranje iluzije, u javnosti se nešto radi".
"Jer mi smo imali veliki broj sastanaka oko tablica i na kraju nismo dobili nikakav ustupak, već su prištinske tablice nametnute kako je to Priština želela. Imali smo veliki broj sastanaka oko kontrole nad severom i ništa nije uređeno, Priština danas ima čak i policijsku lokalnu vlast. Tako da sastanak ne znači ništa ako su simulacije za javnost", zaključio je Anđelković.
Preporuka za vas
Komentari (0)