Godinu dana od dogovora iz Brisela: Važan "korak unapred" koji je odnose Beograda i Prištine ostavio da stoje u mestu

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Zdravković

27/02/2024

21:00

Godinu dana od dogovora iz Brisela: Važan "korak unapred" koji je odnose Beograda i Prištine ostavio da stoje u mestu - Copyright Tanjug/AP/Virginia Mayo, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Briselu su se pre tačno godinu dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti saglasili oko sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, prethodno poznatom kao "francusko-nemački plan". Sporazum se sastojao od 11 tačaka, a njegov implementacioni aneks usaglašen je dvadesetak dana kasnije u Ohridu. Ocenjen kao pozitivan korak, sporazum je trebalo da reši niz otvorenih pitanja između Beograda i Prištine, ali godinu dana kasnije, uz nove krize koje su u međuvremenu izbile, ostao je bez implementiranja većeg dela, uz institiranje Beograda da su neke tačke sporazuma za Srbiju neprihvatljive.

Imamo dogovor, izjavio je evropski šef diplomatije Žozep Borelj, nakon pregovora sa Vučićem i Kurtijem. Iako su potpisi dve strane izostali, Borelj je istakao da će Brisel nadzirati poštovanje dogovora, jer je on sada deo pregovaračkog okvira Srbije i Kosova na njihovom putu ka članstvu u EU, a da će nepoštovanje dogovora imati posledice.

Za srpsku stranu prihvatanje članstva Kosova u UN ne dolazi u obzir

Procedura za uvrštavanje ovog sporazuma u Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije sa EU zvanično je pokrenuta, ali su za Beograd i dalje ostale sporne tačke 2 i 4. Naime, između ostalog, u sporazumu iz februara prošle godine u tački 4, navodi se da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Srpska strana je u više navrata naglašavala da prihvatanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama ne dolazi u obzir. U još jednoj spornoj tački - tački 2 - navodi se da će obe strane poštovati pravila UN koja se tiču suvereniteta, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštitu prava manjina i nediskriminaciju.

Sa druge strane, Priština je u prethodnih godinu dana insistirala na potpisu. Kurti upravo potpisivanje ističe kao glavni preduslov da bi Priština krenula da sprovodi sporazume potpisane prošle godine. Potpisi dve strane bi, smatra kosovski premijer, bili garancija njihovog poštovanja i primene. Taj Kurtijev zahtev analitičari vide i kao pokušaj da Kurti nastavi da odlaže da implementira ono što je prethodno dogovoreno. Naime, u članu 10 prošlogodišnjeg sporazuma podseća se na obavezu da se ispuni sve što je ranije dogovoreno u dijalogu, eksplicitno se ne navodi osnivanje Zajednice srpskih opština, ali su evropski zvaničnici u više navrata naveli da je to korak koji Priština mora da ispuni.

I dok su Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov implementacioni aneks ostali "zaglavljeni" između dva različita pristupa, na terenu su ostale nerešene brojne i nicale nove krize. Poslednja u nizu odnosi se na odluku Centralne banke Kosova o ukidanju dinara, što je i glavna tema današnjih sastanaka u Briselu, na kom su učestvovali predstavnici CBK, kao i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, kao i predstavnici Ministarstva finansija i Banke Poštanske štedionice.

Šta se događalo na terenu?

Od svih tačaka sporazuma implementirane su one koje se tiču nestalih lica i priznanja registarskih oznaka. Upitan o odnosima Kosova i Srbije nakon Ohridskih sporazuma, pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O'Brajen precizirao je da svaka od strana, bez obzira na onu drugu, treba da ih primenjuje bezuslovno.

Kurti i Vučić su, podsetimo, u maju 2023. usvojili Deklaraciju o nestalim licima tokom rata na Kosovu, kojom su se strane obavezale da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo". Takođe, dve strane su međuosbno priznale registarske tablice, odnosno od januara ove godine više se ne prelepljuju belim nalepnicama državni simboli Kosova dok se vozila kreću na teritoriji Srbije i obrnuto.

Ipak, mnogo je više onih događaja koji su raspirivali tenzije. Neposredno nakon i usvajanja sporazuma u Briselu i Ohridu, 23. aprila održani su izbori u četiri opštine sa srpskom većinom, raspisani nakon što su godinu dana ranije Srbi napustili insistucije. Srbi nisu učestvovali, a na čelo Zubinog Potoka, Leposavića, Zvečana i Severne Mitrovice izabrani su Albanci.

Mesec dana kasnije kosovska policija uvela je u zgrade opština nove gradonačelnike, a u Zvečanu su izbili ozbiljni nemiri između građana i pripadnika KFOR-a.

Desila se potom i Banjska, tačnije sukob grupe naoružanih Srba sa pripadnicima kosovske policije. Život su izgubili jedan policajac i trojica Srba, a odgovornost za organizovanje akcije preuzeo je dotadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić.

Kakva je sudbina sporazuma od 27. februara?

Kako je za Euronews Srbija rekao diplomata Zoran Milivojević, postoje tri problema koja se odnose na ovaj sporazum i zašto on nije dao rezultate u prethodnih godinu dana.

"Suština je u pristupu, Brisel i Vašington smatraju da su ti sporazumu obavezujući. Srbija stoji pri tome da je uložila rezerve i smatra da te rezerve treba da se prihvate na neki način. Međutim, Brisel pre svega stoji na poziciji da je saopštenje ili izjava Borelja posle ohridskog sastanka ustvari potvrda o prihvatanju sporazuma iz Brisela kao osnovnog i aneksa i da je međunarodno pravno obavezujuć. To je pozicija koja se ne poklapa sa stavom Srbije. Tu je prvi problem zašto nema rezultata. Drugi problem zašto nema rezultata, to je stav prištinske strane koja insistira na potpisu i koja polazi od maksimalističkog pristupa ne samo u vezi sa ovim sporazumom nego u vezi sa pregovorima u celini, da oni treba da budu isključivo usmereni na međusobno priznanje", rekao je Milivojević.

Treća stvar, dodaje, odnosi se na problem koji nastaje za budućnost srpskih pristupnih pregovora sa EU ukoliko se sporazun ugradi u Poglavlje 35.

"Ukoliko se on integralno prihvati, ukoliko oni ne izmene nijednu tačku sporazuma, ukoliko ne prihvate srpske rezerve na račke 2 i 4 u prvom redu, ali i u tački 1 ima elemenata koji sugerišu prihvatanje de facto državnosti u tom slučaju nastaje problem u našim daljim pregovorima što se nas tiče. Podsećamo da je Srbija stavila rezerve i u pismenoj formi u decembru kada je Savet EU naložio Komisiji da ugradi u Poglavlje 35, rezerve na tačke 2 i 4, da li će oni to uvažiti videćemo", rekao je Milivojević.