Igre 
Kakve bi posledice bile po Srbiju da zbog ulaska Kosova napusti stolicu u Savetu Evrope?
Komentari25/03/2024
-20:39
Nekoliko dana pred najavljenu sednicu Saveta Evrope na kojoj bi Kosovo moglo da dobije zeleno svetlo za stolicu u toj organizaciji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi u tom slučaju, mesto Srbije moglo da ostane prazno. Kako je objasnio, ako bi Kosovo bilo primljeno u u Savet Evrope, to bi de fakto predstavljalo izbacivanje Srbije. Sagovornici Euronews Srbija upoznati sa radom ove organizacije, kažu da ne očekuju da Kosovo bude primljeno, te da ako se to i desi, to bi bio veliki presedan.
Inače, za sredu je zakazan vanredni sastanak Političkog komiteta Saveta Evrope, a na dnevnom redu sa jedinom tačkom naći će se glasanje o mišljenju izvestioca za prijem Kosova u tu organizaciju Dore Bakojani.
"Biće im veoma, veoma neprijatno kada se budu čuli svi detalji oko toga kako su lagali Srbiju oko Saveta Evrope i sve ostale priče. Vi idite sa tim, a onda ćemo da vidimo hoće li Srbija da ostaje ili neće da ostaje u Savetu Evrope. I ni to nećete saznati pre nego što ovo uradite. Pa da vidimo, možda vam se više sviđa da imate Prištinu u Savetu Evrope nego da imate Beograd i Srbiju", izjavio je Vučić i ocenio je da je to ionako organizacija koja odlučuje "još malo ni o čemu".
Tanjug/Strahinja Aćimović
Ovim povodom pre dva dana oglasila se i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić koja je poručila da Srbija ne blefira i da ukoliko Savet Evrope prekrši statut i svoje vrednosti, da Srbija "zaista ni ne treba da bude deo takvog licemerja i šarade".
Tako je ona reagovala na izjavu stalnog izvestioca za Kosovo Viole fon Kramon koja je prethodno na društvenoj mreži X napisala da su navodi da će Srbija napustiti SE ukoliko Kosovo bude primljeno u tu organizaciju, blef i dodala da će članice SE same odlučiti koga će prihvatiti.
"Za manje od mesec dana, 19. aprila, obeležićemo 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Na tom sporazumu je potpis visokog predstavnika EU - pa, gde je Zajednica srpskih opština", upitala je Brnabić na društvenoj mreži X u odgovoru post koji je prethodno objavila Fon Kramon.
Brnabić navodi da to ne dovodi u pitanje kredibilitet Prištine, u koji kaže da Srbija nikada nije verovala već ozbiljno podriva kredibilitet EU.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Konačno - šta govori protiv članstva Kosova* u SE? Lako. Ono što je najvažnije - činjenica da je, u skladu sa međunarodnim pravom, Poveljom UN i Rezolucijom SB UN 1244, Kosovo i Metohija Autonomna pokrajina Srbije, a ne 'evropska država'", navela je Brnabić.
Brojne strane diplomate i zvaničnici javno zagovaraju članstvo Kosova u Savet Evrope, ali i ističu da ima još toga što treba da ispune za prijem. Tako je pomoćnik sekretara Biroa za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta Džejms O'Brajan poručio i da je jedan od uslova za članstvo Prištine u Savetu Evrope osnivanje Zajednice srpskih opština i istakao da je dogovoreno da se ide dalje sa tim.
"To je ključni element da Priština dobije ono što kaže da želi, a to je članstvo u međunarodnom telu. I zato moraju samo da idu napred i to urade. I to su vrste teških odluka koje vlade moraju da donesu. I mi ćemo ih podržati dok donose teške odluke potrebne da bi se pridružili evropskim i međunarodnim zajednicama", rekao je on, te osvrnuvši se na vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani rekao da je to odavno trebalo da bude urađeno.
profimedia
"Voleli bismo da nije trebalo toliko vremena da se to dogodi, jer se tu radi i o zaštiti istorije Kosova i zajednice koja živi na Kosovu", rekao je O'Brajan.
Upravo na pitanje formiranja Zajednice srpskih opština danas se osvrnula i nekadašnja glavna pregovaračica Prištine u dijalogu sa Beogradom Edita Tahiri koja je poručila da su tri glavna zvaničnika Kosova - predsednica Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednik Skupštine Gljauk Konjufca dali potpise u korist ZSO u pismu upućenom Savetu Evrope.
"Tri potpisa za Asocijaciju od strane tri predvodnika naše države u pismu upućenom Savetu Evrope, bez potpisa i bez pisma za Ameriku, garanta naše države, čak i do prekida odnosa naše vlasti sa Amerikom. Ovaj trio predvodi Gljauk Konjufca u svojoj epskoj i teškoj izjavi za one koji prihvataju Asocijaciju", napisala je Tahiri na Fejsbuku, prenosi Kosovo onlajn.
Naime, pre nekoliko dana Osmani, Kurti i Konjufca u pismu su se obratili izvestiocu za Kosovo u Savetu Evrope Dori Bakojani u kojem su naveli da će poštovati obaveze.
Povezane vesti
Koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić na društvenoj mreži Iks podsetio je da su pre 16 godina neki albanski lideri takođe obećavali da će primeniti Ahtisarijev plan i ustav nakon priznavanja Kosova.
Mijačić podseća da su oni su u pismu naveli da će "verno poštovati listu obaveza", poput: nezavisnosti sudstva, zakonodavstvo u skladu sa Ahtisarijevim planom, smirivanje tenzija na severu, preduzimanje hitnih mera za reintegraciju kosovskih Srba u policijske snage, uzdržavanje od upotrebe specijalnih policijskih snaga za redovne policijske aktivnosti, zaštita manjina, primena ZSO i Briselskog/Ohridskog sporazuma, izdvajanje resursa za upotrebu jezika (npr. za učenje jezika nevećinskih zajednica u školama), socio-ekonomska integracija nevećinskih zajednica, rad na pomirenju.
"Drugim rečima, kada postanu član Saveta Evrope, primeniće sve što je već zapisano u Ustavu ili u već prihvaćenim sporazumima", naveo je Mijačić, te dodao da je poslanica Samoopredeljenja Mimoza Kusari-Ljilja već rekla da je pismo "formalnost", istakavši da obećanje neće biti ispunjeno.
"Nekih 16 godina ranije neki drugi istaknuti albanski lideri takođe su dali obećanje da će primeniti Ahtisarijev plan i Ustav kada bude priznata nezavisnost Kosova. Povremeno ih (SAD) pozivate na odgovornost za to obećanje... mogu li dvaput da vas prevare?", upitao je Mijačić.
"Nasilni pokušaj verifikacije kosovske državnosti"
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević u razgovoru za Euronews Srbija navodi da nijedna država nije ušla u Savet Evrope bez poputnog konsenzusa, kao i da cela priča kosovske stolice u toj organizaciji "ima jedan politički efekt i jedan pokušaj da se na silu kosovska državnost verifikuje".
"To je suština cele priče sa Savetom Evrope i da evo prosto preko organizacije koje potpuno kontroliše Zapad, koja nema jasne kriterijume, kao recimo EU, OEBS ili neke druge organizacije se verifikuje kosovska državnost... Suština je u geopolitici u pokušaju da se nametne Kosovo, tamo gde to može sa Zapada da se progura, imajući u vidu proceduralne prednosti i većinu... Savet Evrope je jedina organizacija gde je sad u ovom trenutku to moguće i zato oni to tako tamo i guraju. I to je suština priče", navodi Milivojević.
Euronews/Printscreen
Objašnjava da članstvo Kosova u Savet Evrope nije logično jer je Srbija već punopravni član te organizacije i Ujedinjenih nacija sa granicama koje podrazumevaju i Kosovo i Metohiju u njenom sastavu.
"Prema tome, ne znam kako bi Kosovo moglo da uđe u Savet Evrope, a da Srbija ostane u celini takva kako je. Stav naš prema Savetu Evrope, ukoliko se oni za to odluče, sasvim sigurno je za preispitivanje. I zbog našeg ustavnog položaja, i zbog međunarodnog prava, i zbog našeg statusa punopravnog člana u granicama koje su međunarodno priznate... Ne radi se samo o političkoj odluci, nego se radi o jednom pravnom i novom položaju Srbije ako bi Kosovo primili", kaže Milivojević.
Dodaje da bi članstvo Kosova u Savet Evrope bio presedan, ali navodi i da su dometi te organizacije ograničeni samo na Evropu.
"Nikakav uticaj mimo Evrope nema, pri čemu je i u Evropi značajno sužen, zato što Rusija više nije članica. Članstvo Belorusije je pod velikim znakom pitanja, isto važi i za Azerbejdžan. Tako da je domet Saveta Evrope na neki način značajno sužen u odnosu na ono što je on činio pre i posle pada Berlinskog zida. Savet Evrope u stvari bio je neka vrsta predsoblja za Evropsku uniju i neka vrsta čistilišta u smislu ključnih vrednosti na kojima se Unija bazira, ono što stoji u članu 2 - vladavina prava, demokratske institucije i ljudska prava", ukazuje Milivojević.
Na pitanje kakve bi eventualno posledice istupanje iz Srbije iz Saveta Evrope imale po našu državu i evropske integracije, Milivojević odgovara da ne bi.
"Evropske integracije i ovo što mi radimo sa EU nikakve veze nema sa Savetom Evrope... Pogledajte naš pregovarački okvir iz januara 2014. kad smo počeli pregovore. Nigde u svim onim tačkama se ne pominje Savet Evrope. Pominje se kao naša obaveza Evropska unija, kopenhaški uslovi i Briselski sporazum. I naravno međunarodno pravo i tako dalje", navodi Milivojević.
Podseća da je Savet Evrope organizacija koja je osnovana posle Drugog svetskog rata, te da je imala tu funkciju da radi prema istoku na ovim pitanjima kojima se Evropska unija nije bavila.
"Evropska unija je mirovni projekat, zasnovan na ekonomiji. Nije se bavila političkim pitanjima. Tek kasnije i naročito posle pada Berlinskog zida. I sada su promenjeni kriterijumi. I sada je geopolitika u prvom planu. Zato nama kažu, za vas važi normalizacija sa Kosovom, sankcije Rusiji, a ne ono što je suština Evropske unije i ono što je suština njenih normi i standarda kad je reč o pristupanju... Prema tome, ukoliko Brisel ne donese neku novu odluku ili neko novo političko uslovljavanje, ali prema onome kako je danas stanje, ne bi dovodilo u pitanje naše pristupne pregovore", navodi Milivojević.
Taktika zaoštravanje ili pritisak?
Govoreći o najavi eventualnog napuštanja Saveta Evrope, advokat i stručnjak za ljudska prava Milan Antonijević kaže da bi to bilo problematično, pogotovo u smislu daljih evropskih integracija Srbije. Kako kaže, ta najava je oštra, taktička i vid je pritiska.
"S jedne strane takva najava je taktička, s druge strane šalje jasnu poruku kakav je stav Srbije o bilo kakvim ustupcima Kosovu, bez neke jasne vizije, poštovanja ljudskih prava i svega onoga o čemu se Savet Evrope stara. Zato zaista ne verujem da će doći do bilo kakvog zaoštravanja", kaže za Euronews Srbija Antonijević te dodaje:
"Na taj način ja čitam ovu izjavu kao jedan vid pritiska, bilo je pritisak na Srbiju i kada je najavljeno da će se samo nakon odluke o Dečanima Kosovo naći na dnevnom redu i da će biti glasanje o njihovom članstvu u Savetu Evrope, a da se uopšte ne postavi pitanje ni ZSO kao preduslovu, niti bilo komu drugom, a da ne pričamo mnogo široj zaštiti i prava na imovinu, i manjinskih prava i svega onoga što što je suština i postojanje Saveta Evrope, i njihovih politika i njihovog rada iz dana u dana", rekao je Antonijević za Euronews Srbija.
Euronews
Navodi da se proteklih dana u javnosti pojavljuju informacije šta su uslovi da bi Kosovo bilo primljeno u Savet Evrope i da ga čudi najava da bi samo nakon vraćanja imovine manastriru Visoki Dečani, Kosovo moglo da dobije stolicu u Savetu Evrope.
"Znači vi sprovedete odluku svog ustavnog suda da se zemljište vrati manastiru Visoki Dečani - pa to je nešto što je očekivano, na šta smo svi apelovali... Ne može se pojednostavljivati da je uslov za primanje Kosova u Savet Evrope samo sproveđenje te odluke", navodi Antonijević.
Drugo pitanje je, dodaje, Zajednica srpskih opština, obaveza koja je pred Kosovom već više od deceniju i treća su pitanja eksproprijacije koja su takođe poslednjih meseci "problematična".
"Tako da s jedne strane vi imate to ubrzanje i informacije da su samo te tačke uslovi za primanje Kosova u Savet Evrope i što mislim da svako ko prati rad Saveta Evrope zna da ti uslovi jesu mnogo, mnogo teži. Znači vi ovde govorite i o državnosti, i govorite o statusu pred Ujedinjenim nacijama da bi neko mogao na takav način da pristupi ovoj regionalnoj organizaciji. I nedavno smo imali čak i obećanje da će Kosovo formirati ZSO tek nakon prijema u članstvo Saveta Evrope, što mislim da tek ne dolazi u obzir", navodi Antonijević.
Antonijević podseća da se u mnogo čemu Srbija oslanja na Savet Evrope, te da bez njega ne bi ni imala Ustav kakav danas ima.
"Znači Srbija se oslanja na Savet Evrope i kada govorimo o evropskim integracijama, kada govorimo o reformi pravosuđa, mi ne bismo imali ovakav ustav kakav imamo, da nismo koristili usluge Venecijanske komisije, da ne govorimo o Greku kao delu Savete Evrope, koje se bavi borbom protiv korupcije i mnogim drugim pitanjima, pa i zatvorima koji su ovih dana itekako u javnosti u Srbiji dobijaju pažnju nakon onog smrtnog ishoda u Sremskoj Mitrovici. To su sve neke tačke u kojima se Srbija oslanja na Savet Evrope, tako da ocena da Srbiji i Savet Evrope ne treba, ne odgovora istini, niti onome kako se Srbija pozicionira u ovom trenutku", dodaje.
Srbija, kako navodi, od Saveta Evrope očekuje dobre usluge na putu ka EU, te smatra da se neće istupiti iz tog tela, "osim ukoliko zaista ne odluči da u potpunosti napusti evropski put i onda krene nekim svojim".
Kosovo je zahtev za članstvo u Savet Evrope podnelo 12. maja 2022. godine, a kako su glasale članice prošle godine kada je pokrenuta procedura, čitajte u posebnom tekstu.
Komentari (0)