Igre 
Vanredni sastanak 27. marta: Može li Kosovo nakon vraćanja zemljišta manastiru "ekspresno" u Savet Evrope?
Komentari20/03/2024
-21:00
Za narednu sredu zakazan je vanredni sastanak Političkog komiteta Saveta Evrope, a na dnevnom redu naći će se glasanje o mišljenju izvestioca za prijem Kosova u tu organizaciju Dore Bakojani. To će biti jedina tačka dnevnog reda, a predsednik kosovske skupštine Gljauka Konjufca, u pismu je pozvao članove da dođu u što većem broju, kako bi glasali za usvajanje preliminarnog nacrta mišljenja koje je Bakojani napravila o pitanju članstva Kosova u Savetu Evrope.
Poslednjih dana međunarodna zajednica izvršila je pritisak na Kosovo da vrate zemljište manastiru Visoki Dečani, što je, posle osam godina konačno i urađeno, ali sagovornici Euronews Srbija, smatraju da to ipak nije dovoljan uslov za prijem u ovu međunarodnu organizaciju evropskih zemalja. Brojne diplomate pozdravile su ovaj potez Kosova, a prvi među njima bio je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, za vreme čije posete Prištini je ta vest i objavljena.
"Taj vanredni sastanak komiteta 27. marta ima samo jednu tačku dnevnog reda. To je statutarno mišljenje o aplikaciji za članstvo, koja je podneta 12. maja 2022. godine. Konjufca poziva članove komiteta, u suštini ovo je jedan vid pritiska na članove komiteta da dođu u što većem broju i da glasaju. Jer za glasanje u samom komitetu za nacrt preliminarnog mišljenja potrebna je polovina prisutnih članova", objasnila je stalna predstavnica Srbije pri Savetu Evrope (SE) Suzana Grubješić za Tanjug i dodala da je Konjufca zahvalio na ubrzanju procedure i da je saopštio da je Kosovo ispunilo po njima najvažniji uslov za članstvo.
EPA/VALDRIN XHEMAJ
Grubješić kaže da Kosovo ne ispunjava merila za prijem u SE, niti ispunjava uslove na kojima počiva ta institucija, a to su vladavina prava, ljudska prava i demokratija. Ona je podvukla da vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani ne može da bude jedini uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Navela je da formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) jeste bio jedan od uslova za prijem, koji je napisan u izveštaju eminentnih pravnika na čelu sa poslanicom iz Grčke Dorom Bakojani.
"ZSO, vraćanje zemlje manastiru Dečani i eksproprijacija na severu 'Kosova'. Ko je 'Kosovu' i kosovskim vlastima rekao da je dovoljno samo da izvrše sudsku presudu 'Ustavnog suda Kosova' iz 2016. godine i da vrate zemlju manastiru Dečani ostaje nepoznanica. Mi naravno možemo da sumnjamo odakle je sve to poteklo, ali to ne može da bude ni jedini, ni glavni uslov za prijem 'Kosova' u Savet Europe", rekla je Grubješić.
Ako i sam premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti kaže da je zemlja vraćena manastiru Dečani samo zbog prijema u Savet Europe, dodaje Grubješić, onda vrlo cinično zvuče objašnjenja da se tu radi o poštovanju vladavine prava.
Povezane vesti
"Ako su hteli da poštuju vladavinu prava, tu sudsku odluku je trebalo da izvrše pre pet, šest ili sedam godina, a ne sada kada je opet aktualizovano pitanje članstva 'Kosova' u Savetu Europe", smatra Grubješić koja je ukazala da se stvorila atmosfera da odjednom ne važe drugi uslovi za prijem Kosova koje je u izveštaju navela Bakojani, već da je dovoljno da vrate zemlju manastiru Dečani.
Euronews Srbija
"To niti je najvažniji, niti je jedini uslov koji 'Kosovo' treba da ispuni. Pošto Savet Evrope kao panevropska organizacija počiva na tri stuba, to su vladavina prava, ljudska prava i demokratija, 'Kosovo' ni po jednom od tih ne ispunjava kriterijume za članstvo", rekla je Grubješić.
Da vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani ne može da bude jedini "uslov" za prijem Kosova u Savet Evrope, mišljenja je nekadašnja ambasadorka i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta Branka Latinović. Na pitanje da li očekuje da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope, odgovara:
"Postoje i druge obaveze, uključujući ovu oko formiranja Zajednice srpskih opština, koja nije na vidiku, tako da u nepostajanju tih relevantnih informacija mislim da je teško dati neku procenu. I drugo, ne znamo da li će u ovoj situaciji prevladati ono što je od uvek bio osnovni kriterijum za prijemu članstva Saveta Evropea, a to je poštovanje vladavine prava, demokratije, ljudskih prava, manjinskih prava, kulturne baštine i svega toga što je povezano. Ili će ipak preovladati neki politički kriterijumi, što vidimo da nije izuzetak vezeno i za neke druge procese u Evropi koje se dešavaju potaknutim onim što se dešava na istoku Evrope, odnosno geopolitičkom promenom i ratom na istoku".
Kako su članice glasale prošle godine?
Grubješić je objasnila da će se, nakon što Komitet da svoje mišljenje o članstvu, koje će, kako navodi, po svoj prilici biti pozitivno, ono dalje uputiti Parlamentarnoj skupštini SE, koja ima svoje redovno zasedanje u Strazburu od 15. do 19. aprila. Navela je da zemlje koje najviše guraju članstvo Kosova u Savet Evrope jesu zemlje koje su među prvima priznale jednostrano proglašenu nezavisnost 2008. godine, predvođene zemaljama Kvinte.
Knaus o glasanju
Predsednik Evropske inicijative za stabilnost Gerald Knaus, kaže u intervjuu za Radio slobodna Evropa, da uslovi za članstvo Kosova u Savetu Evrope treba da budu vezani samo za Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i standarde Saveta Evrope, a ne i za stvari poput dijaloga sa Srbijom dodajući da formiranje ZSO ne može biti uslov jer ne zavisi samo od Kosova, već i od Srbije.
Knaus je, odgovarajući na pitanje da li je poštovanje odluke Ustavnog suda u vezi vraćanja zemljišta manastiru Visoki Dečani dovoljan za članstvo ili Kosovo ima još uslova koje treba da ispuni, rekao da postoje tri faze kroz koje Kosovo mora da prođe do članstva u Savetu Evrope navodeći da je prva preporuka Komiteta za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
"Iako će to biti vanredna sednica, ona će se održati u nedelji uskršnjih praznika i izazov će biti prisustvo ljudi. Ali sam uveren da će – ako bude dovoljno ljudi – glasanje biti pozitivno", navodi.
"Od 46 zemalja članica, prošli put kada je pokrenuta procedura za članstvo, u aprilu prošle godine, 'za' su glasale 33 zemlje, protiv je bilo sedam (jedna od njih Srbija) i pet je bilo uzdražanih. Da li će ove brojke ostati na budućem glasanju iste, to u ovom trenutku ne znam. Ne mislim da je neko promenio sada već mišljenje, ali ne isključujemo ni takvu mogućnost, nažalost", rekla je Grubješić.
Povezane vesti
Navela je da manevarski prostor za Srbiju postoji, iako nije veliki i da se razgovara sa zemljama koje se protive ovakvoj ubrzanoj proceduri za članstvo.
"Do sada su se sve članice u SE primale konsenzusom, nije bilo ni onih koji su bili protiv, ni onih koji su bili uzdržani. Po pitanju 'Kosova' konsenzus ne postoji, ali ako ne postoji konsenzus, onda se ide na odlučivanje dvotrećinskom većinom. To znači da bi i nakon tog eventualnog odlučivanja i glasanja Savet Evrope ostao podeljena organizacija. Mogim zemljama članicama, čak i onim koje su odavno priznale nezavisnost 'Kosova' se takav scenario ne dopada, da imaju podeljenu organizaciju koja ne može da napravi konsenzus po pitanju prijema nove članice. Dakle, postoji prostor, ali i dvotrećinska većina postoji već neko vreme, nije od juče", objašnjava Grubješić.
Navodi i da je Kosovu veoma važno da postane članica Saveta Evrope, jer bi im to otvorilo put ka članstvu u Evropskoj uniji.
Povezane vesti
"Kao što znamo, Kosovo nije ni kandidat za članstvo u EU, nije čak ni u proceduri, jer je preduslov za sve to članstvo u Savetu Evrope. Njih, kao što znamo, najviše interesuje članstvo u NATO", zaključila je Grubješić.
Dometi Saveta Evrope
Latinović ipak ne očekuje da bi, izveštaj koji bude predstavljen 27. marta, otvorio ili ubrzao proces prijema Kosova u Savetu Evrope.
Euronews/Printscreen
"Očekujem da će preovladati stručni kriterijumi koji su oduvek bili preovlađujući, jedino važni i relevantni za prijem nove članice u Savetu Evrope", navela je Latinović.
Kaže da je politički komitet vrlo stručno telo, da ono ima jednu važnu i poruku kada se donese neka odluka da je "to jedna vodilja za one koji posle odlučuju u daljem procesu".
"Ali jedno su naša očekivanja, nacionalno, a drugo su ove realnosti koje tamo postoje i kažem, lično se nadam da će preovladati profesionalni kriterijum", navela je Latinović.
Nekadašnji diplotata Zoran Milivojević, govoreći o članstvu Kosova u Savet Evrope, takođe je izrazio sumnju da će ono u tu organizaciju i biti primljeno.
"Njima je cilj ako mogu da probiju sada do izbora i sa Savetom Evrope i da tu naprave neki rezultat. Treba imati u vidu i domete Saveta Evrope. To je jedna čisto evropska organizacija u kojoj sad nema Rusije i koja je praktično pod kontrolom Zapada. Dometi Saveta Evrope su krajnje skučeni i suština je samo da se nekako napravi proboj sa tom potvrdom državnosti, pa makar i organizacijama koje kontroliše isključivo Zapad", naveo je Milivojević nedavno za Euronews Srbija.
profimedia
On je dodao da Kosovo nema nikakve uslove da bude kandidat, a ne da bude uopšte član, te istakao da "ipak vidimo da se taj proces gura i da u Savetu Evrope postoji ta kritična masa, dvotrećinska većina, da se to pitanje izgura".
"Prištinska strana celu stvar postavlja tako da prvo treba Srbija da prizna defakto Kosovo, pa da onda kao deo bilateralnih odnosa i normalizacije na tom planu rešava i pitanje Zajednice srpskih opština i sva druga otvorena pitanja koja su vezana za normalizaciju. Za Srbiju je to neprihvatljivo, za Srbiju je Zajednica srpskih opština prethodno pitanje, ranije preuzeta obaveza", rekao je danas za RTS Milivojević i dodao da je jedino dobra stvar što to i na Zapadu prepoznaju.
Inače, početkom decembra prošle godine u izveštaju eksperata Saveta Evrope koji su se bavili prilagođavanjem kosovoskog pravnog sistema standardima ove organizacije koju je Kosovo podnelo zahtev za članstvo 2022. godine Priština je kritikovana zbog prekomerne upotrebe policijskih snaga na severu, a Kosovo je prikazano kao zemlja sa slučajevima nepoštovanja odluka sudova i međunarodnih sporazuma.
Izveštaj su sačinili nezavisni eksperti Tomas Markert i Spoliopulu Akermark koji su krajem septembra priošle godine boravili na Kosovu i Metohiji i koji su se bavili time koliko je pravni sistem Kosova usaglašen sa standarima Saveta Evrope, što je i jedan od ključnih koraka koji moraju da budu sprovedeni kako bi se razmatralo članstvo u ovoj organizaciji.
U maju 2022. godine Priština je, podsetimo, predala zahtev za članstvo u Savet Evrope, a u aprilu prošle godine je dvotrećinskom većinom odlučeno da se aplikacija prosledi Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, na kojoj će se raspravljati o o izveštajima i razgovara o prijemu.
Šta je sve kritikovano u prošlom izveštaju pročitajte u posebnom tekstu.
Šta je Savet Evrope?
Savet Evrope je međunarodna organizacija evropskih zemalja čije je sedište u Palati Evrope u Strazburu, ima 47 država članica i pet država imaju status posmatrača. Jedina evropska država koja nije članica SE je Belorusija, a status posmatrača imaju Kanada, Sveta Stolica, Japan, Meksiko i SAD. Izrael ima samo status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Savet Evrope je osnovan nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata.
Njegov osnovni zadatak je unapređenje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava širom Evrope. Sve države članice SE potpisale su Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, sporazum čiji je cilj zaštita ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Evropski sud za ljudska prava nadgleda primenu Кonvencije u državama članicama. SE radi u bliskom partnerstvu sa Evropskom unijom i sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i sa mnogim zemljama partnerima širom sveta.
Glavni organi SE su Komitet ministara, Parlamentarna skupština SE i Kongres lokalnih i regionalnih vlasti.
Srbija je članica Saveta Evrope od 2003. godine i ima stalnu misiju pri Savetu Evrope u Strazburu.
Preporuka za vas
Komentari (0)