Ohrabrujuće saopštenje (ni)je dovoljno: Šta sledi nakon poruke Kvinte i poziva da se odloži odluka o ukidanju dinara?
Komentari29/01/2024
-20:00
Evro je jedina dozvoljena valuta na Kosovu, navedeno je u Uredbi Centralne banke Kosova, po kojoj bi ta odluka trebalo da stupi na snagu 1. februara. Dok su mnogi građani Kosova bili u panici, a brojna pitanja bez konkretnih odgovora, sa Zapada su počeli da se nižu pozivi da Priština odluku o ukidanju dinara odloži. Poslednje u nizu stiglo je saopštenje Kvinte u kom se ističe zabrinutost i navodi da će Uredba imati direktan uticaj na svakodnevni život većine kosovskih Srba. Ipak, i dalje nije jasno da li će sve ove rekacije imati ikakav efekat na vlasti u Prištini.
Ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD napomenule su da nedavna uredba CBK o gotovinskom poslovanju, koja ima za cilj da smanji falsifikovanu gotovinu, zaštiti finansijsku stabilnost, kao i da poveća transparentnost tokova gotovine na Kosovu, ipak izaziva zabrinutost u pogledu uticaja posebno na zajednice sa srpskom većinom. Kako dodaju, nakon što su u petak razgovarali o ovom pitanju sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, ambasadori Kvinte pozivaju na suspenziju primene uredbe kako bi se omogućio dovoljno dug period tranzicije, kao i na jasna i efikasna javna komunikacija po tom pitanju.
O ovome je danas govorio i portparol Evropske unije Peter Stano, koji je takođe pozvao na dovoljno dug prelazni period, koji bi omogućio da se pronađe ispregovarano rešenje za ovaj konkretan problem.
"To izaziva zabrinutost, upravo u pogledu uticaja tih odredbi na većinski srpske zajednice na Kosovu, posebno na škole i bolnice za koje ne postoji alternativni proces koji bi bio održiv u ovom trenutku. Ti propisi će imati direktni uticaj na svakodnevni život ogromne većine kosovskih Srba koji primaju uplate ili finansijsku pomoć iz Srbije u srpskim dinarima. Imajući u vidu potencijalne posledice ovih propisa na proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, mi očekujemo da će aspekti koji su u vezi sa srpskom zajednicom na Kosovu biti rešeni u okvirima dijaloga pod okriljem Evropske unije", rekao je Stano.
Ovakva reakcija zapadnih zvaničnika jeste ohrabrujuća, kaže za Euronews Srbija bivši diplomata Zoran Milivojević. Kako kaže, sva ova saopštenja deluju kao poruka i signal da "razumeju šta bi primena ovakve mere mogla da znači" i da upozorenja koja dolaze sa srpske strane imaju osnova.
Sa druge strane, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa EU za saradnju Beograda i Prištine Dragiša Mijačić smatra da saopštenje Kvinte nije dovoljno. Kako dodaje, ukoliko Kvinta želi da pošalje snažnu poruku, onda bi Centralna evropska banka trebalo da izda saopštenje da evro više nije dozvoljen na Kosovu.
"Saopštenje bez jasnog političkog odgovora"
Centralna banka u Prištini saopštila je, podsetimo, 17. januara da je evro jedina valuta dozvoljena za obavljanje gotovinskih plaćanja na Kosovu i Metohiji i da ta mera stupa na snagu 1. februara, što bi značilo zabranu upotrebe dinara. Iz Narodne banke Srbije su istakli da su najavljene mere Prištine za onemogućavanje unosa i korišćenja srpskog dinara na KiM usmerene isključivo na uskraćivanje osnovnih prihoda koje stanovništvo i privredni subjekti ostvaruju u dinarima na Kosovu i Metohiji, a samim tim i na onemogućavanje elementarnih uslova za opstanak pre svega srpskog stanovništva.
Odmah nakon objavljivanja oglasio se i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak koji je rekao da veruje da će zvanični Brisel ubzo izaći sa stavom oko najava Prištine da će ukinuti platni promet sa Srbijom. Lajčak je inače danas boravio u poseti Beogradu, gde se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a sutra će otići i u Prištinu.
U međuvremenu, oglasila se i nemačka vlada koja je pozvala Prištinu da odloži planove za uvođenje evra kao jedine valute na KiM i naglasila da bi ta odluka bila "značajan korak sa dalekosežnim posledicama" koji bi mogao da pojača tenzije u pokrajini.
I američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer pozvao je na sastanku sa guvernerom centralne banke u Prištini Ahmetom Ismailjijem na odlaganje sprovođenja uredbe o platnom prometu, kako bi se, kako je naveo, ostavilo dovoljno vremena za efikasniju tranziciju.
"To deluje ohrabrujuće i deluje kao poruka i kao signal da razumeju šta bi takva mera ako se primeni mogla da znači i pokazuje da upozorenja koja dolaze sa naše strane imaju osnova jer je sasvim sigurno da bi takva mera dovela u pitanje prvo položaj srpskog naroda, drugo mogućnost funkcionisanja institucija od vitalnog značaja za normalan život srpskom narodu na ovom prostoru, a to su zdravstvo i obrazovanje. To su stvari bez kojih normalan život naprosto nije moguć ni u jednoj civilizovanoj sredini", rekao je Milivojević.
U svakom slučaju, dodaje, ovo ohrabruje i ukoliko bi se u tome istrajalo, onda se pokazuje da na Zapadu konačno shvataju "da se mora stati na put politici koju sprovodi Priština".
"Više se ne radi samo o pitanju dijaloga, o traženju nekakvog rešenja, nego uopšte o normalnom životu srpskog naroda i mogućnosti da se uopšte stvori bilo kakav politički ambijent za ubuduće", rekao je on, ali i dodao da je pitanje da li će sve ovo proizvesti efekte.
Sa druge strane, kada je reč o poruci Kvinte, Mijačić kaže da ke reč o još jednom saopštenju bez jasnog političkog odgovora.
"Svi su svesni da Uredba Centralne banke Kosova stavlja srpsku zajednicu preko ivice. Ukoliko Kvinta želi da pošalje snažnu poruku, neka Centralna evropska banka da saopštenje da evro više neće biti dozvoljen na Kosovu", napisao je Mijačić na platformi Iks.
Šta od 1. februara - i dalje se ne zna
Ono što posebno brine, rekao je ranije za Euronews Srbija Miodrag Milićević iz NVO "Aktiv", jeste nedostatak komunikacije odnosno nedovoljno pojašnjenja o tome šta ovo u praksi podrazumeva. Ukoliko Priština nastavi sa sprovođenjem odluke, ne zna se kako će se sve transakcije prema onima koji su vezani za finanijski sistem Srbije u budućnosti odvijati.
"Građani su sa pravom zabrinuti i bojim se da ova mera, očigledno način na koji je doneta, nije ponudila odgovarajuće alternative niti dodatna pojašnjenja prema institucijama koje su vezane za finsijski sitem Srbije. Sa druge strane, ukoliko ta mera i bilo koja druga odluka kosovske vlade ne bude pojašnjena dodatno bojim se da će krajnji ceh naravno platiti građani bilo kroz umanjenje zarada koje su primili, a to se pre svega odnosi na konverzije dinara u evre, po siguran sam daleko nepovoljnihem kursu u odnosu na menjačnice i sa druge strane takođe se odnosi na platni promet odnosno budžetkse ustanove koje se nalaze na teritoriji Kosova a finansiraju se iz Republike Srbije na koji način će se odvijati buduće nabavke, to se tiče i zdravstvenih ustanova i obrazovnih i obdaništa", rekao je Milićević.
Da li će pritisci sa Zapada uroditi plodom i dalje nije poznato, a i ranije mere koje je Evropska unija uvodila protiv Prištine deluje da nisu imale nekog značajnijeg efekta.
"Ako bi ovaj potez urodio plodom ovo zalaganje oko ove mere, to bi onda pokazalo da se ipak na teren vraća realpolitika", naveo je Milivojević.
Komentari (0)