Igre 
Zabrana dinara na Kosovu: Od 1. februara jedina dozvoljena valuta evro, građani u panici, a brojna pitanja bez odgovora
Komentari18/01/2024
-19:30
Evro je jedina dozvoljena valuta na Kosovu, navodi se u najnovijoj Uredbi Centralne banke Kosova i ta odluka stupa na snagu 1. februara. Kada je reč o ostalim valutama, one koje nisu evri, kako se dodaje, na Kosovu mogu da se koriste "samo kao dragocenosti za skladištenje u fizičkom obliku" ili na bankovnim računima. To bi praktično značilo da dinari sa bankomata i šaltera mogu samo u slamaricu, ali ova prilično štura objašnjenja ne daju odgovore na brojna pitanja.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi je pre dva dana ukazao na to da se Priština sprema da ukine platni promet sa Srbijom. Da se nešto "sprema", međutim, naslutili su pojedini građani Kosova još krajem decembra, kada je najavljeno ukidanje filijale NLB Komercijalne banke na Kosovu, koja je jedina imala licencu da u okviru kosovskog sistema funkcioniše sa valutom dinar.
U zvaničnom saopštenju Centralne banke Kosova navodi se da, kada je u pitanju zamena valuta, na Kosovu se od sada ona može vršiti isključivo u institucijama koje imaju licencu CBK da vrše ovakve usluge. Dodaje se i da je CBK jedina monetarna vlast koja može da odlučuje o dozvoljenim apoenima valute evra za opticaj na Kosovu.
Sve ovo u praksi bi značilo, kako javlja dopisnica Euronews Srbija sa Kosova, da će biti otežano isplaćivanje plata i penzija koje stižu iz Centralne Srbije građanima na Kosovu. I dalje je nerazjašnjeno da li Poštanska štedionica ima ili će tek dobiti licencu za platni promet, a ukoliko nje ne bude, građani sa Kosova će novac morati da podižu u Kuršumliji ili Raški ili nekom trećem gradu preko administrativnog prelaza.
Ova uredba će izazvati očigledno "tektonske promene" primarno za državljane Republike Srbije koji žive na Kosovu, ali i za celu ekonomiju Kosova, rekla je za Euronews Srbija Jovana Radosavljević iz NVO "Nova društvena inicijativa" iz Kosovske Mitrovice. Građani su zabrinuti i u panici, dodaje ona, a posledice ovakve uredbe će se tek videti.
Ono što posebno brine, kaže Miodrag Milićević iz NVO "Aktiv", jeste nedostatak komunikacije odnosno nedovoljno pojašnjenja o tome šta sve ovo u praksi podrazumeva, odnosno kako će se sve transakcije prema onima koji su vezani za finanijski sistem Srbije u budućnosti odvijati.
Nedostatak jasnih smernica
Centralna banka Kosova donela je Uredbu o gotovinskom poslovanju 27. decembra 2023. godine, a koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić objasnio je na društvenoj mreži Iks da ona stvara zakonske odredbe za obustavu svake dalje upotrebe srpskih dinara na Kosovu, uključujući obustavu dinarskog transfera, bankarskih transakcija i gotovinskih plaćanja.
Povezane vesti
Radosavljević je naglasila da trenutno postoji niz institucija koje na teritoriji Kosova funkcionišu u okviru srpskog sistema i, između ostalog, isplaćuju plate građanima.
"Ja moram da napomenem da postoji desetine hiljada ljudi koji primaju plate u okviru srpskih institucija, žive na Kosovu, da mi imamo preko 25.000 ljudi koji imaju neka socijalna primanja, da imamo više od 30.000 penzionera koji primaju penziju u okviru srpskog sistema i svi ovi ljudi će direktno biti u problemu od 1. februara jer će podizanje plate zahtevati njihov odlazak u Centralnu Srbiju. Indirektno, mali biznisi u srpskim sredinama, ali i šire, će patiti zbog smanjene gotovine u opticaju, ali isto tako i institucije koje funkcionišu u okviru srpskog sistema, kojima su potrebna određena snabdevanja, na primer menza u studentskim domovima, hrana za decu u obdaništima, funkcionisanje bolnica će i te kako biti direktno na udaru kao posledica ove uredbe", rekla je ona.
Kako je naglasila, slična situacija je postojala nakon događaja u Banjskoj u septembru. Kada su prelazi Jarinje i Brnjak bili zatvoreni za bilo kakav saobraćaj uključujući i za vozila koja su dovozila novac u gotovini iz Srbije na Kosovo, posledica nedostatka gotovine u opticaju se osetila posle samo dvadesetak dana.
"To je bila samo neka naznaka kako to može da izgleda, a posledice su se i te kako osetile, najviše to mogu da posvedoče vlasnici malih biznisa kako u srpskim sredinama, tako i u drugim sredinama gde su Srbi u velikom broju korisnici ili kupci, u marketima se osetio pad kupovne moći stanovništva iz srpske zajednice", rekla je ona.
Kako je dodao Milićević, ono što nam nikako ne ide na ruku jeste nedostatak jasnih smernica po pitanju budućih plaćanja na Kosovu odnosno svih onih koji primaju zarade jer je zaista nejasno na koji način će se sve to regulisati imajući u vidu da CBK isključivo i jedino traži da licencirane po kosovskom sistemu institucije obavljaju finansijske transakcije i sva buduća finansijska plaćanja na celoj teritoriji Kosova.
"Građani su sa pravom zabrinuti i bojim se da ova mera, očigledno način na koji je doneta, nije ponudila odgovarajuće alternative niti dodatna pojašnjenja prema institucijama koje su vezane za finsijski sitem Srbije. Sa druge strane, ukoliko ta mera i bilo koja druga odluka kosovske vlade ne bude pojašnjena dodatno bojim se da će krajnji ceh naravno platiti građani bilo kroz umanjenje zarada koje su primili, a to se pre svega odnosi na konverzije dinara u evre, po siguran sam daleko nepovoljnihem kursu u odnosu na menjačnice i sa druge strane takođe se odnosi na platni promet odnosno budžetkse ustanove koje se nalaze na teritoriji Kosova a finansiraju se iz Republike Srbije na koji način će se odvijati buduće nabavke, to se tiče i zdravstvenih ustanova i obrazovnih i obdaništa", rekao je Milićević.
Inače, v.d. direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević rekao je da se Pošta Srbije trudi da iznađe način da nastavi poslovanje kao što je bilo do sada.
Povezane vesti
Udar i na ekonomiju Kosova
Objašnjavajući odluku KCB, Mijačić je, između ostalog, naveo da će sprovođenje te Uredbe takođe imati negativne implikacije na ekonomiju Kosova i kosovski budžet.
U tom smislu ukazuje da svake godine Srbija potroši stotine miliona evra na Kosovu, a da veliki deo tog novca završi kod albanskih izvođača, pružalaca usluga, tržnih centara i prodavnica.
Navodi da je takva ekonomska interakcija pomogla trgovini među zajednicama i saradnji koja dodatno doprinosi smanjenju međuetničkih tenzija.
Povezane vesti
Kada se kaže da Srbi i Albanci sa Kosova posluju zajedno, kako dodaje, srpske subvencije su najčešći resurs za takvu trgovinu.
"Primena takve regulative će sigurno gurnuti Srbe i druge u siromaštvo, dovesti do neizbežnog bekstva sa Kosova. Takvi procesi će dugoročno negativno uticati i na dijalog i sprečiće svaku mogućnost pomirenja u bliskoj budućnosti. Ovo je najveća karta koju bi Kurtijeva vlada mogla da izvuče protiv održivog postojanja kosovskih Srba. To se radi uoči evropskih i američkih izbora, kada će biti vakuum u dijalogu. Ovo je godina raspleta u kojoj je sve osim mira moguće", poručio je Mijačić.
Reakcija iz EU
Inače, Vučić je o ovoj odluci Prištine govorio dok boravi u Davosu gde se održava Svetski ekonomski forum. On se u četvrtak sastao sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom kog je i obavestio o prištinskoj nameri. Kako je rekao Lajčak nakon toga, veruje da će zvanični Brisel izaći sa stavom oko ovog pitanja.
"Upoznat sam sa tim pitanjem. Ja sam to pitanje otvorio u razgovoru sa glavnim pregovaračem Besnikom Bisljimijem i zamolio sam ga da mi da odgovor na nekoliko bitnih pitanja", rekao je Lajčak.
On je istakao da je prosledio tu informaciju u Brisel i da njihove službe sada analiziraju tu situaciju, a da očekuje da ubrzo izađu sa zvaničnim stavom. Takođe, naglasio je da ne želi da daje bilo kakve ocene i da veruje da će se pronaći rešenje koje neće imati posledica.
Kako međutim kaže Milićević, verovatno je da će izostati jasnija reakcija EU uprkos najavama Lajčaka.
"Siguran sam da su ovi razgovori negde već vođeni po pitanju platnog prometa, ali i drugih pitanja koja se tiču budućeg funkcionisanja srpske zajednice na Kosovu. Uprkos naravno komentarima i predsednika i premijerke Srbije mislim da je u ovom momentu ključna rekcija međunarodne zajednice koja jedina u ovom trenutku može da izvrši određeni uticaj na vlasti u Prištini.
Kako kaže, očekuje da će ne samo Lajčak i EU, nego i određene države članice Kvinte takođe izvršiti određeni pritisak na vladu u Prištoni kako bi se odluka CBK, ne revidirala, već kako bi imala prateći sadržaj u vidu pojašnjenja finanisranja građana.
"Sasvim sigurno ovo nije problem samo procesa dijaloga, nastavka, ovo više treba posmatrati u kontekstu nastojanja da se formira ZSO koja predviđa ustvari finansiranje prema budžetskim ustanovama koje su do sada finansirane od strane Republike Srbije, međutim, svi smo naravno svedoci da do formiranja ZSO nije došlo i taj ishod je poprilično neizvesan pa i ova najava CBK dodatno usložnjava taj problem", rekao je Milićević.
Komentari (0)