Igre 
Lideri EU sa Samita poslali poruke Beogradu i Prištini: Kolike su šanse da se proces normalizacije odnosa ubrza?
Komentari19/12/2023
-16:30
Deklaracijom sa samita Evropska unija - Zapadni Balkan, Prištini i Beogradu je poslata poruka, između ostalih, da bez odlaganja i preduslova u potpunosti sprovedu Sporazum o putu normalizacije odnosa iz Brisela i njegov Aneks iz Ohrida, kao i sve prethodne sporazume. Srpska premijerka je uložila rezervu na dokument iz Brisela, dok prištinski zvaničnici poručuju da je Kosovo ispunilo sve uslove Evropske unije, te da bi kritike u deklaraciji trebalo da se odnose na Beograd.
"Odsustvo ravnoteže i ravnopravnog tretiranja u dijalogu naneli su izuzetno veliku štetu ovom procesu. Kosovo se i dalje suočava sa nepravednim i nesrazmernim merama koje direktno utiču na interese njegovih građana", rekla je kosovska predsednica Vjosa Osmani.
Osmani tvrdi i da ne postoje razlozi za kaznene mere koje su uvedene Kosovu od strane zemalja Evropske unije, jer je urađeno sve da situacija na severu deeskalira. Ipak, analitičari misle drugačije.
Novinar Branisalav Krstić kaže da ono što je bilo insistirano u pravcu deeskalacije situacije na severu Kosova nije urađeno od strane zvanične Prištine.
"Dakle, još uvek imamo policijsku državu na severu i još uvek imamo prejaki policijski aparat. Opravdanje ne postoji obzirom da je tragedija u Banjskoj već završena", rekao je on za Euronews Srbija.
Euronews/Anđelka Ćup
Priština je spremna i da potpiše sporazum sa Srbijom, uz de fakto priznanje, kao i da je konstruktivna strana u dijalogu sa Beogradom, odgovor je prištinskog premijera Aljbina Kurtija na zahtev Evropske unije da se odmah pristupi realizaciji dogovorenog.
"Sa vladom Samoopredeljenja smo postigli novi sporazum koji govori o teritorijalnom integritetu Kosova, kao suverene i ravnopravne države, a koji Srbija odbija da potpiše i stalno pokušava da pobegne, čak i ove nedelje zvanično i u pisanoj formi, kao što smo videli u Briselu", rekao je Kurti.
Povezane vesti
A Deklaracija iz Brisela podrazumeva i hitno raspisivanje izbora u četiri opštine na severu Kosova.
"U tom smislu treba očekivati i jako brzo raspisivanje novih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova. Samo insistiranje zvanične Prištine na uputstvu prema kome Srbi treba da potpisuju peticiju, pa da onda odu na referendum koji podrazumeva 150 dana čekanja. U tom smislu se insistira i na skraćenje tog postupka", rekao je Krstić.
Konkretne rokove za raspisivanje izbora, kao i za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, o čemu je potpisan sporazum 2013. godine, Priština ne precizira, a deklaracija ne predviđa.
Mihajlović: Nije realno očekivati brz napredak
Novinar i dobar poznavalac kosovskih prilika Milivoje Mihajlović za Euronews Srbija ocenjuje da nije realno u narednom periodu očekivati brzi napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, jer nijednoj od dve strane ne odgovara primena francusko-nemačkog plana.
"Svesno, zakonsko, da tako kažem, odricanje dela teritorije Srbije i to bi bilo prvi put u istoriji na ovim prostorima da se na neki način vlast pomiri sa tim da gubi teritoriju. To znači, pre svega, ogrešenje o Ustav Srbije, ogrešenje o međunarodnom pravu. Kada je Albin Kurti u pitanju, njemu odgovara kriza na severu, njemu treba da bude što više policijskih snaga na severu", rekao je Mihajlović.
Kako je dodao, Kurti nastavlja sa pritiscima na ljude na severu, te ističe da se podižu optužnice, obavljaju pretresi kuća.
"Imamo identične pritiske i u srpskim enklavama u centralnom Kosovu, u Štrpcu, u kosovskom Pomoravlju. Imate stalne pretnje hapšenjima za nekakva navodna dela počinjena za vreme rata na Kosovu. I to je nešto čime on balansira u kosovskoj javnosti", rekao je Mihajlović za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Šta piše u Deklaraciji
Podsetimo, pre nekoliko dana, lideri Evropske unije i zemalja članica usvojili su deklaraciju o Zapadnom Balkanu tokom samita EU-Zapadni Balkan. U sedam od 35 tačaka deklaracije, oko koje su konsultovane zemlje Zapadnog Balkana, pružena je puna podrška naporima visokog predstavnika EU i specijalnog predstavnika EU u dijalogu između Beograda i Prištine i u pogledu ostalih regionalnih pitanja Zapadnog Balkana.
Tanjug/Vlada Republike Srbije/Peđa Vučković
"Očekujemo konstruktivno angažovanje dve strane u dobroj veri i u duhu kompromisa u cilju brzog napretka u normalizaciji svojih odnosa, što je ključno za bezbednost i stabilnost celog regiona i za garanciju da strane mogu da napreduju na svojim evropskim putevima. Pozivamo strane da u potpunosti sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov aneks za implementaciju, kao i sve prošle sporazume, bez ikakvih daljih odlaganja ili preduslova", navodi se u tekstu deklaracije.
Deklaracijom se upozorava i na sve složenije geostrateško okruženje, u kojem "dominira ruska ratna agresija protiv Ukrajine", kao i kriza na Bliskom istoku, što dovodi u opasnost mir i bezbednost u Evropi, kao i svetu.
"To pokazuje značaj jedinstva i svrhu unutar evropske porodice i strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadnog Balkana, što dovodi do sve bližih veza i dublju saradnju sa EU, zasnovanu na zajedničkim principima i vrednostima", piše u deklaraciji.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić uložila je rezervu na deklaraciju Evropske unije "Samit EU-Zapadni Balkan" i postavila jasne crvene linije u zaštiti interesa Republike Srbije. Brnabić je rekla da se rezerva na Dekaraciju, odnosno posebna izjava koju je dala uz Deklaraciju na Samitu EU - zapadni Balkan u Briselu, odnosi na sve sporazume o normalizaciji o kojima se razgovaralo tokom dijaloga Beograda i Prištine.
"A naša rezerva, a naše crvene linije su te, da bilo kakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu podrazumevati, nikada, ni de facto, ni de jure priznanje tzv. republike Kosovo, i da nikada ne mogu podrazumevati da mi pristanemo na članstvo tzv. republike Kosovo u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru UN sistema", rekla je Brnabić za Tanjug.
Komentari (0)