"Uniji se žuri, insistira na primeni sporazuma": Šta deklaracija o Zapadnom Balkanu znači za odnose Beograda i Prištine

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/12/2023

12:53

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Evropska unija još jednom potvrđuje posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana i poziva na ubrzanje procesa pristupanja, navodi se, između ostalog, u deklaraciji koju je usvojilo 27 lidera zemalja članica Evropske unije, a sa kojom su se saglasile sve zemlje Zapadnog Balkana. U dokumentu objavljenom po završetku samita EU - Zapadni Balkan navodi se i da se od Beograda i Prištine traži konstruktivno angažovanje u dobroj veri i u duhu kompromisa u cilju brzog napretka u normalizaciji odnosa. Kako je za Euronews Srbija rekao Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, vidimo da EU insistira da Beograd primeni osnovni sporazum i ohridski aneks, a dodaje i da se Briselu žuri kako bi ostvario nešto u odnosima Beograda i Prištine pre evropskih izbora u junu naredne godine.

Kako javlja dopisnica Euronews Srbija iz Brisela, nakon usvajanja deklaracije, ono što se na prvom mestu očekuje jesu reforme. To su ključne poruke koja se mogle čuti i po završetku ovog samita, ali i uoči samog dolaska lidera, da Evropska Unija želi zemlje Zapadnog Balkana u svojim redovima, ali poručuje da je to proces zasnovan na zahtevima te da zbog toga moraju da se sprovedu određene reforme u brojnim oblastima, kao i da se postignu određeni dogovori i kompromisi.

Između ostalog, u deklaraciji se pominje i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. U njoj se navodi da se od svih zemalja Zapadnog Balkana očekuje potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući i sve one restriktivne mere koje EU uvela protiv određenih država i entiteta.

Srbija se jeste usaglasila, kao i sve zemlje Zapadnog Balkana, sa tom deklaracijom. Ono što mediji prenose jeste da je tokom tog sastanka premijerka Ana Brnabić, koja je predstavljala Srbiju na tom samitu, iznela određene rezerve, a te rezerve se odnose na crvene linije koje podrazumevaju nepriznavanje nezavisnosti Kosova kao i neusaglašenost sa tim da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija.

"Republika Srbija, posvećena procesu evropske integracije i pregovorima, generalno se, sa rezervama, usklađuje sa Deklaracijom 'Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023' kao političkom izjavom i pravno neobavezujućim dokumentom", navedeno je u tekstu uložene rezerve.

Ističe se da se dogovor o putu ka normalizaciji i njegov prilog o implementaciji, kako je navedeno u ovoj Deklaraciji, smatra prihvatljivim samo u kontekstu koji se ne odnosi na bilo kakvo de fakto ili de jure priznavanje Kosova.

"Republika Srbija naglašava da usklađivanje nikako ne znači priznavanje članstva tzv. “Kosova” u UN, sistemu organizacija i agencija UN, niti takozvanog teritorijalnog integriteta tzv. “Kosova”", istaknuto je u tekstu.

Surlić: Očekivao se rezolutniji uslov da Srbija uvede sankcije, na kraju vidimo diplomatsku formulaciju

Komentarišući za Euronews Srbija tekst usvojene deklaracije, Surlić kaže da deluje kao jedan uobičajeni rečnik svojstven evropskim birokratama u kojem se sve strane pozivaju na jednu svest o zajedničkoj sudbini, a to je perspektiva punopravnog članstva u Evropskoj uniji, ali suštinski su pomirene sve rezerve i eventualni zahtevi koji su postojali kako sa strane Brisela, tako i sa strane zemalja Zapadnog Balkana.

Euronews TV

"Mnogi su predviđali da će zapravo Srbiji biti postavljen rezolutniji uslov da uvede sankcije Rusiji. Na kraju vidimo jednu vrlo diplomatsku formulaciju da se sve zemlje pozivaju da usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, ali Srbija je za stolom i bez obzira na neuvođenje sankcija Rusiji, nismo mogli da čujemo neke oštrije poruke", rekao je Surlić.

Na pitanje da li, s obzirom na to da je prihvatila deklaraciju osim odnog dela sa "crvenim linijama", Srbiju to obavezuje da uvede sankcije Rusiji, Surlić istiće da su Beograd i zvaničnici isticali da će zemlja kad-tad morati da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

"Ovaj trenutak zapravo jeste daleko od onog konačnog momenta i stvarnog pristupanja EU, da do tada ima dovoljno vremena prvo da se vidi ishod rata, eventualni pregovori, neko mirovno rešenje, a u međuvremenu, ako zaista Srbija bude pred vratima EU, onda će se svakako očekivati promena na spoljnom i bezbednosnom planu", rekao je Surlić.

Od Beograda i Prištine se traži brz napredak u normalizaciji odnosa i da u potpunosti bez daljeg odlaganja i preduslova primene postignute sporazuma, uključujući i sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov ankes. Govoreći o sledećim koracima, Surlić ističe da se vidi da EU insistira da Beograd zapravo primeni osnovni sporazum i ohridski aneks i da je to prioritet u odnosu na pitanje sankcija Rusiji.

"Mislim da se EU žuri i ovom trenutnom sastavu iz prostog razloga što možemo očekivati izbore u narednoj godini i ono što se ostvari do juna zapravo će značiti i jedino ostvarenje koje možemo očekivati naredne godine u pregovorima između Beograda i Prištine. Naredni koraci svakako insistiranje da se sprovedu novi izbori na severu Kosova, da se započne procedura sa formiranjem Zajednice srpskih opština, a od Beograda će se očekivati postepeno da prihvati dokumenta izdata od strane institucija Prištine, kasnije simbole, da omogući slobodan protok ljudi, roba, kapitala i da bude, da tako kažemo, konstruktivan akter koji će Srbima na Kosovu sugerisati ponovnu integraciju u institucije", rekao je on.

U tekstu deklaracije se potvrđuje puna i nedvosmislena posvećenost težnji ka članstvu Zapadnog Balkana u tom bloku i pozivano je ubrzanje ovog procesa pridruživanja. Međutim, šta ukoliko dođe do promene najavljene za Poglavlje 35?

"To će svakako biti jedna zahtevna procedura, iako evropski akteri jesu ambiciozni po pitanju primene svih tačaka osnovnog sporazuma, mi vidimo da je prošla cela godina bez konkretnih rezultata, naprotiv da je situacija na terenu još više radikalizovana. Ukoliko se potpuno zapravo prepiše osnovni sporazum i Ohridski aneks u pogledu 35, najspornija je tačka 4 koja kaže da se Beograd neće protiviti članstvu Kosova u nijednoj međunarodnoj organizaciji, što jeste crvena linija koja se prelazi u slučaju Beograda, a to je da to može uključivati Ujedinjene nacije. Znači, trenutna politika Beograda jeste insistiranje da evropski zvaničnici ipak tu poglavlje 35 formulišu na takav način koji ne bi značio da Beograd jeste u obavezi da sutra prihvati nezavisnost Kosova i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. Ukoliko se desi takav scenario, onda već smo čuli vrlo pesimističke najave i gotovo možemo očekivati čak promenu i formalne politike prema EU, odnosno da će biti sve glasnije one poruke da Srbija nema perspektivu članstva u EU jer se od nje zahteva i formalno priznanje, ali i podrška članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama", rekao je Surlić.

Kada je reč o ekonomiji, Surlić ističe da je sada pre svega fokus na energetici i diversifikaciji izvora energenata.

"U planu je da bude izdvojena cifra od milijardu evra, već 500 miliona u vrlo kratkom vremenskom periodu. Cilj je da se podstakne integracija zapadnog Balkana, energetska sigurnost zapadnog Balkana, a potom kasnije možemo očekivati konkretne infrastrukturne projekte. Ali očigledno je da se zapadni Balkan gleda kao celina i da preovlađuju glasovi da prvo idu finansijske, odnosno ekonomske mere, ekonomsko udruživanje, a potom možemo očekivati neke političke odluke. Rekao bih da je Evropska unija zapravo kroz ovaj jedan finansijski stimulans jača savez sa zemljama zapadnog Balkana, ali istovremeno i prolongira period dok ne dođe do neke političke konkretne odluke da je Evropska unija zaista spremna na proširenje. U ovom trenutku ona nije spremna i ono što čini prema Ukrajini i Moldavi, ja bih protumačio to više kao politički, simbolički, da očuva svoj kredibilitet, jer paradoksalno je da se istovremeno otvaraju, odnosno započinju pregovori sa Ukrajinom koje je u ratu, a da Bosna koja je izašla iz rata pre više od 30 godina i dalje čeka otpočinjanje tog procesa", zaključio je Surlić.