Društvo

Dve godine čekala organ u Srbiji, za novi život se izborila u Belorusiji: Ivani u Minsku urađena transplantacija bubrega

Komentari

Autor: S.T.

31/08/2023

-

19:25

Dve godine čekala organ u Srbiji, za novi život se izborila u Belorusiji: Ivani u Minsku urađena transplantacija bubrega
Dve godine čekala organ u Srbiji, za novi život se izborila u Belorusiji: Ivani u Minsku urađena transplantacija bubrega - Copyright Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Ivani Jović, koja je više od dve godine na dijalizi i isto toliko čeka organ u Srbiji, urađena je transplantacija bubrega u Minsku. Ivana, koja boluje od policistične bolesti bubrega, šansu za novi život dobila je u Belorusiji. Lepu vest podelila je na društvenoj mreži Fejsbuk.

"Uz ogromnu Boziju pomoć u subotu 26.8. dobih novi život u Minsku. Slava Bogu i hvala mu, to je zapravo jedino sto ovih dana radim zahvaljujem Bogu, mom donoru, mojoj najvećoj motivaciji Petri, mojoj sestri, mojim roditeljima koji me podrzavaju sa neba, mom Savi, kao i svakom od vas ponaosob koji ste uz mene, moj vetar u leđa i podrska u ovom iskusenju", navela je Ivana u objavi.

Dodaje da će nastaviti borbu za pacijente koji čekaju na transplantaciju kroz Udruženje "Donorstvo je herojstvo".

"Skoro 30 transplantacija ove godine je bolje nego dve prošle, ali ne i dovoljno dobro i brzo za 2.000 ljudi sa liste. Borićemo se, sve dok transplantacija i u našoj zemlji ne prestane da bude nedostižan san, već kao i svugde realnost, jer svako ima pravo na život, svako ima pravo na život bez ograničenja", navela je ona.

Novac za transplantaciju bubrega u Minsku, Ivana je prikupila kroz humantarne akcije.

Po 12 sati nedeljno na dijalizi

Ivana Jović ima policističnu bolest bubrega. Priroda bolesti je takva da je medicina nemoćna osim da se vodi računa o ishrani i prati stanje pacijenta. Posle porođaja njeno zdravstveno stanje se pogoršalo i od decembra 2020. godine je na dijalizi. Od tada je i na listi čekanja za transplantaciju.

Ivana Jović/Privatna arhiva

 

Na dijalizu je išla tri puta nedeljno u KCS, po četiri sata. To je bilo "ogromno izgubljeno vreme“ za osobu koja radi, ima malo dete.

"To je 12 sati provedenih na dijalizi i još kada dodamo odlazak i povratak iz centra to je ogromno vreme. Sama dijaliza podrazumeva brojna ograničenja, pre svega unos tečnosti u organizam. Preporučljivo je  da bude pola litre tečnosti dnevno. Ja imam 60 kilograma i najviše što mogu da unesem između dve dijalize je tri litre – voda, čorba, kafa. Takođe, ne smemo da jedemo ni svo voće, samo ono koje nema kalijuma, jer sve to utiče na srce, bubrezi ne rade dobro. Dijaliza je agresivna i svaka godina na dijalizi smanjuje šanse za uspešnu transplantaciju", ispričala je ona ranije za Euronews Srbija.

U Srbiji je trenutno na dijalizi oko 5.000 pacijenata. Međutim, nisu svi pacijenti na dijalizi kandidati za transplantaciju, ali oni koji jesu kada dobiju organ, život im se menja iz korena. Vraćaju se redovnim dnevnim aktivnostima, poslu. Ne čeka se samo na transplantaciju bubrega u Srbiji, već i na transplantaciju srca, pluća. Na listi čekanja je oko 2.000 pacijenata.

Korona zaustavila transplantacije u Srbiji

Tokom korone skoro su stale transplantacije organa u Srbiji. Lekari kažu da korona nije bila jedini razlog za zaustavljanje transplantacija. Stvoren je i pravni vakum nakon što je Ustavni sud u martu 2021. godine proglasio neustavnim dve odredbe Zakona o presađivanju organa. To su odredbe koje kažu da su svi građani potencijalni donori ukoliko se za života ne izjasne drugačije.

U pravnom vakumu koji je trajao više od godinu dana (od marta 2021. godine, do aprila 2022. godine ) niko od koordinatora nije znao da li sme ili ne da pita porodicu za saglasnost da preminuli pacijent bude donor. Zdravstvene vlasti su birokratsku zavrzlamu pokušale da prevaziđu tako što su prosledili instrukciju zdravstvenim ustanovama da koordinatori mogu da traže saglasnost porodice od preminule osobe (pacijenta koji ima moždanu smrt).

Međutim, ni instrukcija Ministarstva nije mnogo pomoglo. Lekari su tada govorili da je potrebna kontinuirana kampanja, ali i potpuno reorganizovati transplantacioni program, napraviti posebne timove u centrima za transplantaciju.

Ivana Jović/Privatna arhiva

 

Mnogi pacijenti, kojima je novi organ bio jedini lek, nisu dočekali transplantaciju. Pokušala je Ivana Jović na razne načine da pokrene stvari sa mrtve tačke. Zbog sebe, ali i drugih pacijenata. Osnovala je Udruženje "Donorstvo je herojstvo", a zajedno sa ostalim pacijentima pokrenula peticiju da se u svim bolnicama imenuju kordinatori koji bi tražili saglasnost porodica u trenutku moždane smrti pacijenta. Prikupili su 10.000 potpisa i predali tadašnjem ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru. Međutim, osim razgovora ništa se nije promenilo.

Ona, ali i mnogi njeni saborci koji čekaju bubreg, spas su našli u Belorusiji.

"Donora i dalje nema, mislim da je najveći problem što se porodice i ne pitaju za saglasnost. Moje razočarenje je veliko i morala sam nešto da rešim. Zbog toga sam odlučila da pokušam u Belorusiji", rekla je Ivana ranije za Euronews Srbija.

Razočarana je što za operacije koje se godinama rade u Srbiji pacijenti moraju da prikupljaju novac i odlaze u inostranstvo. Belorusija je postala zemlja spasa za mnoge koji čekaju transplantaciju. Ivana je u januaru otputovala za Belorusiju gde su čekale detaljne pripreme i nakon toga je stavljena na listu čekanja u toj zemlji.

Za sam postupak transplantacije, postoperativni tok, prevođenje dokumentacije, putni troškovi, morala je da prikupi oko 100.000 evra.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija