Igre 
"Svaki dan se nadamo i svaki dan ležemo razočarani": Može li novi zakon o transplantaciji da promeni alarmantnu sliku
Komentari14/05/2023
-15:30
Prema zvaničnoj statistici 20 puta su veće šanse da vam zatreba organ, nego da postanete donor, a samo jedan može spasiti osam ljudskih života. Ipak, doći i do tog jednog je u Srbiji često nemoguća misija. U Srbiji, između ostalog i zbog loših procedura, što zakonskih, što praktičnih, skoro i nema donora, dok se na listi čekanja za transplantaciju organa nalazi oko 2.000 ljudi. Novi Zakon o transplantaciji organa, kojim će se dobrovoljno davalaštvo podrazumevati, treži da promeni alarmantnu sliku sa transplantacijama u Srbije, ali pitanje je u kojoj će meri uspeti da poveća broj donora kako bi što više pacijenata konačno dočekalo "poziv koji život znači".
Izmene i dopune dva zakona koji se odnose na translantaciju organa - Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, ušle su u skupštinsku proceduru, nakon što ih je protekle nedelje usvojila Vlada Srbije.
U predlogu je precizirano da se ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja samo ako se to lice za života, nije protivilo darivanju organa usmeno ili u pismenom obliku. Izjava o protivljenju darivanja ljudskih organa, odnosno tkiva daje se na propisanom obrascu, izabranom lekaru u domu zdravlja, odnosno ovlašćenom licu za evidentiranje pismene izjave u Upravi za biomedicinu.
"Svaki dan se nadamo i svaki dan ležemo razočarani, jer nam još uvek nije zazvonio telefon da nam kažu onu čarobnu reč - dođite imamo organ za vas. Želite da živite kao i svi ljudi, ali moja porodica, iako su zdravi, tone zajedno sa mnom", rekla je za Euronews Srbija pacijentkinja Slavica Obradović koja je pre devet godina saznala da joj neophodna transplantacija jetre.
Nekoliko puta je ova pacijentkinja dobila poziv da je organ na stanju, međutim, ili nije bio kompatibilan ili je, kako kaže, za dlaku ostala ispod crte prioriteta.
U našoj državi trenutno na kadaveričnu transplantanciju bubrega čeka oko 800 odraslih i tridesetoro dece, novu jetru čeka oko 90 odraslih, dok je novo srce potrebno za njih 40, a prema podacima iz Uprave za biomedicinu prošle godine urađene su samo dve transplantacije organa u Srbiji.
Kako je za Euronews Srbija rekla Ivana Jović iz udruženja "Donorstvo je herojstvo", koja i sama čeka organ, ove godine bilo je šest ili sedam kadaveričnih transplantacija. To, iako ne predstavlja znatnu brojku u odnosu na 2.000 ljudi koji čekaju, ipak ukazuje na poboljšanje, s obzirom na to "da smo prošle godine imali dve, a pretprošle pet transplantacija".
Povezane vesti
U 2017. godini taj broj je bio najviši u odnosu na prethodne godine kada su urađene 92 transplantacije, međutim, stručnjaci kažu da ni to nije dovoljno i da treba doći do skoro trocifrenog broja transplantacija kako bi liste čekanja bile kraće. S tim u vezi, postavlja se pitanje, u kom delu i da li je sistem zakazao, šta se radi kako bi se problem rešio, kao i da li ima nade da se broj donora u budućnosti poveća?
Zakonska regulativa važan korak, ali daleko od presudnog?
Ohrabrujuće su bile 2017, 2018. i 2019. godina, kada je u jednom momentu bilo 40 donora godišnje. Srbija je tada bila najbliža broju od sedam donora na milion stanovnika, što je uslov da se postane članica Eurotransplanta, a to bi značilo i više organa na raspolaganju. Međutim, korona je ovaj program potpuno zaustavila, a sada ova brojka deluje gotovo nedostižno jer se ništa nije promenilo ni nakon stišavanja pandemije.
Još jedna prepreka ka rešavanju problema bila je i odluka Ustavnog suda koji je proglasio neustavnim dva člana Zakona o transplantaciji organa koji kažu da smo svi potencijalni donori organa. U pokušaju da se ovo prevaziđe, prošle godine iz Ministarstva zdravlja stiže instrukcija koordinatorima transplantacija da se porodice pitaju za saglasnost, mada, ni ovo nije pomoglo da se broj donora znatno poveća.
profimedia
Ipak, korak u dobrom pravcu predstavlja Novi zakon o transplantaciji organa, koji podrazumeva dobrovoljno davalaštvo organa, a svi oni koji ne žele da daju svoje organe će biti registrovani - registar će se voditi preko Uprave za biomedicinu. Ovaj zakon je važan za ljude koji se godinama nalaze na listi čekanja za transplantaciju organa jer će uticati na povećanje broja donora, i posledično transplantacija.
Međutim, jedan od vodećih hirurga za transplantaciju srca, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS Svetozar Putnik, za Euronews Srbija kaže da je zakonska regulativa svakako važan korak, ali je daleko od presudnog.
"Ne postoji unikatan odgovor, ono što ja, kao hirurg praktičar koji predvodi jedan veliki tim ljudi koji se bavi transplantacijom srca već punih deset godina, mogu da vam kažem - samo rad, rad i rad. Do onoga što rade mediji, a to je podizanje svesti o značaju transplantacije, koju i mi podižemo u krajnjoj liniji preko naših pacijenata koji su se normalno vratiti u život", ističe Putnik.
Problem nedostatka donora ogroman - ima li rešenja?
U partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i udruženjem pacijenata "Zajedno za novi život", jedna od vodećih farmaceutskih kompanija Hemofarm grupa ponovo je pokrenula kampanju pod nazivom "Najvažniji poziv u životu" - koja za cilj ima povećanje broja donora i transplantacija.
Povezane vesti
Ovo je treća kampanja po redu, a od samog početka, kako kažu, broj donora se povećao sa dva na šest na milion stanovnika. Međutim, ova brojka je i dalje niska, pa se ocenjuje da je uzrok nedostatak proverenih informacija, sujeverje i činjenica da građanima Srbije nedostaje medicinska edukacija.
U cilju povećanja broja donora organa u Srbiji, važnim se smatra i stav crkve, budući da je u nekim državama ovaj program zaživeo nakon što je dobio podršku ove institucije.
"Nijedna verska zajednica se ne protivi doniranju organa, naprotiv, ona to vidi kao čin ljubavi i humanosti. Hrvatska zaista prednjači po broju transplantacija ali je crkva morala da stane iza toga, katolička crkva stoji iza toga. Na primer, u Španiji, koja prednjači kada je reč o transplantaciji organa, i kralj je stao iza programa donorskih transplantacija", rekla je za Euronews Srbija direktorka Hemofarm fondacije, Suzana Đorđević.
Povezane vesti
Čini se da će brzina kojom će broj donora u Srbiji rasti zavisiti od više faktora, a Ivana Jović iz udruženja "Donorstvo je herojstvo", kaže da se u prethodnom periodu mnogo vremena izgubilo na izgovore poput "korone ili ljudi nisu dovoljno humani", i da nam 2017. godina govori kako je moguće da bude drugačije.
"Mi smo srećni što konačno deluje da imamo dobre saveznike, sagovornike u Ministarstvu zdravlja koji su ipak saslušali i krenuli da rade i da se bave Zakonom, evo sada imamo i kampanju koja će pomoći da ljudima sve te stigme, predrasude, nedoumice - pošto je ovo kompleksna tema - budu razjašnjene i da će shvatiti koliko je ovo važno", rekla je Jović.
Svaka godina na dijalizi smanjuje šanse za uspešnu transplantaciju
Jović, koja takođe čeka na transplantaciju organa, u Srbiji se nalazi na listi čekanja već godinu i po dana. Kaže da je situacija išla "od loše ga goroj", zbog čega se odlučila da aplicira za operaciju u Belorusiji.
"Kao i dosta mladih pacijenata na listi koji su krenuli ovim putem, i ja imam dete, posao, a svaka godina na dijalizi je manja šansa za uspešnom transplantacijom. U Belorusiji oni deset odsto svojih kadaveričnih transplantacija mogu da urade strancima, a prosek iskustva pacijenata iz Republike Srpske kojima država tamo plaća transplantaciju i koji čekaju oko šest meseci – mene, ali i mnoge druge je naveo da sakupimo novac i da se nađemo tamo na listi", objašnjava Jović.
Jović dodaje da je udruženje dodatno uputilo zahtev da se, dok se u Srbiji ne napravi sistem, pacijentima omogući transplantacija u inostranstvu o trošku države.
"U Skupštini prošle nedelje je ministarka, kada je pojašnjavala problem transplantacije, rekla da su za decu dogovorili transplantaciju o trošku države u klinikama u Italiji i Velikoj Britaniji, dok su za odrasle u toku pregovori sa klinikom u Belorusiji i Mađarskoj. Tako da, to je opet neki znak da sa druge strane postoji volja i sluh za naše probleme koji su zaista jako dugo bili u senci", zaključuje za Jović za Euronews Srbija.
Problem nedostatka donora u Srbiji neophodno je rešiti i zbog toga što međunarodni transplantacioni centri, kao uslov za prijem naših pacijenata za kadaveričnu transplantaciju, zahtevaju da se u određenom roku donirani organ vrati zemlji koja je tog pacijenta primila.
Trenutno se u Srbiji rade transplantacije srca, bubrega, jetre, rožnjače i koštane srži. U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije obavljaju se transplantacije bubrega, jetre i srca, U KC Vojvodina - bubrega i jetre, KC Niš - bubrega, VMA - bubrega i jetre, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj - bubrega.
Transplantacije matičnih ćelija obavljaju se u KCS, VMA, KC Vojvodina, Institutu za majku i dete.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić nedavno je najavila i reorganizaciju transplantacionih centara. Ona je najavila da će osim Kliničkog centra Srbije, transplantacije srca raditi u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i "Kamenica".
Transplantacija bubrega će se raditi, kako je rekla, u KC Vojvodina i na VMA, a jetra samo na VMA.
Komentari (0)