Grujičić najavila novi zakon o transplantaciji organa: Podrazumeva se dobrovoljno donorstvo, ko ne želi biće registrovan

Novi Zakon o transplantaciji je spreman i danas ide na generalni sekretarijat, poručila je ministarka zdravlja Danica Grujičić prilikom predstavljanja kampanje "Najvažniji poziv u životu" koju zajedno sprovode resorno ministarstvo, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Hemofarm. Ministarka je navela da je u novom Zakonu osnovna promena uvođenje člana 27a, koji govori o tome da svako treba da se izjasni da li želi da bude donor.

"Podrazumeva se dobrovoljno davanje organa, a oni koji ne žele od sada će biti registrovani i taj registar će se voditi preko uprave za biomedicinu", poručila je ministarka.

Dodaje da će Instituti za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i "Kamenica" imati pravo da presađuju srce.

"Meni nije bilo jasno zašto i kako je moguće da njima nije bilo dozvoljeno da to rade, imajući u vidu da se UKCS nije dobro organizovao po tom pitanju", istakla je ministarka.

Grujičić ukazuje na to da u Srbiji postoje stručnjaci za transplantacije, a VMA će dobiti pravo da radi transplantacije jetre i bubrega, a UKCS jetru, bubreg i srce.

Neophodna medicinska edukacija građana

Grujičić je istakla da ostaje da se reši transplantacija pluća, što kako kaže, zahteva posebnu tehnologiju. 

"Sve ostalo se već radi u Srbiji. Mi moramo da budemo deo Eurotransplanta. Ja očekujem da uz dobru organizaciju možemo to da odradimo, a dok se to ne desi, RFZO je u obavezi da obezbedi novac za te operacije u inostranstvu", rekla je Grujičić.

Ukazuje na mogućnost u Belorusiji, gde se radi veliki broj kadaveričnih transplantacija. Grujičić poručuje da mora da se radi na medicinskoj edukaciji građana, te da se u timove koji razgovaraju sa porodicama preminulih potencijalnih donora, uključe i psiholozi.

"Za njihovog najmilijeg je učinjeno sve, ali nažalost kada je mozak mrtav to je dokazano smrt i ako treba možemo i uvesti članove porodice na intenzivnu negu, da se u to uvere", poručila je ministarka.

Uverena je da je za to u Srbiji potrebno oko pet godina, kako bi se postigli rezultati kakve imaju zemlje u okruženju.

"Tu je jaka i Hrvatska i zato moramo raditi svi zajedno, mediji su važni, a takođe, nijedna religija nije protiv transplantacija. Mi moramo da objasnimo građanima da u onom trenutku kada dođe do moždane smrti, srce postaje samo mehanička pumpa koja ima rok trajanja od nekoliko dana. Ja znam da je gubitak najmilijih jako stresan i da je to najgora stvar, ali taj organ će kroz nekog drugog da živi i nekome da produži život", istakla je ministarka.

Kampanja "Najvažniji poziv u životu" realizuje se u saradnji ministarstva, RFZO-a i Hemofarma, a Ronald Seliger, generalni direktor Hemofarm grupe poručio je da je cilj da ljudi ne čekaju najmanje devet godina za transplantaciju.

Fonet/Milica Vučković

"Sada je to Slavica, ali to može da se dogodi bilo kome od nas u bilo kom trenutku. Čak dvadeset puta su veće šanse da će nam za života biti potreban organ, nego da budemo donori. Ja imam svoju donorsku karticu u Nemačkoj i ponosan sam vlasnik jedne takve kartice, jer verujem da kada umremo, ukoliko mogu da se iskoriste, naši organi treba nekome da spasu život", istakao je direktor.

On je, kako kaže iz ličnog iskustva, svestan značaja donacije organa.

"Moj rođak je umro sa samo 17 godina, a njegovi organi su dati nekome kome su produžili život", poručio je Saliger.

Problem transplantacija - trenutno najveći problem u zdravstvenom sistemu 

Danica Lukić, zamenik direktora sektora za ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu RFZO zahvalila se na medijskoj podršci u, kako je istakla, ovom značajnom zajedničkom poduhvatu u kome učestvuju Ministarstvo zdravlja, RFZO i Hemofarm.

"Takođe, najveću zahvalnost svi dugujemo pacijentima koji su pristali da učestvuju u našoj kampanji i tako je učinili vidijivijom jer su joj dali ljudski lik. Problem transplantacija je trenutno najveći problem u zdravstvenom sistemu. lako RFZO preduzima sve što može kako bi pacijentima kojima je potrebna transplantacija bilo obezbeđeno lečenje, i dalje nema kadaveričnih donora", pojasnila je ona. 

U Srbiji trenutno, na kadaveričnu transplantaciju bubrega čeka oko 800 odraslih i 30 dece, novu jetru čeka oko 90 odraslih, dok je novo srce potrebno za 40 odraslih.

"Za one vrste transplantacija koje se ne rade u Srbiji, Fond upućuje pacijente na lečenje u inostranstvo. Međutim, bez obzira na obezbeđena finansijska sredstva od strane države za lečenje u inostranstvu, to nam ne pomaže u ovoj situaciji, jer inostrani transplantacioni centri, kao uslov za prijem naših pacijenata za kadaveričnu transplataciju, postavljaju reciprocitet u razmeni organa. To konkretno znači da smo u obavezi da u određenom roku vratimo doniran organ zemlji koja je primila našeg pacijenta na kadaveričnu transplantaciju", navela je Lukić.

Dodaje da na tom principu razmene kadaveričnih organa funkcionišu sve međunarodne transplant organizacije, među kojima se po veličini izdvaja Eurotransplant organizacija, koja u svom sastavu ima 8 država članica. 

"Prethodnih godina smo pokušali da ostvarimo saradnju sa AKH bolnicom iz Eurotransplant sistema, tako što su primali pacijente a transplantaciju srca i pluća, pod uslovom da u određenom roku ispunimo kriterijum o broju donora u odnosu na broj stanovnika i započnemo razmenu organa, što nije ispunjeno i ta su nam vrata 2019. godine zatvorena”, rekla je ona. 

Iznosi i podatak da najdužu saradnju struka ima sa Italijom, te da je od 2008. do 2022. godine oko 100 dece dobilo kadaveričnu transplantaciju jetre. 

Fonet/Milica Vučković

Lukić podseća na to da je Ministarstvo zdravlja Srbije  2018. godine potpisalo Sporazum sa italijanskim Ministarstvom zdravlja, kojim se Srbija obavezala da u roku od 6 meseci vrati doniran organ, ali da nijedan organ nije razmenjen.

"Uprkos tome je za sve to vreme Srbija nesmetano upućivala decu na kadaverične transplantacije, sve do februara 2022 godine, kada je stopiran prijem do dalinjeg. RFZO je posetio Nacionalni Centar za transplantaciju organa Italije sa molbom da se izađe u susret i bar za decu koja su hitna i nemaju žive donore dobijemo izuzetak, dok pokušavamo da podignemo sistem donorstva u Srbiji. Naša molba je prihvaćena i dat nam je kratak rok od samo par meseci da počnemo razmenu, jer će u suprotnom dogovor sa nima biti trajno raskinut i ta vrata nam biti zatvorena, kao sto su u ovom trenutku zatvorena i sva druga", poručila je Lukić.

Ona ukazuje na to da su država i RFZO u nastojanju da obezbede potrebno lečenje pre svega deci, potpisali Protokol o saradnji sa jednom od najbolih bolnica na svetu iz Londona, koja omogucava da strani doktori obavljaju transplantacije bubrega sa živog donora kod dece, dok u Srbiji istovremeno edukuju nase stručnjake. 

“Kroz rad sa pacijentima, direktno smo upoznati sa problemima koji pogađaju i njih i njihove porodice dok prolaze kroz ove dugotrajne procedure lečenja, koje su same po sebi kompleksne i kada se rade u svojoj zemlji, a pogotovo je teško kada se rade u inostranstvu gde su u teškim trenucima bez porodice i prijatelja, u stranoj zemli, gde se govori stranim jezikom. Na ovaj način će pacijenti obaviti lečenje u svojoj zemlji, uz pomoć vrhunskih svetskih strucnjaka”, ocenila je Lukić.

Ipak, kako kaže, i dalje je bezizlazna situacija u 21. veku zbog nedovolinog broja donora, zbog čega se životi dece i odraslih dovode u pitanje.

“Sve to je pokazatelj da moramo pod hitno da preduzmemo korake kako bi se obezbedili donori, jer vremena nema, nema ni spremnosti drugih država da daju organe za spasavanje zivota nasih ljudi, to moramo sami da obezbedimo”, zaključuje Lukić.