"To je jedini način da preživim": Lana je među 10.000 ljudi koji čekaju transplantaciju, a njen slučaj koči papirologija

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/10/2021

23:11

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

"Transplatacija bi mi produžila život bar 20 do 30 godina. To je jedini način da preživim", rekla je za Euoronews Srbija Lana Bulatović koja na novi bubreg čeka dve i po godine.

Ona je inače jedna od 1.000 pacijanta u Srbiji koji čekaju na jedan od organa koji im je potreban kako bi nastavili sa normalnim životom. Da je situacija u Srbiji loša, pokazuju i podaci organizacije "Zajedno za novi život" koji kažu da je od početka godine u Srbiji do sada presađeno ukupno dve jetre, tri bubrega i nijedno srce.

Bulatović za Euronews Srbija kaže da je za nju jedino rešenje, u ovom trenutku, da tri puta nedeljno odlazi na dijalizu. Ona objašnajva da bi joj spas bilo lečenje u Italiji, ali da je u ovom trenutku to otežano, zbog, kako kaže zahtevne papirologije i potrebnih potpisa iz Ministarstva zdravlja na koje čeka oko dve godine.

"Postoji poseban sporazum između Srbije i Italije koji daje mogućnost da se ja tamo lečim. Međutim, to za nas znači komplikovanu administraciju. Evo, već dve i po godine, moja mama i ja čekamo odgovore i potpise iz Ministarstva zdravlja, jer oni treba da nam daju saglasnost da odem u Italiju", kaže ona.

Da mnogi pacijenti u Srbiji, kojima je potreban organ, spas mogu da pronađu u inostranstvu, dokaz je Sandra Živković. Ona je nova pluća dobila u Beču, međutim, kako objašnja, u poslednjih pet godina sada je to gotovo nemoguće za nove pacijente.

Kako je u razgovoru za Euronews Srbija objasnila, naša zemlja je od 2013. do 2016. godine sarađivala sa univerzitetskom klinikom u Beču, "Wiener Allgemeines Krankenhaus" (AKH), sa kojom je više puta produžavala ugvor o saradnji. Međutim, kaže Živković, poslednjih pet godina vrata ove za klinike za pacijente u Beču su zatvorena, jer naša zemlja, po dogovoru, ne šalje organe ovoj klinici.

"Proteklih pet godina Srbija nije poslala nijedan organ AKH klinici zauzvrat, što je bila dogovorena obaveza. Zato su oni zabranili pacijentima iz Srbije da imaju transplantaicju. To znači da od 2016. godine, nijedan pacijent iz Srbije nije otišao na transplataciju u Beč, jer AKH klinika to nije dozvolila", objašnjava Živković.

Sa druge strane, pored otežanog načina da se pomoć dobije u inostranstvu, donora u Srbiji gotovo da nema. Razlog za to su predrasude, loša organizacija ali i nedovoljna aktivnost. Ljubinko Todorović predsednik Sveza bubrežnih invalida Srbije kaže za Euronews Srbija da se stiče utisak da pacijenti kojima je potreban neki organ u poslednje vreme osećaju da su na marginama. Kako je u razgovoru za Euronews Srbija rekao, saradnje sa Ministarsvom zdravlja sa bolesnicima i organizacijama koje ih podržavaju gotovo da nema, jer se oni uglavnom ne oglašavaju na pozive, a dodaje i da se stiče utisak da je i interes javnosti po tom pitanju opao.

"U protekle četiri godine niko iz Ministarstva zdravlja nije se oglasio javno po pitanju transplantacije. Nemamo gotovo nikakvih informacija šta se dešava. Imamo neaktivnost uprave za biomedicinu, a onda i neaktivnost celog društva po ovom pitanju. Tu spadaju i mediji koji su pre bili mnogo aktivniji po pitanju transplanatacije, a koji se zadnjih godina ne oglašavaju. Tu je i uticaj antitransplantacionog lobija koji je kod nas za razliku od drugih zemalja veoma razvijen, i tu je uticaj verskih zajednica", rekao je Todorović.

Srbija još uvek nije deo Eurotransplant-a

Međutim, za dok se pacijenti u Srbiji na razne načine dovijaju da do terapije i organa dođu u zemlji ili inostranstvu, u susednim zemljama situacija je mnogo bolja.

Razlog za to je što su one članice organizacije Eurotransplant, preko koje pacijenti lakše dolaze do donora. Reč je međunarodnoj neprofitnoj organizaciji koja pomaže pacijetima iz Austrije, Belgije, Hrvatske, Nemačke, Luksemburga i Slovenije čiji pacijenti mogu da daju ili dobiju organ koji im je potreban.

Pre više od decenije, Srbija je izrazila želju da postane članica ove organizacije, međutim za sada je to nemoguće. Dva najvažnija uslova za prijem u ovu orgnizaciju su izmena zakonodavstva koja treba da omogući razmenu organa sa drugim zemljama i stopu od 10 preminulih donora na million stanovnika, kojih Srbija nema.

Takođe, ovogodišnja odluka Ustavnog suda da obori Zakon prema kojem je svaki građanin potencijalni donor svakog organa, mogla bi dodatno da udalji Srbiju od tog cilja.

Sa druge strane, pored inostrane saradnje i članstva u organizaciji Eurotransplant, mnoge stvari ostaju po ovm pitanj ostaju netransparetnte. Na primer, Crna Gora, na svom sajtu Ministarstva zdravlja objavljuje i ažurira liste čekanja za transplantaciju organa, u koju svaki građanin ima uvid, s tim što su podaci o pacijentima šifrovani. Sa druge strane, za razliku od crnogorskog Ministarstva zdravlja, na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije ne postoje objavljene liste čekanja za transplantaciju organa, kao ni na stranicama Uprave za biomedicinu koja je zadužena za ovu oblast.

Kakva je situacija u regionu?

Prema podacima Euorotransplanta u periodu od januara do septembra ove godine najveći broj transplatacija obavljen je u Mađarskoj. Tamo je za osam meseci obavljeno 233 ovakvih operacija.
U Hrvatskoj organi su presađeni 193 puta, a u Sloveniji 76.

Sa druge strane, na nove organe u Mađarskoj čeka 301 pacijent, a na listi čekanja Hrvatskoj je 235 pacijenata, dok je najmanje u Sloveniji 78.

"Svet ljudi o značaju doniranja organa je nizak"

Prema poslednjim podacima Registra udruženja nefrologa oko 4.500 pacijenata je na programu lečenja a svaki od njih je potencijalni kandidat za transplataciju, kaže za Euronews načelnik za nefrologiju KC Zvezdara dr Radomir Naumović.

"Broj potreba za transplatacijom se inače menja iz godine u godinu. Recimo 2010. godine u Srbiji je transplantirano preko 100 bolesnika. Taj trend se održavao do 2013. godine, da bi nakon toga broj počinje da pada. I poslednje dve godine, i zbog korone, beleži se drastičan pad", kazao je Naumović.

Euronews Srbija

Kako je rekao proces transplatancije nije zahtevan i on se, kaže, primenjuje u Srbiji godinama unazad i u tome nije problem. Naumović objašnjava da svest ljudi o značaju ovome je gotovo nizak.

"Sami uslovi nisu problem unašoj zemlji, sve što nam je potrbno mi imamo. Problem su donori kojih mi u Srbiji nemamo dovoljno. Jedna od razloga za to je nedostatak informisanja stanovništva o tome kako doniranje funckoniše i zbog čega je važno", smatra on.