Igre 
Zašto su stale transplantacije organa u Srbiji? "Za birokratske greške nismo krivi, a plaćamo najskuplje - životima"
Komentari19/06/2022
-17:05
Od početka godine u Srbiji nije urađena nijedna kadaverična transplantacija organa, dok je poslednja registrovana u oktobru 2021. godine. "Poziv koji život znači" u ovom momentu čeka oko 2.000 ljudi. Za transplantaciju srca, jetre, bubrega na listi čekanja je oko 820 ljudi, dok više od 1.000 čeka na transplantaciju rožnjače. Trenutno je na dijalizi 30 dece. Na zaustavljanje transplantacionog programa uticala je korona, ali i to što su neustavnim proglašene odredbe Zakona o presađivanju ljudskih organa po kojima su svi građani potencijalni donori organa ukoliko se za života ne izjasne drugačije.
Nekoliko udruženja pacijenata koji čekaju organ traži od države da se koriguje sporna odredba Zakona, reše birokratske greške za koje pacijenti nisu krivi, a plaćaju najskuplje - svojim životima.
Iz Ministarstva zdravlja poručuju da će se u novom skupštinskom sazivu ići na izmene dva sporna člana Zakona, a da će se, ukoliko postoji saglasnost porodice da umirući pacijent bude donor, kadaverične transplantacije sprovoditi u svim transplantacionim centrima.
Problem nedostatka donora ne postoji samo u Srbiji, već u celom svetu. Kada je Evropa u pitanju najbolja situacija, što se tiče transplantacija, je u Španiji koja ima 92,2 donora na milion stanovnika, Češkoj - 71 donora, Hrvatskoj - 52,7 donora, dok je u Srbiji taj broj samo 6,2 donora.
U Srbiji se mnogo očekivalo od Zakona o presađivanju organa iz 2018. godine, gde je najveća novina bila da su svi građani potencijalni donori organa ukoliko se za života ne izjasne drugačije.
Mnogi su tada govorili da Srbija nije spremna za jedan takav zakon kakav, recimo, ima Hrvatska. Burna je bila rasprava i u parlamentu kada je zakon usvajan. Na inicijativu Srpske radikalne stranke pokrenuta je inicijativa za ocenu ustavnosti, a Ustavni sud je proglasio neustavnim odredbe člana 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa i člana 28 Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima. Ustavni sud je tada dao Skupštini Srbije, odnosno resornom Ministarstvu zdravlja rok od šest meseci da se izmeni propis, a kako to nije urađeno u predviđenom roku sporni članovi zakona su izbrisani.
Lekari kažu da su i pre i nakon usvajanja zakona obavezno pitali porodicu za pristanak. Da bi umirući pacijent donirao organe neophodna je bila pisana saglasnost porodice. Nakon odluke Ustavnog suda, koordinatori na terenu nisu dobili jasne instrukcije da li su ili ne u zakonskom problemu ukoliko pitaju porodicu za pristanak. Predstavnici udruženja pacijenata smatraju da su baš zbog toga stale transplantacije, što porodice više niko ne pita za pristanak da preminuli pacijent bude donor organa.
Povezane vesti
Sumorna statistika
Načelnik Odeljenje hepatologije u Kliničkom centru Srbije Đorđe Ćulafić rekao je nedavno u emisiji Euronews veče da je razlog za ovako sumornu statistiku o transplantacijama u Srbiji nedovoljan broj donora i nerazvijena svest građana kada je ova tema u pitanju.
Pixabay
"Ne možemo očekivati da Ministarstvo zdravlja reši sve naše probleme, moramo kao društvo u celini svi da se uključimo, Medicinski fakulteti, SANU, mediji, SPC... Da se povede široka društvene akcija gde bi svako dao doprinos da se svest o transplataciji podigne na viši nivo. Kod naših građana najvažniji razlog zbog kojeg se ne odlučuju lako na doniranje su nepoznavanje transplantacije i neznanje. Iz toga se stvara podozrivost, nepoverenje i teorije zavere", rekao je Ćulafić.
Kako kaže, Zakon iz 2018. godine, koji je Ustavni sud proglasio neustavnim, usklađen je sa zakonom većine evropskih zemalja i imao je za cilj da se poveća broj donora i transplatacija. On je dodao da lekari nikada nisu prekršili "svetu odrednicu" da uđu u procuduru uzimanja organa, a da ne pitaju porodicu.
Ivana Jović iz udruženja "Donorstvo je herojstvo" kaže da život pacijenata koji čekaju organ izgleda kao borba sa vetrenjačama, da se u isto vreme bore za zdravlje, egzistenciju, porodicu. Pacijenti su se, kako je navela, udružili i poslali zajedničko pismo vrhu države - predsedniku, premijerki i ministru zdravlja u kome kažu da je ovo "poslednji krik i jecaj za život", da se "odmah i hitno reše birokratske greške" zbog kojih pacijenti nisu krivi, ali plaćaju najskuplje - svojim životima.
"Mi smo se udružili jer želimo da ovo prestane, ne možemo više da slušamo izgovore. Poslednji put je urađena transplantcija u oktobru 2021. godine. Od marta apelujemo, kumimo i molimo, to je previše vremena za pacijente koji čekaju jetru, srce, za 30 dece koja idu na dijalizu. Ovde su u pitanju ljudski životi i sistem mora da reaguje brže", poručila je Jović.
Ona je navela da nigde nije eksplicitno navedeno da porodica ne može da se pita za saglasnost, te da su kao udruženje pacijenata tražili tumačenje da li može po prethodnom zakonu da se nastavi sa programom transplantacije.
Ukoliko postoji saglasnost radiće se transplantacije
Državni sekretar Mnistarstva zdravlja Predrag Sazdanović kaže da je Ministarstvo prethodnom skupštinskom sazivu predalo izmene spornog člana Zakona, ali da nisu stigli do februara, dok je Skupština bila u zasedanju, da ti amandmani budu usvojeni.
"Nadam se da će u novom sazivu Skupštine ići izmene članova 23. i 28. Treba da naglasim da su svi naši članovi Zakona usaglašeni sa direktivama EU. Zašto je Ustavni sud tako presudio - o tome ne mogu da komentarišem. Moramo da shvatimo da imamo jedno ograničenje. Naši koordinatori na terenu se pitaju da li su u zakonskom problemu ukoliko insistiraju da postoji saglasnost porodice za donatorstvo organa. Poruka je jednostavna, ukoliko postoji saglasnost porodice za kadaveričnom transplantacijom organa to će se i sprovoditi u svim našim transplantacionim centrima", rekao je Sazdanović za Euronews Srbija.
profimedia
Povezane vesti
On je pozvao i Srpsku pravoslavnu crkvu da pomogne da se nastavi i ojača program transplantacije.
Da je stav crkve veoma važan smatra i prof. Ćulafić koji je podsetio da je program transplantacije posebno zaživeo u Hrvatskoj, Italiji, Španiji kada je Papa Jovan Pavle drugi podržao program presađivanja organa 1991. godine. Papa je tada rekao da je "darivanje organa bogougodan gest i da taj humani gest vodi u carstvo nebesko".
Ivana Jović je navela da je raduje što će koordinatori dobiti zeleno svetlo da mogu da pitaju porodicu za saglasnost.
Povezane vesti
"Volela bih da od Uprave za biomedicinu dobijem podatak koliko je pitanja o donorstvu postavljeno porodicama preminulih i na koliko pitanja su dobili negativan odgovor. Prošle godine je postavljeno četiri pitanja - tri porodice su dale saglasnost. Glavni problem je što se to pitanje ne postavlja", navela je ona.
Ona je podsetila da postoje poteškoće čak i kod transplantacija bubrega sa živih srodnika, da su u ovoj godini samo VMA i KC Vojvodina uradili presađivanje bubrega gde su donori bili članovi porodice.
"Nadamo se da će takvim vestima da nas obraduju i KCS, Niš i Tiršova", navela je Jović.
Eurotransplant
U 2017. godini Srbija je dobila pridruženo članstvo u Eurotransplantu, ali nije uspela da ga zadrži. Eurotransplant nema veze sa EU, da bi neka zemlja bila član Eurotransplanta uslov je da ima minimum sedam donora na milion stanovnika u poslednje tri godine. Srbija, zbog malog broja donora, ne zadovoljava uslove da bi ušla u Eurotransplant. Treba napomenuti i to da Eurotransplant nije organizacija koja samo daje organe, već i uzima. S obzirom na to da se u Srbiji rade transplantacije srca, jetre, bubrega, rožnjače, a ne rade tranplantacije pluća, i pankreasa, Srbija bi uvek mogla Eurotransplantu da da te organe, a da za svoje pacijentre dobije organe koji se presađuju u našim centrima.
"Zašto je važan Eurotransplant? Ukoliko krenete u proceduru transplantacije pa dođe do odbacivanja organa ili druge komplikacije kada je potrebna retransplantacija tu je Eurotransplant važan jer možemo dobiti jetru u roku od 24 sata. Zbog toga je dobro da budemo članovi Eurotransplanta", pojasnio je prof. Ćulafić.
Značajno je zbog toga što su deca u samom vrhu na listi Eurotransplanta i za njih budu brzo pronađeni odgovarajući organi.
Nova borba u Belorusiji
Jedan od pacijenata koji je u Srbiji čekao transplantaciju, kao jedino trajno rešenje za svoju bolest, jeste i Momčilo Vukotić. Da li zbog pandemije koja je progutala zdravstveni sistem, izmena zakona koje stoje u nekoj od skupštinskih fioka ili nedovoljnog broja donora, tek, Momčilo u Srbiji više ne očekuje ništa. Za dve nedelje počinje novu borbu. Ovaj put, u Belorusiji.
Iako je Vukotić dijagnozu hronična bubrežna insuficijencija dobio još početkom 2020, tek su polovinom prošle godine počeli dani i noći provedeni u bolnici, navikavanja, beskrajni pregledi i višesatno sedenje kraj aparata za dijalizu nekoliko puta nedeljno.
"Dijaliza sve menja. U sve obaveze poslovne, društvene, u svaki aspekt svog života moraš da uključiš taj aparat i tu dijalizu. Uporedo sam se spremao za žive transplantacije od živih srodnika, to je trebalo da budu deda ili tata", rekao je Vukotić za Euronews Srbija.
Deka se razboleo od korone i preminuo, a ocu je dijagnostikovan dijabetes. Momčilo je u međuvremenu dospeo i na listu čekanja za transplantaciju, ali se sve tu i završilo, uprkos njegovim naporima i trudu lekara. Zakočili su, kaže, država i institucije.
"Da pođemo od tog Zakona, koji je trenutno neregulisan. Sve je u nekoj magli da ne možemo da shvatimo zašto se ne rade transplantacije, kada će početi da se rade, čijom krivicom je do toga došlo. Sve je nejasno. Doktori nas sve pripremaju za transplantacije i redovno šalju na preglede, na listama smo za transplantaciju, ali se tu cela priča završava", naveo je on.
Mnogi tvrde da je glavni problem u malom broju ljudi koji su spremni da budu donori, on u to nije uveren.
"Ne znam koliko je to mali broj donora, jer kada se postavi pitanje koliko je to ljudi koje ste vi pitali a da su rekli 'ne', pa da vi kažete da ljudi ne žele - taj odgovor nikada nismo dobili. Ne vidimo nikakve podatke koji to ukazuju, nego se sve svodi na priču - ljudi ne žele da daju", priča on.
Nakon što je prošao kroz ceo sistem, junak ove priče shvatio je da je rešenje koje mu se nudi - čekanje. I nije pristao.
"Tako sam na internetu našao iskustva nekih drugih pacijenata koji su u istom problemu i video da su ljudi rešili problem u Belorusiji. To su ljudi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, pa čak i Srbije, koji su išli tamo i rešili svoj problem. I sad za manje od dve nedelje, treba da idem tamo na prve preglede, radi dolaska na njihovu listu", priča Vukotić.
U Belorusiji za transplantaciju mogu da se prijave i oni koji nisu državljani, a 80.000 evra koji su za to potrebni Momčilo je obezbedio uz pomoć prijatelja i Fondacije Budi human.
U Srbiji se trenutno rade transplantacije solidnih tumora, ali i koštane srži. U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije obavljaju se transplantacije bubrega, jetre i srca, U KC Vojvodina - bubrega i jetre, KC Niš - bubrega, VMA - bubrega i jetre, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj - bubrega. Transplantacije matičnih ćelija obavljaju se u KCS, VMA, KC Vojvodina, Institutu za majku i dete.
Preporuka za vas
Komentari (0)