Igre 
Za pacijente sa akutnom leukemijom skoro 30 godina nema novih lekova na pozitivnoj listi - fale i donori matičnih ćelija
Komentari21/04/2022
-15:07
Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv akutnih leukemija. U Srbiji od ove podmukle bolesti, koja ne bira pol i uzrast, godišnje oboli skoro 1.000 ljudi. Neretko oboljevaju i mladi ljudi, čak i bebe, među kojima je najmlađa stara tek dva meseca.
Prvi simptomi se ispoljavaju kao bezazleni pad imuniteta i umor čime se često gubi dragoceno vreme za lečenje. Republički fond za zdravstveno osiguranje nedavno je proširio listu lekova za hroničnu limfocitnu leukemiju, ali lekari kažu da za pacijente sa akutnom leukemijom skoro 30 godina nema novih lekova na pozitivnoj listi RFZO. Osim toga problem je i nedovoljan broj registrovanih donora matičnih ćelija.
Prof. Ana Vidović, načelnica Odeljenja akutne leukemije na Klinici za hematologiju KCS kaže da je kao član Republičke stručne komisije za hematologiju više puta apelovala na rukovodstvo RFZO da imaju malo više sluha za akutne leukemije.
"Mi dobijamo neke lekove ciljane, target terapije zahvaljujući razumevanju rukovodstva Klinike za hematologiju, ali i UKC. Međutim, to je sve na mišiće iz jednog ograničenog pula sredstava. Lekovi za akutnu leukemiju su registrovani u Srbiji, ali još nisu na pozitivnoj listi RFZO. Republička stručna komisija više puta je pisala Fondu, ali ne dobijamo odgovor. Znamo da su sredstva problem. Razumemo da je dve godine sve bilo usmereno na kovid pacijente, ali sada kada je zatišje može da se razmišlja i o akutnim leukemijama", navela je ona za Euronews Srbija.
Vreme bitan faktor
Simptomi leukemije nisu karakteristični. Obično se javlja malaksalost zbog malokrvnosti, zatim sklonost ka infekcijama najčešće u usnoj duplji. Međutim, ono što je najkarakterističnije je sklonost ka krvarenju, te dolazi do pojave modrica, tačkastih krvarenja, kod žena nekada produženih menstruacija, ređe krvarenja iz desni.
Da nešto nije u redu može se videti iz obične krvne slike. Zbog toga lekari preporučuju da se osnovna laboratorija radi preventivno bar dva puta godišnje. Kod leukemije u krvnoj slici je evidentna malokrvnost, snižene vrednosti hemoglobina, zatim povišen, ali i nizak nivo leukocita jer je formula leukocitarnih ćelija poremećena.
"Vreme jeste bitan faktor, ali pacijenti čim oseti simptome, posebno sklonost ka krvarenju obično se jave na vreme. Klinika za hematologiju UKC najveći je centar u regionu, a u Srbiji jedini koji ima kompletnu dijagnostiku, te je prosečno vreme postavljanja dijagnoze tri do četiri dana", navela je Vidović i dodala da leukemija ne bira uzrast da se može javiti i kod mladih i kod starih osoba.
Povezane vesti
Tačan uzrok bolesti još nije otkriven, ali se o leukemiji mnogo toga zna.
"Definitivni uzrok bolesti nije poznat, ali se zna da su u osnovi svega citogenertsko molekularne promene u genomu, u naslednom materijalu, ali to ne znači da je leukemija nasledna bolest. Sklonost ka malignim bolestima razvija se tokom života. Uzroci su način života, ishrana, ali sigurno i dešavanja 1999. godine - bombardovanje. Sve to lomi i remeti genetski materijal", pojasnila je doktorka.
Registar donora matičnih ćelija
Na osnovu citološkog pregleda određuje se terapija, da li će to biti hemioterapija ili je potrebna i transplantacija koštane srži, odnosno matičnih ćelija. Kada su u pitanju transplantacije tu mnogo zavisi od Registra donora.
Glorija Blagojević iz Instituta za transfuziju krvi (gde se nalazi registar donora matičnih ćelija) kaže da je do sada više od 200 pacijenata transplantirano od nesrodnog davaoca u našoj zemlji.
"Zašto je to važno? Zato što su ti ljudi dobili podjednaku šansu da prežive, njihove porodice nisu morale da se bore da pronađu novac da idu u inostranstvo. Ti ljudi su mogli svoju brigu, svoju tugu i svoje strahove da dele na maternjem jeziku, sa medicinskim osobljem, sa svojim bližnjima, da ne gube kontakt, da ne gube ljubav. Zato je postojanje nacionalnog, jakog Registra važna stvar", pojasnila je ona za Euronews Srbija.
Da biste se registrovali kao potencijalni donor matičnih ćelija, potrebno je da ste zdravi, da imate između 18 i 45 godina i da izdvojite nekoliko minuta vašeg vremena, za davanje uzorka krvi i popunjavanje formulara, nakon čega dobijate donorsku karticu.
profimedia
Sama procedura davanja matičnih ćelija danas je maksimalno pojednostavljena. Ranije je davalac koštane srži morao da uđe u anesteziju, a matične ćelije su uzimane iz grudne ili ilijačne kosti. Zahvaljujući razvoju medicine danas donor potkožno dobija faktor rasta i na taj način se matične ćelije izbacuju u krv. Zapravo doniranje matičnih ćelija podseća na transfuziju.
Povezane vesti
Povratak bolesti
Problem kod ove bolesti je što može da se vrati. To je posebno teško za pacijente, ali i njihovu porodicu. Predrag Slijepčević iz Udruženja "Leuka" četiri puta je uspeo da se izbori sa teškom dijagnozom i kada god je ulazio u Kliniku za hematologiju znao je da su mu šansa da preživi minimalne. Objašnjava da je oubicajeno trajanje terapija na klinici pet do šest meseci.
"Kako je moguće opisati nekome taj užas, te smrtne presude. Svako ko ovde leži (na Klinici za hematologiju) je dobio smrtnu presudu i nada se nekoj aboliciji, nada se da on neće biti u toj većini koja će uskoro umreti", rekao je on za Euronews Srbija.
Za određene vrste leukemije, lečenje hemioterapijom je samo priprema za transplantaciju koštane srži, koja je za njih zapravo jedina šansa za život.
Povezane vesti
U Srbiji je registrovano oko 10.000 potencijalnih donora matičnih ćelija, a potrebno je 10 puta više. Da bi kompatibilnost između pacijenta i donora bila veća, a time transplantacija uspešna, poželjno je da oni budu sa istog geografskog područja, iz iste etničke grupe.
Preporuka za vas
Komentari (0)