Igre 
"Vremenom niste kandidat za transplantaciju već za Orlovaču": Sve manje pacijenata dobije organ – ko je odgovoran?
Komentari09/04/2022
-12:33
Ivana Jović tri puta nedeljno provodi po četiri sata na dijalizi. Ona je potpisala donorsku karticu pre mnogo godina, još kada su one bile aktuelne i time potvrdila statistički podatak – da je veća šansa da vam u životu zatreba organ, nego da budete donor.
"Bilo bi sigurno lakše živeti na dijalizi i čekati ako znate da se takve stvari dešavaju i da će u nekom razumnom roku doći red na vas. Ovako imamo situaciju da godine prolaze, a s tim se i zdravlje narušava. Sa predugim stažom na dijalizi više niste kandidat za transplantaciju nego za Orlovaču. Surovo zvuči ali to je istina", kaže za Euronews Srbija Jović koja ima policističnu bolest bubrega.
Slavica Obradović već osam godina čeka transplantaciju jetre. Do sada je četiri puta dobila poziv na transplantaciju i četiri puta se vratila kući bez novog organa, jer taj poziv dobije nekoliko kandidata istovremeno.
"Oni nas sve pripreme, a potom mi čekamo odluku lekara ko je najugroženiji. Međutim to čekanje isto je jako teško, jer želite da i vi i ti ljudi ozdrave, a znamo svi da može da ide samo jedan", rekla je Obradović u emisiji Direktno sa Minjom Miletić.
U Srbiji je poslednja transplantacija organa urađena u oktobru prošle godine, a trenutno 800 pacijenata čeka poziv koji će im u potpunosti promeniti život – na bubreg čeka 725, na jetru 61, a na srce 34 pacijenta.
Sve manji broj presađivanja – Korona, nedostatak donora ili organizacijski problem?
Prema rečima Ivane Jović u Upravi za biomedicinu obećali su da će se rad timova za transplantaciju intenzivirati u narednom periodu, a zastoj se pripisuje koronavirusu. Ipak broj ovih operacija opadao je i ranije.
Jedan od velikih problema je nedostatak donora, tako su prema podacima Ministrastva zdravlja 2017. godine obavljene 92 transplantacije, a prošle godine deset puta manje – devet transplantacija. Ipak, stručnjaci tvrde da nije ključni problem nedostatak donora već organizacija, u okviru koje, kako ističu, bolnice ne prijavljuju uvek moždanu smrt.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Retko se desi da ljudi baš ne daju organe, to moram da priznam. To je više organizacijski problem, moramo malo više da poradimo na našoj organizaciji. U svakoj velikoj bolnici ili kliničkom centru potreban je svakodnevni nadzor u smislu traženja kadavera, da se prijavljuje moždana smrt", rekao je u emisiji Direktno sa Minjom Miletić prof. dr Aleksandar Tomić sa Vojnomedicinske akademije
Primarijus dr Ljubinko Todorović predsednik Saveza organizacije bubrežnih bolesnika podvlači da je problem oko prijavljivanja smrti zaista prisutan.
"Kod nas bi trebalo da se prijavi moždana smrt ali to se nikad ne radi. Postoji regulativa, da su u obavezi, ali obično to ne rade, osim kliničkog centra Srbije, Vojvodine i VMA. Ako bi mi prijavili osobe koje imaju moždanu smrt imali bismo mnogo više kandidata", kaže za Euronews Srbija Todorović.
On dodaje da u oko 80 odsto slučajeva porodica se složi da s iskoristi organ preminule osobe.
Ni transplantacija od živog donora nije dovoljno dobra u Srbiji, u odnosu na druge zemlje, kako dodaje doktor.
"U Americi godišnje 1.100 osoba svom bračnom partneru donira bubreg, to se kod nas desi jednom u desetak godina. Naš zakon po pitanju živih donora je vrlo restriktivan i trebalo bi taj zakon promeniti", ističe Todorović.
Na listi samo deo pacijenata kojima je potreban organ
Komentarišući broj pacijenata koji čekaju transplantaciju, dr Todorović ističe da je zapravo mnogo veći broj onih kojima je potreban organ, ali da nisu svi spremni da se podvrgnu neprijatnim pregledima.
Povezane vesti
"Mi na dijalizama imamo ukupno oko 6.000 osoba, ali ljudi znaju da transplantacija skoro da nema, a proces stavljana na listu čekanja za organ je jako komplikovan. Prolaze se brojni pregledi od kojih su pojedini jako neprijati. Kada bismo mi imali transplantaciju ja sam ubeđen da bi najmanje polovina ljudi htela da bude na listi".
Život na dijalizi u svetu i kod nas je različit, dodaje Todorović, rekavši da to kod nas nije privremena već trajna metoda. On dodaje da prema statističkim podacima u prvih 90 dana umre oko 22 odsto pacijenata.
"To je stravičan procenat a do kraja prve godine umre još 15 odsto", kazao je.
Povezane vesti
Osim što spašava živote, lekari kažu da je transplantacija organa ušteda čitavom sistemu, jer ta intervencija košta manje nego godinu dana dijalize.
Zbog promene zakona i pandemije trpe pacijenti
Godine 2018. mnogo se očekivalo od Zakona o presađivanju organa, gde je najveća novina bila da smo svi mi potencijalni donori, ukoliko se tokom života ne izjasnimo drugačije. Mnogi su tada govorili da Srbija nije spremna na jedan takav zakon. Burna je bila rasprava i u parlamentu kada je zakon usvojen.
Tada je obustavljeno izdavanje dodnorkih kartica, jer se na osnovu Zakona podrazumevalo da su punoletni građani potencijalni donori. Lekari kažu da su u svim centrima, bez obzira na Zakon, tražili uvek saglasnost članova porodice da preminuli bude donor. Poštovala se svaka odluka najbliže rodbine, te da u tom smislu brisanje iz zakona tih odredbi neće mnogo promeniti.
profimedia
Na inicijativu radikala pokrenuta je ocena ustavnosti, a Ustavni sud je proglasio neustavnim te odredbe zakona. "Sporni članovi" su izbrisani iz Zakona i to je objavljeno u Službenom glasniku 25. novembra, 2021. godine.
Pre ove odluke ustavnog suda Ministarstvo zdravlja izrazilo je zabrinutost, smatrajući da, ukoliko se iz Zakona ukloni sporan član 23. u kom se navodi da su svi građani donori, to može dodatno da uspori program predađivanja organa.
"Postavlja se pitanje - kako ćemo odluku Ustavnog suda objasniti građanima Srbije koji čekaju organe, kao jedini spas i jedini način da nastave život? Šta da kažemo ljudima koji čekaju transplantaciju bubrega ili onima kojima je novo srce jedina nada da nastave da žive?", rekli su u Ministarstvu.
U međuvremenu, od 2020. godine pandemija koronavirusa je gotovo zaustavila transplantacioni program u Srbiji.
"Epidemija korone koja je primarni državni problem je stavila u drugi plan pacijente koji su kandidati za transplantaciju. Lekari su zbog imunosupresivne terapije koja se daje kod ovih pacijenata oprezni jer se iz najbolje namere može napraviti šteta", rekao je prof. Tomić za Euronews Srbija.
Korona je skoro zaustavila transplantaciju i u KC Vojvodina gde se radi presađivanje jetre, bubrega, koštane srži. Sa živog donora transplantacije se planiraju samo kada se stiša epidemija kako se pacijenti ne bi izlagali dodatnom riziku.
Pandemija koronavirusa polako jenjava u našoj zemlji, međutim proces presađivanja organa se i dalje nije ubrzao.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Anabela Antic
11.04.2022 13:51
To da smo svi potencijalni donori ako se nismo izjasnili drugacije je nesto najstrasnije sto sam procitala i zaista nisam znala za ovo. Ovo otvara put mogucim zloupotrebama. Neka vrate donorske kartice i ko zeli neka bude nakon smrti donor. Ja ne zelim. Ima svo pravo na to, da budem sebicna i neempaticna.