Igre 
Zbog čega su stale transplantacije organa: Koliko će na program uticati to što više nismo svi "potencijalni donori"
Komentari13/02/2022
-16:28
Ivana Jović (34) ima policističnu bolest bubrega i već više od godinu dana ide na dijalizu u Klinički centar Srbije. Toliko čeka i poziv koji za nju "život znači" - da se pojavio donor. Međutim, korona je skoro zaustavila transplantacioni program u Srbiji. Prošle godine bilo je samo nekoliko - i to uglavnom presađivanje bubrega sa živog donora, od članova porodice.
U pokušaju da pomogne sebi, ali i drugima, Ivana je pokrenula peticiju "Donorstvo je herojstvo" kako bi se u svim bolnicama u Srbiji imenovali kordinatori za transplantaciju koji bi razgovarali sa porodicom potencijalnih donora. Peticiju je do sada potpisalo skoro 4.000 ljudi, a cilj je da prikupi 10.000 potpisa i inicijativu preda ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
"U razgovoru sa lekarima shvatila sam da je jedino rešenje da u svakoj bolnici postoji koordinator koji će razgovarati sa porodicom da pacijent kod koga je nastupila moždana smrt bude donor. To sada postoji samo u većim centrima“, priča Ivana za Euronews Srbija.
Nedostatak donora, jeste glavni faktor što se u našoj zemlji radi malo transplantacija. Upućeni u problematiku kažu da još mnogo toga treba promeniti, da je neophodno potpuno reorganizovati program, napraviti timove i formirati centre za transplantaciju. Timovi lekara i sada postoje, ali oni transplantaciju rade uz sve ostale redovne obaveze koje imaju. Sve se zasniva na njihovom entuzijazmu. A nije lako hirurgu, anesteziologu, medicinskoj sestri koji nakon celodnevnog rada, iza ponoći dobiju poziv da imaju donora i da dođu na kliniku. Sve to bez dodatne novčane stimulacije.
Mnogo se očekivalo i od Zakona o presađivanju organa iz 2018. godine, gde je najveća novina bila da smo svi potencijalni donori organa ukoliko se za života ne izjasnimo drugačije. Mnogi su tada govorili da Srbija nije spremna na jedan takav zakon. Burna je bila rasprava i u parlamentu kada je zakon usvojen. Na inicijativu radikala pokrenuta je ocena ustavnosti, a Ustavni sud je proglasio neustavnim te odredbe zakona. "Sporni članovi“ su izbrisani iz Zakona i to je objavljeno u Službenom glasniku 25. novembra, prošle godine.
Lekari kažu da su u svim centrima, bez obzira na Zakon, tražili uvek saglasnost članova porodice da preminuli bude donor. Poštovala se svaka odluka najbliže rodbine, te da u tom smislu brisanje iz zakona tih odredbi neće mnogo promeniti.
U najvećem broju zemalja koje imaju uspešne programe transplantacije primenjuje se pretpostavljena saglasnost. Od zemalja u region ima ga Hrvatska, koja je po broju presađenih organa među prvima u Evropi, ali i svetu.
Povezane vesti
Kako izgleda život na dijalizi
Ivana Jović ima policističnu bolest bubrega koju je nasledila od majke. Priroda bolesti je takva da je medicina nemoćna osim da se vodi računa o ishrani i prati stanje pacijenta. Ivani se posle porođaja zdravstveno stanje pogoršalo i od decembra 2020. godine je na dijalizi.
Na dijalizu ide tri puta nedeljno, po četiri sata. To je "ogromno izgubljeno vreme“ za osobu koja radi, ima malo dete.
profimedia
"To je 12 sati provedenih na dijalizi i još kada dodamo odlazak i povratak iz centra to je ogromno vreme. Sama dijaliza podrazumeva brojna ograničenja, pre svega unos tečnosti u organizam. Preporučljivo je da bude pola litre tečnosti dnevno. Ja imam 60 kilograma i najviše što mogu da unesem između dve dijalize je tri litre – voda, čorba, kafa. Takođe, ne smemo da jedemo ni svo voće, samo ono koje nema kalijuma, jer sve to utiče na srce, bubrezi ne rade dobro. Dijaliza je agresivna i svaka godina na dijalizi smanjuje šanse za uspešnu transplantaciju", priča ona.
U Srbiji je trenutno na dijalizi oko 5.000 pacijenata, a oko 800 čeka na transplantaciju organa. Nisu svi pacijenti na dijalizi kandidati za transplantaciju, ali oni koji jesu kada dobiju organ život im se menja iz korena.
Nakon transplantacije vodim život zdrave osobe
Mladenu Todiću pre pet godina transplantirana je jetra. Otkrtiveno mu je oboljenje jetre i jedini lek za njega bila je transplantacija. Kaže da život pre i posle transplantacije ne može da se poredi.
"Bio sam bolestan čovek i samo gledao da prežim. Non-stop gedate u telefon da li će vas pozvati neko iz transplantacionih centara da vam kaže da je stigao organ. I dočekao sam. Posle transplantacije počeo sam da živim kao potpuno zdrav čovek koji više nema zdravstvenih problema. Na transplantaciju i bolest samo podsećaju redovne kontrole, koje su česte. Međutim, ništa nije teško naspram onoga što sam preživeo. Da nije bilo donora ja svoju ćetku ne bih ispratio prvi dan u školu i gledao kako raste“, priča Mladen za Euronews Srbija.
Podseća da bolest i neizvesnost koju ona nosi, nije teška samo za pacijenta već za celu porodicu i da se transplantacijom ne produži život samo jednom pacijentu već spase cela porodica, jer ostaje na okupu. Smatra da bi transplantacioni koordinartori u svim bolnicama u Srbiji smanjili broj "propuštenih šansi“.
Promo
Povezane vesti
"Verujemo da ima mnogo porodica koje bi dale saglasnost, kada se stvore medicinski uslovi, ali da nisu pitani. Samim tim to su propuštene šanse za spašavanje ne jednog već više života“, naveo je on.
U Srbiji se trenutno rade transplantacije srca, jetre, bubrega u pet transplantacionih centara. U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije obavljaju se transplantacije bubrega, jetre i srca, U KC Vojvodina - bubrega i jetre, KC Niš - bubrega, VMA - bubrega i jetre, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj - bubrega kod dece.
Korona usporila transplantacije
U poslednje dve decenije pukovnik prof. dr Aleksandar Tomić, načelnik Кlinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu uradio je oko 300 transplantacija bubrega, najviše u matičnoj kući, ali i u Nišu, Banjaluci.
Povezane vesti
Epidemija virusa korona je usporila transplantacioni program na VMA. Pacijenti sa presađenim organom trajno koriste imunosupresivnu terapiju, a lekari su stava da bi virus korona kod takvih pacijenata mogao da napravi ozbiljan problem.
"Epidemija korone koja je primarni državni problem je stavila u drugi plan pacijente koji su kandidati za transplantaciju. Lekari su zbog imunosupresivne terapije koja se daje kod ovih pacijenata oprezni jer se iz najbolje namere može napraviti šteta", rekao je prof. Tomić za Euronews Srbija.
U Srbiji je na dijalizi trenutno oko 5.000 pacijenata, od toga oko 800 njih su kandidati za transplantaciju bubrega. VMA u proseku godišnje radi između 20 i 25 transplantacija bubrega. Transplantiraju se uglavnom bubrezi sa živog srodnika, retko sa umrlih pacijenata.
"Vidite kolika je to potreba, a koliki je naš kapacitet da se uradi transplantacija. Svake godine se taj broj povećava. Mi smo endemsko područje. To se zove u literaturi "balkanska nefropatija" ili "srpska nefropatija" gde u slivu velikih reka - Save i Dunava dolazi do nesrazmerno velikog broja oboljenja bubrega koja na kraju dovode do transplantacija. Mi smo zemlja koja prednjači u tome u Evropi", pojašnjava profesor.
Tanjug/Ministarstvo odbrane/Andrija Gavrilović
A nisu ni svi pacijenti na dijalizi kandidati za transplantaciju. To moraju biti ljudi kojima su krvni sudovi u dobrom stanju, koji nemaju udružene bolesti, da bi mogli da izdrže transplantaciju. Organ moraju da prime od podudarnog donora.
"Na VMA najveći broj transplantacija radi se sa živih srodnika, imamo samo nekoliko godišnje sa kadavera (umrlih pacijenata ili pacijenata sa dijagnostikovanom moždanom smrti)", naveo je on.
Svaka aktivnost dobro došla
Upitan da li bi imenovanje koordinatora u svim bolnicama za razgovor sa porodicom potencijalnog donora promenio situaciju u Srbiji što se tiče transplantacija prof. Tomić kaže da je "svaka aktivnost dobro došla".
"Sve što je usmereno ka povećanju broja kadaveričnih transplantacija je dobro došlo. Međutim, imali smo i potpisivanje donorskih kartica, ali to je nedovoljno. Nikada kadaver (donor) nije bio neko ko je imao karticu. Svaka inicijativa u tom pravcu je slaganje cigle na ciglu u toj velikoj kući transplantacija koju treba promovisati ", naveo je on.
Smatra da ne treba izlaziti sa različitim informacijama o transdplantaciji i tako dodatno zbunjivati građane.
"Na običnog čoveka je stavljen preveliki teret da on odluči da li nešto treba da uradi ili ne. Danas ima previše informacija i sve to na čoveka deluje, šire se razne teorije zavere", naveo je on.
Kao primer dobre prakse naveo je Španiju, Italiju, Hrvatsku gde se uradi godišnje najviše transplantacija. Smatra da iza uspeha delimično stoji stav katoličke crkve koja je jasno rekla da podržava transplantaciju.
Smatra da je Zakon o transplantaciji organa i tkiva iz 2018. godine definisao mnoge stvari koje su izazivale nedoumice. Dodaje da transplantacioni program mora biti reorganizovan, da se formiraju timovi i centri za transplantaciju solidnih organa.
KC Vojvodina:Šest transplantacija prošle godine
Korona je skoro zaustavila transplantaciju i u KC Vojvodina gde se radi presađivanje jetre, bubrega, koštane srži. Sa živog donora transplantacije se planiraju samo kada se stiša epidemija kako se pacijenti ne bi izlagali dodatnom riziku.
"Svaka transplantacija zahteva primenu imunosupresivnih lekova, kako ne bi došlo do odbacivanja transplantiranog organa. Sama imunosupresija znači smanjivanje imunoloških odbrambenigh snaga i povećava rizik da dođe do infekcije, između ostalog i kovida. Morali smo da budemo oprezni i to je uslovilo da se smanji broj transplantacija svuda u svetu pa i kod nas", kaže za Euronews Srbija dr Lada Petrović iz KC Vojvodina.
profimedia
Pre epidemije u toj zdravstvenoj ustanovi prosečno godišnje su radili 18 do 20 transplantacija. Najveći broj je bio 2017. godine 33. Kada je počeo kovid - 2020. godine, imali su samo dve transplantacije bubrega i to od živog donora. Prošle godine urađeno je šest transplantacija, takože od živih danara. U pet slučajeva donori su bili roditelji, a jednom pacijentu organ je donirala supruga. Kadaveričnih transplantacija gde je donor preminuli pacijent nije bilo.
"Iskoristili smo period u junu i krajem godine i tada tada uradili transplantacije jer je bila dobra epidemiološka situacija. Transplantacija jetre nije bilo", navela je dr Petrović.
U Vojvodini na transplantaciju bubrega čeka oko 200 pripremljenih pacijenata, što je oko 10 odsto pacijentta koji su na dijalizi (oko 2.000 na dijalizi).
U koroni je, kaže naša sagovornica, povećan pritisak na centre za dijalizu, jer je kovid 19 često pogoršavao postojeće oštećenje bubrega ili je čak virus kod zdravih osoba doveo do oštećenja bubrega i dijalize.
Lesta čekanja
Prema zvaničnim podacima Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja (podaci od juna prošle godine) na transplantaciju organa čeka 878 pacijenata. Na listi čekanja za bubreg je 807 pacijenata, jetru 43, a srce 28.
Prema podacima Uprave za biomedicinu tokom 2017. godine u Srbiji je bilo 40 donora i obavljene su 92 transplantacije organa. U 2018. godini bilo je 23 donora i obavljene su 64 transplantacije. Godinu dana kasnije 15 donora i 37 transplantacija. U 2020. godini, zbog epidemije virusa korona, smanjen je broj transplantacija - bilo je tri donora i 10 presađivanja organa.
Komentari (0)