"Životi onih koji čekaju ogran su na čekanju": Sve duže liste za transplantaciju, jedan donor može da sačuva osam ljudi
Komentari15/12/2022
-17:00
Od početka godine u Srbiji je urađena samo jedna kadaverična transplantacija bubrega. Poslednja transplantacija srca urađena je početkom 2021. godine, a tokom avgusta iste godine i jetra. Na transplantaciju organa trenutno čeka više od 2.000 ljudi, a među njima je i tridesetoro dece. Lista čekanja se stalno povećava jer dolaze novi pacijenti.
Upravo iz tog razloga udruženje "Zajedno za novi život" pokrenulo kampanju pod nazivom "Još si mi trag" koja ima za cilj podizanje svesti naših građana na temu značaja transplantacije i doniranja organa.
Željka Bojić čeka na transplantaciju jetre. Kaže da su životi pacijenata koji čekaju organ na čekanju i da ne mogu ništa da planiraju. Ona je navela da donor u Srbiji može biti bilo ko i podsetila da jedan donor može da sačuva osam života.
"Veća je šansa da nam tokom života zatreba organ, nego da budemo donor. Od avgusta prošle godine mi nismo imali nijednu saglasnost. U slučaju moždane smrti porodica je ta koja daje saglasnost. To 'da' od porodice je nama bitno. Mi ga na žalost nismo imali. U julu i avgustu bilo je devet potencijalnih donora, ali nijedna saglasnost porodice nismo imali", navela je Bojić.
Smatra da razlog za to nije nedostatak humanosti i empatije, već da građani nisu dovoljno informisani i upućeni u ovu temu.
Kampanja "Još si mi trag" zapravo znači da svaki donor ostavlja trag u životu onog kome je organ donira. Kampanju je podržalo i Ministarstvo zdravlja.
Grujičić: Jedan centar za sve transplantacije
Ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić rekla je nedavno da će organizovati sastanak sa predstavnicima svih transplantacionih centara.
"Mislim da je potrebno da se osnaži jedan centar gde će se raditi sve transplantacije organa. Onda ćemo videti da li postoji potreba da se otvaraju i drugi transplantacioni centri. Gde će biti taj prvi transplantacioni centar biti, to ćemo viditi", rekla je Grujičić.
Ona je navela da se moraju osposobiti bolnice u unutrašnjosti da mogu da rade eksplantacije organa.
"Moramo da povećamo broj transplantacija, jer je sramota da 2.000 ljudi u zemlji praktično nema nadu da će dobiti organ. Ljudima se mora objasniti da je moždana smrt definitivni gubitak ljudskog života", navela je Grujičić.
Zahvaljujući saglasnosti porodice donora Mladen Todić je pre šest godina dobio novu šansu za život. Njemu je transplantirana jetra, a kako kaže od tog jednog donora nekoliko porodica ostalo je na okupu.
Ćulafić: Sve više mladih čeka organ
Ohrabrujuće su bile 2017. i 2018. godina kada je Srbija imala oko 40 donora godišnje. U tom momentu smatralo se da treba i mora više. Sada i ta brojka deluje kao nedostižna. Sa koronom program transplantacije skoro je potpuno zamro. Ništa se nije promenilo ni kada se korona stišala.
Zbog nedostatka donora početkom godine iz Italije stigao je dopis da raskidaju ugovor sa Ministarstvom zdravlja Srbije o kadaveričnoj transplantaciji jetre kod dece. Ostavljena je mogućnost da u tu zemlju mogu da se šalju mališani na transplantaciju samo sa živog donora. Takva odluka se mogla očekivati jer je dosadašnji sporazum podrazumevao reciprocitet, da se mališani leče u Italiji, ali da im za njihovo lečenje stižu organi iz Srbije.
Isto se desilo i 2017. godine, kada je iz AKH klinike u Beču stiglo obaveštenje da pacijenti iz Srbije neće moći više da odlaze na transplantaciju srca i pluća u tu kliniku, jer iz Srbije ne stižu organi.
Poslednja transplantacija jetre u Srbiji urađena je u avgustu prošle godine. Načelnik Odeljenja hepatologije u Kliničkom centru Srbije prof. Đorđe Ćulafić kaže da je veliki broj pacijenata sa liste čekanja za transplantaciju jetre preminuo, a da pristižu stalno i novi pacijenti.
"Imamo dosta mlađih ljudi, između 25-30 godine života u odmaklom stadijumu bolesti. Ako se vratimo unazad - 2017, 2018, 2019. godine kada smo imali 21 transplantaciju jetre godišnje mogli smo da spasimo vitalno ugrožavajuće pacijente. Nismo ni tim brojem bili zadovoljni. Trenutno imamo 87 pacijenata za transplantaciju", rekao je Ćulafić.
Problem nedostatka donora ne postoji samo u Srbiji, već u celom svetu. U Srbiji se trenutno rade transplantacije srca, bubrega, jetre, rođnjače i koštane srži.
Komentari (0)