Jedno "da" moglo da spasi osam života: Porodice devet potencijalnih donora odbile da daju saglasnost za transplantaciju

Komentari

Autor: Euronews Srbija, S. Tuvić

08/10/2022

19:19

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Tokom jula i avgusta u intenzivnim negama zdravstvenih ustanova u Srbiji bilo je devet potencijalnih donora u stanju moždane smrti, međutim ni u jednom od slučajeva porodica nije dala saglasnost da budu donori organa. A srce, bubrezi, rožnjače, jetra preminulih jedini su lek za oko 2.000 pacijenata koji čekaju transplantaciju. Čekaju da zazvoni telefon, da ih lekari obaveste da je stigao organ. Na žalost mnogi ne dočekaju poziv koji život znači. A jedno "da" može da znači produžetak i spas za osam i više ljudi.

Lekari kažu da nisu imali ovakvu situaciji od kada je 2013. godine obnovljen program transplantacije. Od epidemije virusa korona sve se promenilo. Otuđenost je postala još izraženija, nestalo je empatije, brige prema drugima, a sve su glasniji pobornici raznih teorija zavere. Dok su bile aktuelne donorske kartice, potpisnici su često mogli čuti da im neće biti ukazana lekarska pomoć, da će im i pri najmanjoj povredi uzeti organe. Korona je dodatno poljuljala poverenje u zdravstveni sistem, posebno kada je stigla vakcina i kada su društvenim mrežama počele da se šire nove teorije zavere da "beli mantili" žele da čipuju naciju, da cepiva imaju brojne nus pojave.

"Sve se promenilo posle korone, način razmišljanja. Mi smo pre epidemije u Urgentnom centru u jednom trenutku imali skoro 90 odsto saglasnosti porodica, sada je to drastično smanjeno. Potrebno je ponovo probuditi humanost i empatiju kod svakog pojedinca", kaže dr Saša Knežević, anesteziolog i koordinator za transplantaciju, UKC Srbije.

Često porodica kao argument za nepristanak navodi da ne žele da se umrlom skrnavi telo, iako im lekari objašnjavaju da su u pitanju poštedni rezovi, da se i tome vodi računa prilikom uzimanja organa. Ima i onih koji moždanu smrt svojih najmilijih mešaju sa komom i odgovor na pitanje za saglasnost bude "čitao sam da se jedan pacijent probudio posle 20 godina kome". Knežević pojašnjava da tu ne može biti zabune, da se moždana smrt po zakonu proverava više puta.

Građani Srbije humanost su pokazali više puta. Svedoci smo da su za kratko vreme prikupljena ogromna sredstva za lečenje brojne dece u inostranstvu. Međutim kod programa transplantacija humanost je zakazala.

S druge strane, u susednoj Hrvatskoj prošle godine (tokom epidemije korone) urađeno je više od 300 transplantacija, što ih svrstava u vrh evropske i svetske lestvice. Hrvatska ima Zakon o pretpostavljenom donorstvu, ali se uvek za saglasnost pita i porodica. A njihovi građani su prepoznali značaj darivanja organa.

Srbija ima i Registar davalaca matičnih ćelija, koje su važne za lečenje obolelih od leukemije i drugih bolesti krvi. Međutim u registar je upisano samo 12.000 građana. Matične ćelije za transplantaciju koštane srži za pacijente iz Srbije stižu iz inostranstva, uglavnom iz Nemačke. A uzimanje matičnih ćelija je procedura slična davanju krvi, samo duže traje i potpuno je bezopasna za donora. Sve se teže se prikuplja i krv koja je neophodna za operacije. U letnjem periodu bili smo svedoci da se odlažu operacije koje nisu hitne jer nema davaoca krvi.

Kada je bilo najviše donora?

Ohrabrujuće su bile 2017, 2018. i 2019. godina, kada se u jednom momerntu došlo do 40 donora godišnje. Srbija je tada bila najbliža broju od sedam donora na milion stanovnika, što je uslov da se postane članica Eurotransplanta, a to bi značilo i više organa na raspolaganju.

Korona je program transplantacije potpuno zaustavila, anesteziolozi su bili angažovani u kovid bolnicama, a Ustavni sud proglasio je neustavnim dva člana Zakona o transplantaciji organa koji kažu da smo svi potencijalni donori organa. I to je uticalo na pravljenje vakuuma u programu. Kako bi se prevazišao problem, u aprilu ove godine iz Ministarstva zdravlja stigla je instrukcija koordinatorima transplantacija da se porodice pitaju za saglasnost.

"Dobili smo i pravno tumačenje mogućeg daljeg nastavka transplantacije organa i dali intrukcije koordinatorima u 14 donor bolnica kako da postupaju dok traje taj pravni vakuum izmene 23. i 28. člana Zakona o transplantaciji organa. Ipak, kao posledica svega toga u julu i avgustu smo, nakon strogo medicinski definisane moždane smrti, imali devet potencijalnih donora. Da smo dobili saglasnosti porodica, mogli smo produžiti život između 15 i 29 pacijenata, koji bi dobili organe. Nažalost, to se nije desilo", rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. Predrag Sazdanović na skupu povodom Evropskog dana donora, kojim je obeležen početak nacionalne kampanje "Još si mi trag".

Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za poslednjih godinu dana urađena samo jedna kadaverična i 13 živosrodnih transplantacija bubrega. Ova poražavajuća statistika stavila je Srbiju na dno evropske lestvice. Lista čekanja na kojima su pacijenti koji čekaju organ sve je duža. Na njoj je više od 800 pacijenata koji čekaju bubreg, jetru više od 80 pacijenata, zatim srce 90 do 100 pacijenata. Tu su i pacijenti kojima je potrebna transplantacija pluća (ne radi se u Srbiji), transplantacija rožnjače, ali i kostne srži.

Život u čekanju

A kako je živeti u neizvesnosti najbolje zna Lazar Čolić, koji je 11 godina na dijalizi i isto toliko na listi čekanja za transplantaciju. Na dijalizu ide tri puta nedeljno i sve je tome podređeno - ne može da putuje, postoje ograničenja u ishrani. Jedino što mu se u ovom momentu nudi u Srbiji je čekanje. Na to ne pristaje. Kaže da je od saboraca, koji imaju isti zdravstveni problem, čuo da se masovno odlazi u Belorusiju na transplantaciju bubrega. Odlučio je da i on ode u Minsk, za tri dana urađeni su mu svi pregledi, a prijatelji su pokrenuli akciju prikuljanja novca za transplantaciju.

"Organizam nije isti sada i pre deset godina. Svaki drugi dan idem na dijalizu koja traje četiri sata. Organizam je iscrpljen. Nemamo slobodu da otputujemo. Veliki je rizik izostajanja samo sa jedne terapije", priča Čolić.

Dr Saša Knežević kaže da je cilj predstojeće nacionalne kampanje u kojoj učestvuju pacijenti, lekari, predstavnici Ministarstva zdravlja da se probudi humanost i empatija kod ljudi, jer su životi ljudi koji čekaju na organ oročeni.

"Mi smo iscrpili sve medicinske radnje, koje mogu da pomognu. Jedino preostalo je transplantacija organa. Organi ne mogu da se naprave, jedini način je uzimanje sa živih ili moždano mrtvih pacijenata. Mnogo je rizično uzimati organ od živog donora, jer se i njihovi životi ugrožavaju i smanjen im je kvalitet života. Lekari se bore za život svakog pacijenta. Najveće zadovoljstvo da izlečimo pacijenta, ali nekada smo i mi nemoćni, bolest nas pobeđuje. Imamo moždano mrtve pacijente čiji će organi propasti, istruliće, a mogu nečiji život da produže", pojašnjava Knežević.

Ističe da kod moždane smrti ne postoji nada da pacijent može da se probudi, jer je mozak organ koji kontroliše sve procese u organizmu.

"Cilj nam je da probudimo humanost i empatiju kod svakog pojedinca. Da proba da zamisli šta bi uradio da njegovom detetu, bratu, sestri treba organ. Da proba da zamisli kakav bi mu bio život da svaki drugi dan ide na dijalizu i leži četiri sata, da su mu ograničena putovanja, da su mu ograničanja konforna funkcionisanja", kaže Knežević.

Važan i stav Crkve

Da je stav crkve veoma važan za program transplantacije smatra prof. dr Đorđe Ćulafić, gastroenterohepatolog. On je podsetio da je program transplantacije posebno zaživeo u Hrvatskoj, Italiji, Španiji kada je Papa Jovan Pavle drugi podržao program presađivanja organa 1991. godine. Papa je tada rekao da je "darivanje organa bogougodan gest i da taj humani gest vodi u carstvo nebesko". Poziv da podrži program otišao je i na adresu Patrijaršije. Za sada su samo pojedinačno vladike podržavale program. Jedan od njih je pokojni vladika Lavrentije koji je javno podržavao transplantaciju i bio potpisnik donorske kartice.

Problem nedostatka donora ne postoji samo u Srbiji, već u celom svetu. U Srbiji se trenutno rade transplantacije srca, bubrega, jetre, rođnjače i koštane srži. U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije obavljaju se transplantacije bubrega, jetre i srca, U KC Vojvodina - bubrega i jetre, KC Niš - bubrega, VMA - bubrega i jetre, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj - bubrega. Transplantacije matičnih ćelija obavljaju se u KCS, VMA, KC Vojvodina, Institutu za majku i dete.