Igre 
Nada za pacijente koji čekaju transplantaciju: Premošćavanje jaza u pravnom vrtlogu dok se čeka novi zakon
Komentari24/07/2022
-16:07
Ministarstvo zdravlja prihvatilo je predlog udruženja pacijenata koji čekaju na transplantaciju i svim koordinatorima za darivanje ljudskih organa u zdravstvenim ustanovama prosleđeno je uputstvo da se porodica pita za organe u slučaju moždane smrti pacijenta, kao i da se poštuje volja umrlog davaoca.
Na taj način će se premostiti pravni jaz koji je nastao nakon što je Ustavni sud u maju prošle godine oborio ključne odredbe Zakona o transplantaciji organa gde se kaže da su svi građani potencijalni donori ukoliko se za života ne izjasne drugačije.
Već devet meseci nije bilo donora i potpuno su stale kadaverične transplantacije organa. U pravnom vrtlogu koordinatori za darivanje organa nisu znali da li mogu ili ne da pitaju porodicu da preminuli bude donor organa, tako da od oktobra prošle godine nije urađeno nijedno transplantacija. Iz Ministarstva zdravlja više puta su ponovili da je porodica uvek pitana za saglasnost i pre usvajanja Zakona, ali i kasnije.
Ivana Jović iz Udruženja transplantiranih i pacijenata na listi čekanja "Donorstvo je herojstvo" kaže za Euronews Srbija da je privremeno rešenje doneto kako se ne bi čekala korekcija Zakona, jer pacijenti već čekaju devet meseci. Izmene zakona moraju da sačekaju formiranje Skupštine Srbije, a dok dođu na red to može da potraje.
"Kordinatori su dobili uputstvo, jasne instrukcije da se porodica pita za saglasnost ukoliko postoji pacijent u stanju moždane smrti. Nama je to šansa, šta god porodica da odgovori", kaže Jović za Euronews Srbija.
Predlog izmene Zakona o transplantaciji
Navoda da je imala uvid u predlogu izmene Zakona o transplantaciji organa, koji je radila Uprava za biomedicinu, gde su jasnije precizirane sporne odredbe.
"U prethodnom Zakonu o transplantaciji stajalo je da smo svi donori ukoliko se za života ne izjasnimo drugačije. Delovalo je kao da se odmah uzimaju organi. Međutim, lekari nikada nisu tako radili, uvek su pitali porodicu. Čak i ako je neko imao donorsku karticu, opet su pitali porodicu. To je sada precizirano u novom nacrtu Zakona", rekla je Jović za Euronews Srbija.
profimedia
Povezane vesti
Navodi da su u Ministarstvu zdravlja dobili uveravanja da će koordinatori i dežurni timovi za transplantaciju imati dodatne stimulacije za posao koji obavljaju.
"Rečeno nam je da će dodatno biti plaćeni koordinatori, ali i timovi koji rade transplantacije organa. Kada se pojavi donor tim mora da se okupi u roku od pola sata. To nije lako. Dešava se da celu noć rade pripreme, preglede, transplantaciju. Reklu su mi da će biti stimulacije za timove, što i treba", kaže Jović koja inače pacijent na dijalizi i čeka bubreg.
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" tražilo je da se u sve zdravstvene ustanove uvedu koordinatore za darivanje koji će da pitaju porodicu za saglasnost kod svake moždane smrti.
"Ispostavilo se da imaju 14 koordinatora, u idealnim slučajevima trebalo bi da bude 40 u svim bolnicama. Međutim, i 14 je dobro ukoliko bi oni svi dali svoj maksimum. Biće pokrenuta i nacionalna kampanja, da se radi na podizanju svesti građana o donorstvu i transplantacijama", navela je Jović.
"Privremeno rešenje pozitivno, ali nisam optimista"
Predsednika Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije Ljubinko Todorović kaže da je vest o privremenom rešenju pozitivna, ali da on nije optimista. Naveo je da transplantacija u Srbiji nema.
Ističe da je važno da svaka bolnica ima koordinatore za transplantaciju, jer moždanih smrti ima u svim bolnicama.
Pixabay
"Po dosadašnjoj organizaciji moždana smrt se prijavljuje u KCS, KC Niš, VMA, KC Vojvodina, ali ne u ostalim bolnicama. Svuda u svetu se prijavljuje svaka moždana smrt u svakoj bolnici. Ekipe iz centara za transplntaciju dolaze u tu bolnicu, uzimaju organe i rade se transplantacije. Kod nas se govori da mi nismo dovoljno humani, to nije tačno. Od onih slučajeva gde je pitano za saglasnost, 80 odsto se saglasilo da se organi bližnjih uzmu za transplantaciju. Kod nas je problem što se moždana smrt u bolnicama ne prijavljuje", naveo je Todorović za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Dodaje da je Zakon o transplantaciji, čije je odredbe Ustavni sud proglasio neustavnim, nije novina koju je uvela Srbija već da takav zakon ima i Hrvatska, ali i mnoge druge zemlje u svetu.
"Nigde u svetu Ustavni sud nije došao do stanovišta da taj Zakon nije ustavan. Nikada se nisu uzimali organi bez saglasnosti porodice. Stav našeg Ustavnog suda ne prihvatam kao nešto blagonaklono, ne razumem ga, ali mora se poštovati. Trebao je Zakon da se koriguje u roku od šest meseci, ali nije. To nije urađeno jer se transplantaciji u Srbiji ne posvećuje dovoljno pažnje", naveo je on.
Poslednja transplantacija u oktobru
Od početka godine u Srbiji nije urađena nijedna kadaverična transplantacija organa (da je donor preminula osoba), dok je poslednja registrovana u oktobru 2021. godine. "Poziv koji život znači" u ovom momentu čeka oko 2.000 ljudi. Za transplantaciju srca, jetre, bubrega na listi čekanja je oko 820 ljudi, dok više od 1.000 čeka na transplantaciju rožnjače. Trenutno je na dijalizi 30 dece.
Povezane vesti
U Srbiji se mnogo očekivalo od Zakona o presađivanju organa iz 2018. godine, gde je najveća novina bila da su svi građani potencijalni donori organa ukoliko se za života ne izjasne drugačije.
Mnogi su tada govorili da Srbija nije spremna za jedan takav zakon kakav, recimo, ima Hrvatska. Burna je bila rasprava i u parlamentu kada je zakon usvajan. Na inicijativu Srpske radikalne stranke pokrenuta je inicijativa za ocenu ustavnosti, a Ustavni sud je proglasio neustavnim odredbe člana 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa i člana 28 Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima. Ustavni sud je tada dao Skupštini Srbije, odnosno resornom Ministarstvu zdravlja rok od šest meseci da se izmeni propis, a kako to nije urađeno u predviđenom roku sporni članovi zakona su izbrisani.
Preporuka za vas
Komentari (0)