Situacija je sve gora i gora: Više od 30 mališana čeka na transplantaciju organa, donora praktično i da nema

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/10/2022

09:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Program transplantacije organa skoro je potpuno zaustavljen u Srbiji. Koliko je strašno čekati organ u zemlji u kojoj nema donora najbolje zna oko 2.000 pacijenata koji čekaju transplantaciju, među njima više od 30 su deca. Njima je to jedini "lek" i šansa da prežive, a svesni su da tog leka nema, jer porodice ne daju saglasnost da preminuli budu donori.

Kao posledica ovakve situacije iz Italije je stigla vest da deca iz Srbije više ne odlaze na transplantaciju jetre u Bergamo. Dosadašnji sporazum podrazumevao je reciprocitet, tačnije da se mališani leče u Italiji, ali da im za to stižu organi iz Srbije. Kako to nije ispunjeno, jer nema donora, Italijani su odlučili da ugovor sa našom zemljom raskinu.

Načelnik Odeljenja hepatologije u Kliničkom centru Srbije prof. Đorđe Ćulafić navodi da je ova vest iz Italje loša po Srbiju, jer su se transplatacije koje su se, kako kaže, realizovale u Italiji spašavale živote naših pacijenata. On je objasnio da su se do sada transplantacije kod dece odivljale u Bergamu, dok su za razliku od njih odrasli iši u Palermo i Udinu.

"Prošle godine smo mi u Italiju poslali četiri pacijenta sa akutnom insuficijencijom jetre, a to znači da bez takve intervencije, preciznije bez transplatacije, nema preživljavanja. Oni su spašeni zahvaljujući kolegama iz Italije. Koliko je sve to važno potvrđuje podatak koji govori da to da kada smo 2018. godine mi u KC Srbije uradili kadaveričnu transplantaciju i sve je prošlo besprekrono, ipak lepih vesti nije bilo. Tačnije, transplatirani organ nije funkcionisao (došlo je do odbacivanja). Tako nešto može da se desi i svi smo toga svesni. U takvim slučajevima jedino rešenje jeste hitna retransplatacija. E tada su nam ponovo Italijani izašli u susret i spasili pacijenta, ali tako nešto više neće biti moguće", objasnio je.

Kaže da se Srbija od Italje dobila ponudu koju ne može da realizuje, te je prostor za rešavanje vitalno ugroženih pacijenata potpuno sasečen.

Čekanje u zemlji u kojoj nema donora

"Nama su Italjiani ponudili living donor transplatacija. Tačnije, to je doniranje organa sa živog davaoca. Ta znači svako dete kome je potrebna taranslapacija mora da ima i adekvatnog donora koji će dati deo jetre. To se odnosi i na odrasle. Istu ponudu imamo i iz Turske. Znači naš prostor za rešavanje vitalno ugroženih pacijenata je potpuno sasečen", kaže on.

Prof. Ćulafić dodaje da se transplatacija razmatra isključivo u onim uslovima kada, navodi, drugog rešenja nema.

"Kod akutnih upala, potrebna je hitna transpaltacija. Međutim, pacijent koji se uopšte razmatra kao kandidat za transplataciju je onaj kod koga su svi drugi modaliteti lečenja iscrpljeni. Kada mi više ne možemo da utičemo na bolet. To su životno ugroženi pacijenti", kaže on.

Dodaje da je poražavajuće da se poslednja transplatacija u našoj zemlji desila prošle godine, ali navodi da se nada da se na tome neće završiti.

"Čekanje na transplataciju u zemlji u kojoj gotovo da nema donora izgleda strašno. Poslednja transplatacija se desila u avgustu prošle godine, što je dosta poražavajuće. Mi smo sedmog oktobra započeli kampanju, tada je Evropski dan donora, i koja je prekinuta za vreme kovida. Međutim, kampanja mora da bude kontinuirana i tu moraju da budu uključene sve relevantne društvene insitucije i organizacije", kaže prof. Ćulafić.

Da bi se raširila svest o tome koliko je donorstvo važno i koliko jedan organ može da spasi i produži život nekome, navodi da je od presudnog značaja i uloga medija. On takođe isitče značaj svesti same porodice da se složi da donira organ nakon smrti pacijenta.

"Moždana smrt je stanje kada su funckije mozga trajno i nepovratno oštećene. Srce i pluća rade uz pomoć aparata. Onog trenutka kada se aparat isključi, dolazi do prestanka disanja i prestanka rada srca. Naravno da je pacijent sa moždanom smrti u komi, ali koma nije ekvivalent moždanoj smrti. Ako imamo pacijenta dijabetirčara, koji je na insulinu, uzeo ga je ujutru ali do nekog momenta nije doručkovao i dođe do pada šećera, pada u komu. Ukoliko se brzo interveniše, on će se probuditi iz kome kao da se ništa nije desilo. Međutim, pacijent sa moždanom smrti se nikada neće probuditi iz kome. To je razlika i u toj situaciji bi bilo poželjno da porodica pacijenta da sagalasnot da se ograni doniraju. Mi bez saglasnosti porodice ne možemo da razmišljamo da uopšte uđemo u proceduru", rekao je on i dodao da se u Srbiji rade transplatacije isključivo tri organa - srca, bubrega i jetre.

Osim toga rade se i transplantacije rožnjače, ali i transplantacije koštane srži.

Kako izgledaju priprema i postoperativni tok?

Prof. Ćulafić navodi da je u pitanju jako zahtevna procedura i da o svemu treba voditi računa - od dijagnostike do oporavka pacijenta nakon operacije.

"Ceo proces je jako kompleksan. Sve se vrlo detaljno ispituje, svaki potencijalni uzrok infekcije mora da se otkloni (da bi pacijent došao na listu za transplantaciju) jer ako krene imunospuresija koja je vrlo visoka, nakon transplatacije, i najmanji karijes na zubu, može da dovede do sepse. Nakon što sve to uradimo (ogromnu dijagonostiku), organizuje se konzilijum. Sve se prijavljuje Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja i lista čekanja se ažurira na nedeljnom nivou. Takođe, postransplatacioni tok je vrlo zahtevan i obiman prvih mesec dana i zahteva veliku stručnost, kako anesteziologa, tako i hepatologa. Kasnije, kada se pacijent stabilizuje on zahteva stalno hepatološko praćenje", kaže on.

Prof. Ćulafić dodaje i da je kompletan proces transplatacije u Srbiji besplatan i da celokupan proces snosi Republički fond za zdravestveno osiguranje.

Da je svest o značaju donorstva kod nas jako mala, ako se uporedi sa onom koja je u regionu, pre svega u Hrvatskoj, govori i podatak da lekari iz ove zemlje su pod značajno manjim pritiskom za razliku od srpskih lekara jer imaju više organa na raspolaganju. napominje da je zbog toga važno da Srbija bude deo Eurotransplanta. da bio postali čllanovi te organizacije neopgodno je da se dostigne broj od 7 donora na milion stanovnika.

"Eurotransplant je organizacija koja nema veze sa EU. Centar je u Holadniji. Preduslov za članstvo je da imamo sedam donora na milion stanovnika. Svojevremeno su bili bilbordi u gradu na kojma je pisalo 33 prema 3. To znači da u Hrvatskoj na milion stanovnika postoji 33 donora, dok kod nas samo tri. Kolege u Hrvatskoj su jako profesionalni ali i opušteni, jer ako nešto krene po zlu, oni dobijaju novi organ i rade retransplataciju. U našim uslovima je svaka transplatacija jako strensna, jer mi nemamo zaleđinu i ako pogrešimo mi možemo da izgubimo pacijenta", rekao je on.

"Na transplantaciju čeka 2.000 pacijenata, među njima i deca"

Olivera Jovanović iz udruženja "Zajedno za novi život" kaže u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je odluka Italje iznenađujuća, ali dodaje da nije neočekivana ako se pogleda broj donora organa sa kojima Srbija raspolaže i može da im ponudi.

"Jako mali broj donora mi imamo, jedva da se mogu izbrojati na prstima jedne ruke. Teško mi je što ću ovo da izgovorim, možda ta odluka Italijana i nije iznenađujuća. Deca u Bergamo sada mogu da idu na living transplantacije. Tada je jedino moguće. Što se tiče adutnih tranaplatacija, njih nema", kaže ona.

Inače, dodaje da u Srbiji oko 2.000 ljudi čeka na neki organ i navodi da tu ima i određenog broja dece.

"Tu se ubraja negde oko 33 deteta. Sa tim je i ova tema jako teška. Pitanje je na koji će način ona dočekati ozdravljenje i organ", dodaje.

Euronews

Jovanović kaže da smo u julu i avgustu na teritoriji naše zemlje imali okvirno između devet i deset potencijalno preminulih osoba koje su mogle da budu donori.

"Ni jedna porodica nije želela da da saglasnost, a na žalost mogao je nečiji život da se spase. Kod nas jedino tako može i da se dobije organ nakon nečije smrti, jedino da se porodica slaže", objasnila je ona.

Kaže da je njeno udruženje pokrenulo kampanju na ovu temu, i naglašava da je neophodno da ona bude konstatna.