U Srbiji bez osnovne škole skoro ceo grad veličine Novog Sada, broj kompjuterski pismenih porastao na gotovo polovinu
Komentari31/07/2023
-18:00
Bez školske spreme ili sa nepotpunom osnovnom školom u Srbiji je 357.406 građana starijih od 15 godina, pokazali su rezultati Popisa stanovništva iz 2022. godine, koje je objavio RZS.
To je približno onoliko koliko po istom popisu Novi Sad ima stanovnika (367.000). Ipak, između 2011. i 2022. odnosno između dva popisa ovaj broj smanjen je sa 13,68 odsto na svega 6,28 odsto od ukupne populacije.
Rezultati pokazuju da je, posmatrano prema polu, broj žena koje su bez školske spreme i nepotpunog osnovnog obrazovanja dvostruko veći u odnosu na broj muškaraca, pošto je njihov udeo u ovoj kategoriji 247.375 (8,38 odsto), a udeo muškaraca 110.031 (4,02).
Osnovnu školu završilo je 17,8 odsto stanovništva starosti 15 i više godina, diplomu srednje škole ima njih 53,08 odsto, dok je višu ili visoku školu završilo 22,4 odsto lica, pokazuju podaci Popisa stanovništva o školskoj spremi, pismenosti i kompjuterskoj pismenosti stanovništva Srbije (bez podataka za KiM) Republičkog zavoda za statistiku.
Takođe, RZS navodi da je manje od 38.0000 ljudi u Srbiji nepismeno, a udeo nepismenih žena daleko je veći od udela nepismenih muškaraca. Što se tiče udela kompjuterski pismenih, od poslednjeg popisa ovaj broj porastao je sa 34,21 odsto na 45,73 odsto.
Pritom, kompjuterska pismenost je definisana kao sposobnost lica da koristi osnovne računarske aplikacije u izvršenju svakodnevnih zadataka (na poslu, u školi ili kod kuće). Prikupljeni su podaci o tome da li osoba zna da vrši obradu teksta i kreiranje tabela, da li zna da pretražuje informacije na internetu i da li poseduje osnovna znanja iz oblasti elektronske komunikacije (slanje i primanje elektronske pošte, korišćenje aplikacija Skype, Viber, WhatsApp i dr.).
Povećan broj ljudi sa višim i visokim obrazovanjem
Kada je u pitanju osnovno i srednje obrazovanje, 19,06 odsto muškaraca naspram 16,44 odsto žena završilo je osnovnu školu, a diplomu srednje škole steklo je 58,40 muškaraca u poređenju sa 48,14 odsto žena.
U poređenju sa podacima RZS-a iz 2017. godine (bez KiM), posmatrano prema polu, primetna je promena u broju žena koje imaju osnovno obrazovanje, pošto je 2017. više žena nego muškarca imalo završenu osnovnu školu, a sada je suprotno. Takođe se i udeo žena sa završenim osnovnim obrazovanjem smanjio.
S druge strane, udeo žena koje su stekle više ili visoko obrazovanje u ukupnom broju žena starosti 15 i više godina, veći je nego udeo muškaraca sa višim i visokim obrazovanjem u ukupnom broju muškaraca iste starosti - u ukupnoj populaciji 24,3 odsto i 20,73 odsto muškaraca ima diplome visokih ili viših škola. Sličan trend pokazuju i podaci zabeleženi 2017. godine.
Najveći udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim opštinama Vračar (61,8 odsto), Novi Beograd (50,4 odsto), Savski venac (53,7 odsto) i Stari grad (59,0 odsto), a najmanji udeo osoba sa višim i visokim obrazovanjem je u opštinama Malo Crniće (5,6 odsto), Žabari (6,1 odsto) i Gadžin Han (6,6 odsto).
U periodu između popisa iz 2011. do 2022. godine, povećan je udeo građana sa višim i visokim obrazovanjem sa 16,24 odsto na 22,44 odsto, kao i udeo onih sa srednjim obrazovanjem sa 48,93 odsto na 53,08 odsto, dok je postotak onih bez školske spreme i sa nepotpunim osnovim obrazovanjem smanjen sa 13,68 odsto na svega 6,28 odsto.
Značajno više nepismenih žena nego muškaraca
Kako je navedeno iz RZS-a, pismenim se smatra svako lice starosti od 10 i više godina koje je završilo najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i svako lice koje pohađa školu u vreme sprovođenja popisa.
Prema rezultatima Popisa 2022. godine, manje od 38.0000 ljudi, odnosno 0,63 odsto stanovnika starosti 10 i više godina je nepismeno.
Udeo nepismenih žena je daleko veći od udela nepismenih muškaraca i iznosi 71 odsto, a više od polovine nepismenih ima 65 i više godina.
Posmatrano po opštinama, najviše je nepismenih starih 10 i više godina u opštinama Bujanovac 3,6 odsto, Petrovac na Mlavi i Nova Crnja 2,7 odsto, Bojnik 2,6 odsto i Plandište 2,3 odsto.
U periodu između popisa iz 2011. i 2022. godine, broj nepismenih među onima starijim od 10 godina smanjen je sa 1,96 odsto na 0,63 odsto.
Skoro polovina stanovnika kompjuterski pismeno
Oko 46 odsto stanovnika starosti 15 i više godina mogu se smatrati kompjuterski pismenim, odnosno da umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na kompjuteru, tabletu, mobilnom telefonu, rezultati su popisa.
Oko 30 odsto njih samo delimično poznaje rad na računaru, odnosno zna da pronađe informacije na internetu ili ume da koristi neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili računar za unos teksta.
Takođe, 24 odsto stanovništva smatra se kompjuterski nepismenim, pošto ne ume da obavlja nijednu od gorenavednih navedenih aktivnosti.
U periodu izmežu dva popisa procenat kompjuterski pismenih lica u ukupnom stanovništvu starosti 15 i više godina porastao je sa 34,21 odsto na 45,73 odsto.
Posmatrano po opštinama, najveći udeo kompjuterski pismenih lica zabeležen je u centralnim opštinama Beograda, među kojima su pri vrhu Vračar (76,9 odsto), Stari grad (73,7 odsto), Novi Beograd (70,9 odsto)..
U Novom Sadu udeo kompjuterski pismenih lica je 62,8 odsto, a u Nišu 55,9 odsto, dok je najmanji udeo kompjuterski pismenih zabeležen u opštinama Gadžin Han - 18,7 odsto i Malo Crniće - 19,4 odsto.
Komentari (0)