Broj samačkih domaćinstva između dva popisa veći za 200.000: "Tek smo počeli da pričamo o tome, treba nam strategija"

Rezultati poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji pokazali su da je svako treće domaćinstvo samačko. Podaci takođe pokazuju da je između dva popisa broj takvih domaćinstava povećan za više od 200.000 i da dominira u urbanim sredinama, gde ih je zabeleženo više od 500.000. Samačka domaćinstva na selima čini uglavnom starija populacija, a najviše ih je u opštinama na jugu Srbije - Crna Trava, Gadžin Han i Babušnica.

Među onima koji žive sami je Božidar Miljković iz sela Kaletinac. Nekada je živeo u Nišu, ali je odlučio da se vrati u rodno mesto, u kojem je inače danas ostalo oko tridesetak ljudi.

"Omladina je otišla svojevremeno, a neko se vratio kao ja što sam se vratio. Ostavio sam stan u Nišu, decu sam ostavio u Nišu, oni su veliki ljudi, odrasli ljudi, imaju svoju decu. Oni žive dole, s vremena na vreme dolaze" , kaže Božidar za Euronews Srbija.

Istu sudbinu deli i 85-ogodišnji Najdan Miljković iz sela Gornji Dušnik. U krugu od par kilometara osim njega nema drugih stanovnika. Deset kuća u njegovoj blizini ostalo je prazno nakon smrti vlasnika. "Umrla mi je supruga, da, a ja sam ostao sam. Deca, kao deca, povremeno dolaze. Dođe mi nekad, muka mi je pa ustanem noću pa idem šetam se", navodi Najdan Miljković.

Samački život na selu je težak, kako kaže Slavoljub Stojanović, i zbog zdravstvenih problema i zbog usamljenosti.

Tanjug/AP/Francisco Seco

"Svakojako, teško u suštini, teško. Jer ipak ti si sam. Treba sve to odraditi. Moraš da spremiš hranu, ako ne spremiš, onda nemaš šta da jedeš", rekao je Slavoljub Stojanović iz sela Sopotnica.

Za razliku od sela gde uglavnom ljudi žive sami posle smrti supružnika i odlaska dece,  u gradu je osamostaljivanje češće lični izbor. Na to se odlučio i programer Marko Stanković, uprkos finansijskim poteškoćama.

"Za mene je to bila prirodna odluka nakon završetka srednje škole. Mada treba imati u vidu da dolazim iz porodice gde je takvo vaspitanje i očekivanja da se punoletna osoba osamostali rano i da preuzme neke odgovornosti na sebe", ističe Stanković.

"Tek smo počeli da pričamo o samačkim domaćinstvima"

Podaci sa poslednjeg popisa stanovništva glase da je širom Srbije registrovano više od 770.000 samačkih domaćinstava. Profesorka Geografskog fakulteta Danica Šantić napominje da podaci pokazuju da je prosečno u domaćinstvima 2,5 člana, a da ukupno ima 2,6 miliona domaćinstava.

Međutim, ona napominje da je poslednji popist prviput od 1948. godine pokazao da ima najviše samačkih domaćinstava.

"Od te godine su bila višećlana domaćinstva, sa čak po četiri člana. Onda smo, kako se odvijala demografska tranzicija i usled pada fertiliteta, došlo do toga da nama u Srbiji dominiraju samačka domaćinstva", navela je Šantić za Euronews Srbija.

Govoreći o samačkim domaćinstvima u urbanim sredinama, napominje da su istraživanja pokazala da u Srbiji deca najduže ostaju sa svojim roditeljima.

"Ali u Beogradu su opštine Strai Grad, Vračar i Savski venac, uz Babušnicu, u vrhu liste samačkih domačinstvaa. Ali i tu su starčaka domaćinstva i to pre svega ženska, zato što žene žive duže", napomenula je. 

Dodaje da se u tom smislu mogu povezati ruralne i urbane sredine, ali da je problem definitivno izraženiji u ruralnim zbog manjeg broja stanovnika. Upitana kolika je podrška države za stare ljude koji žive sami, ističe da je to važno pitanje. 

"U gradskim naseljima nalazimo pozitivne primere. međutim u seoskim sredinama ta podrška najčešće izostaje. Seoska naselja su ta koja treba da budu u fokusu. U gradu imate i lekara i prevoz, imate blizu i prodavnicu i pijacu, sve to izostaje u seoskim naseljima. Ono što je jako važna tema jesu povratnici koji već dolaze u Srbiju, a koji su stariji od 65 godina. I oni čine ta samačka staračka domaćinstva, ili domaćinstva sa dva člana. I uglavnom odlaze u ruralne prostore. Infrastruktura za njihov povratak nije dobra, kao što nije dobra ni za ljude koji tamo žive. Tako da treba sad malo staviti akcenat na to, uz strategiju zdravog i aktivnog starenja. Da ti ljudi, kada odu penziju, nemaju osećaj da ih je država zaboravila", navela je profesorka. 

Poručuje i da je potrebno doneti strategiju o starenju jer je to proces 21. veka i on je nezaustavljiv, a dešava se i u Evropi i u Srbiji.

"Kada pogledamo podatke, mi smo u evropskom proseku. 43 godine je prosečna starost u Srbiji. Za Žene 45, za muškarce 42 godine i mi smo stara nacija. Moramo da pravni okvir nekako prilagodimo onome što se dešava u Srbiji, a onda i u praksi to da primenimo. Mi smo tek počeli da pričamo o samačkim domaćinstvima, a tek u budućnosti nas očekuje porast njihovog broja", istakla je Danica Šantić.