Igre 
Između dva popisa pola miliona stanovnika manje: Najbrže "pražnjenje" juga i istoka i "zamka" unutrašnjih migracija
Komentari23/12/2022
-21:27
Srbija je za 11 godina izgubila pola miliona stanovnika, pokazali su prvi rezultati popisa. Najbrže se prazne jug i istok zemlje, gde je za nešto više od deceniju broj stanovnika smanjen za oko 10 odsto. Od četiri opštine sa najvećim padom stanovnika u međupopisnom periodu, tri su iz tih regiona - Crna trava, Gadžin han i Babušnica.
Demografe rezulatati popisa nisu iznenadili. Decenijama upozoravaju da će se jug i istok zemlje isprazniti zbog ekonomske nerazvijenosti, niskog životnog standarda građana. Mnoga sela su ugašena, ali su poražavajući podaci da se prazne i manji gradovi. Leskovac je izgubio blizu 18.000 stanovnika između dva popisa, Niš 10.000, Pirot 8.000 stanovnika. Povećanje broja stanovnika beleži Beograd, Novi Sad i Novi Pazar.
Sagovornici Euronews Srbija kažu da država mora da ima strateški plan za regionalni razvoj. Kao najveću opasnost vide propadanje manjih gradova, koji su osnova razvoja jedne zemlje. Upozoravaju na "zamke" unutrašnjih migracija stanovništva iz manjih gradova u veće. Manji gradovi se prazne, a veći poput Beograda i Novog Sada postaju neuslovni za život, jer rast broja stanovnika ne prati adekvatna infrastruktura.
"Država po Ustavu ima obavezu da se stara o ravnomernom regionalnom razvoju. To se obično radi kroz strateški plan, a žalosno je da od 2012. godine Srbija nema takve planove. Bez strateškog plana regionalnog razvoja nemate mogućnost da utičete na ljude da ostanu tamo gde žive. Zadnja stvar koja je potrebna Srbiji je da imamo građane različitih statusa", ističe Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju napominjući da se najveći manjak stanovnika pojavio južno od Beograda.Ističe da je Leskovac možda najbolji pokazatelj.
Kako kaže, nedavno su radili istraživanja koja su pokazala da je 75 odsto svih sredstava koje država ulaže išlo u Beograd i Novi Sad. Smatra da ne treba da čudi što ljudi odlaze jer ne mogu da zadovolje osnovne potrebe - obrazovanje, kulturu, informacije. Napominje i da Beograd ima 1,6 miliona stanovnika, a ceo jug i istok zemlje 1,5 miliona.
"Nije u interesu Beograda da svi idu u Beograd, jer infrastruktura to ne može da podnese. Beograđani najbolje znaju kako im je putovati, kakve su gužve, kakvi su uslovi za kanalizaciju, vodu. Ovakav sled događanja nikom nije u interesu. Možda nekim investitorima koji prodaju stanove. Dugoročno za Srbiju ovakav scenario je najgora stvar koja može da se desi", naveo je on.
Tri grada sa većim brojem stanovnika
I dok na jugu i istoku zemlje demografska slika nije povoljna, Novi Pazar nema taj problem. Nedavni popis pokazao je da spada u tri grada koji imaju najveći porast stanovnika. Odmah posle Beograda i Novog Sada nalazi se Novi Pazar gde se broj stanovnika uvećao za 7,42 odsto. Iz nevladinog sektora kažu da su dva razloga dovela do toga. Prvi je prorodni priraštaj, a drugi doseljavanje stanovništva.
Povezane vesti
"Imamo veće doseljavanje stanovništva u grad, s obirom na to da je Novi Pazar politički, ekonomski, obrazovni i kulturni centar ovog regiona. Privlačna je destinacija za ljude iz regiona koji se i dalje doseljavaju", kaže Teo Taraniš iz NVO "Forum 10"
I po broju rođenih beba Novi Pazar se nalazi na vrhu, opet iza Beograda koji ima 10 puta više stanovnika i Novog Sada koji ima dva puta više stanovnika. A porodilište u Novom Pazaru jedno je od većih u Srbiji.
"Na godišnjem nivou imamo oko 2.000 porođaja. Kod nas je natalitet na visokom nivou. Mi smo jedno od najvećih porodilišta u Srbiji, posle kliničkih centara", kaže Abdul Skrijelj, načelnik ginekološko-akušerskog odeljenja.
Iz lokalne samouprave navode da izazov zadržati stanovništvo, ali da je najvažnije da Novi Pazar u tome uspeva.
"Treba dodatno obezbediti i infrastrukturu, škole, povećavanje broja zaposlenih. U lokalnoj samoupravi se trudimo da obezbedimo što bolji život naših sugrađana", kaže gradobnačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.
Mere populacione politike
Dežava je nakon prošlog popisa stanovništva u okviru mera za povećanje nataliteta 2011. godine uvela roditeljski dodatak za prvo dete 30.000 dinara, za drugo 120.000, za treće 200.000, a četvrto 300.000 dinara. Izdvajanja su povećana 2018. godine, te su roditelji za prvo dete dobijali 100.000 dinara, za drugo 240.000 (isplaćuje se dve godine), treće i četvrto 12.000, odnosno 18.000 donara mesečno narednih 10 godina. Već naredne godine 2019. godine rođeno je više beba nego prethodne, što se smatralo rezultatom tih mera.
Povezane vesti
Prošle godine stupio je na snagu novi paket mera. Jednokratna pomoć za prvo dete povećana je na 300. 000 dinara, a roditelji za drugo i treće dete dobijaju jednokratno po 100.000 dinara, ali ostaje i regularan roditeljski dodatak koji se isplaćuje mesečno.
Milica Vesković Anđelković sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta kaže da ekonomske, podsticajne mere jesu značajne za roditelje, ali da su važne i druge mere koje ne iziskuju novčana izdvajanja države.
"Zanemarilo se usklađivanje rada i roditeljstva, studiranja i roditeljstva. To je planirano Stretegijom, ali nije dovedeno do kraja, nije se radilo na njihovoj primeni", navela je Vesković Anđelković za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Sa druge strane, kako je rekla, smanjuje se broj žena koje mogu da rađaju.
"Ne možemo da očekujemo da dostignemo natalitet kao što smo imali ranijih godina. Imali smo porast nataliteta posle Drugog svetsakog rata, 'bebi bum generaciju'. Eho te generacije više ne postoji. Sada rađaju žene rođene devedesetih godina", navela je ona.
Upitana koliko je celokupan ambijent važan faktor za rađanje, ona je navela da ljudi iz dijaspore najčešće navode da bi se vratili kada bi država bila uređena, po pitanju zdravstva, obrazovanja, kada bi imali pravnu državu.
"Ne može negativni trend da se zaustavi, jer je mali broj žena koje mogu da rađaju. Može da se pomogne onima koji žele decu. Važno je pomoći majkama, da im se pomogne oko zapošljavanja, tolerancije na poslu. Ne možemo računati da se vratimo preko sedam miliona. Možemo da podržimo da se pad broja stanovnika bude usporeniji", rekla je ona.
Povećava se broj stanova
I dok se smanjuje broj stanovnika u Srbiji, raste broj stanova. Između dva popisa povećan je za oko 400.000. U Beogradu je povećan 18,6 procenata. najveće povećanje beleži se u opštinama Čajetina, Soko Banja, Zvezdara i Novi Pazar.
Milić Đoković, procenitelj za nekretnine kaže da se na godišnjem nivou izgradi 40.0000 novih nekretnina i da se taj trend beleži poslednjih 10 godina.
"To je očekivano. Beogradizacija Srbije je počela devedesetih godina. Neophodno je da se uradi decentralizacija Srbije. Beograd daje najveće mogućnosti i tu je izdato mnogo građevinskih dozvola. U prometu nekretnina više od 50 odsto je Beograd, sve ostalo u Srbiji je 50 odsto. Projeekcija za promet nekretnina u 2022. godini je 7,2 milijarde evra, a više od 3,5 milijardi evra je u Beogradu", rekao je Đoković za Euronews Srbija.
Smatra da gradnja stanova u turističkim mestima poput Zlatibora nije dobra, da oni treba da daju mogućnost za odmor, a ne smeštaj u soliteru. Ukazuje i da infrastruktura grada ne prati izgradnju stanova.
"Probajte da se parkirate u bilo kom delu grada (Beograd), to je nemoguće. Skoro je postignut rekord u Bloku 19a, gde je garaža je prodata za 53.000 evra. To će biti evidentirano kroz sledeći izveštaj RGZ. Parkiranje je ogronam problem, kanalizacija, škola, vrtić. Trebalo bi prvo da se napravi infrastruktura pa tek onda da se dobije građevinska dozvola. Kod nas je obrnuto - prvo građevinska dozvola pa infrastruktura. Mislim da bi to trebalo promeniti", naveo je Đoković.
Upitan za dalje tendencije u izgradnji stanova, Đoković kaže da je bilo manje aplikacija za građevinsku dozvolu u trećem i četvrtom kvartalu, a to znači da će se manje graditi 2023/2024. godinu.
Popis je pokazao da u Srbiji ima 2.520.854 domaćinstva, što je povećanje od 1,3 odsto u odnosu na popis iz 2011. godine. U Vojvodini i Šumadiji zabeležen je blagi pad, dok se u Južnoj i Istočnoj Srbiji beleži blagi porast domaćinstava. U Beogradu je zabeleženo povećanje od 7,7 odsto, što je u skladu sa povećanjem broja stanovnika.
Komentari (1)
ivana
23.12.2022 22:55
..statistika nasa dika, sto pozelis to naslika..ako ima 6 miliona puna kapa..