U Nišu uhapšen osumnjičeni za ubistvo u pokušaju Đurđević Stamenkovski: Ekonomski snažna porodica je garant budućnosti zemlje

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Društvo

Odlazak fudbalskog velikana: Hiljade ljudi, legende fudbala i porodica slavnog asa u Rimu ispratili Sinišu Mihajlovića

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

19/12/2022

10:34

Odlazak fudbalskog velikana: Hiljade ljudi, legende fudbala i porodica slavnog asa u Rimu ispratili Sinišu Mihajlovića - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Legendarni srpski fudbaler i trener Siniša Mihajlović sahranjen je danas na groblju bazilike "Santa Maria delji Anđeli e dei Martiri" u Rimu. Siniša Mihajlović je preminuo u petak u 54. godini posle duge i teške borbe sa leukemijom.

Na sahrani u Rimu bio je veliki broj legendi svetskog fudbala, kao i predstavnici Lacija, FSS, Crvene zvezde i Mihajlovićevi nekadašnji saigrači. U bazilici su tokom službe istaknuti i barjaci svih klubova za koje je Mihajlović igrao, dok je ispred sve vreme bio okupljen veliki broj navijača, koji su odali počast cenjenom sportisti.

Nakon što je završeno opelo, kovčeg sa telom Siniše Mihajlovića iznet je ispred bazilike, odakle uz aplauze, pesmu navijača i bakljadu, krenuo put groblja, gde je Mihajlović sahranjen u krugu porodice.

Brojne fudbalske legende bile su u Rimu na sahrani legendarnog srpskog igrača i trenera Siniše Mihajlovića, prenose italijanski mediji. Kako navode, među njima su bili i fudbaleri Dejan Stanković, Vladimir Jugović, Zoran Mirković, Gordan Petrić, Slaviša Jokanović, Robert Prosinečki, Zvonimir Boban, kao i brojni predstavnici italijanskih i srpskih klubova.

Dejan Stanković je, kako prenose mediji, na sahranu stigao sa suprugom i sinovima. Tokom karijere je Mihajlović je posebnu povezanost imao sa Stankovićem. Njih dvojica su u periodu od 1998. godine do 2004. branili boje Lacija, a poznato je da su imali dobar odnos. Mihajlović je i kum Stankovićevim sinovima.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Na poslednjem ispraćaju legendarnog srpskog fudbalera i trenera su i v.d. predsednika FSS Nenad Bjeković, selektor srpske fudbalske reprezentacije Dragan Stojković Piksi, generalni sekretar FSS Jovan Šurbatović i bivši golman Stevan Dika Stojanović. Sahrani će prisustvovati i partijarh Porfirije.

Sahrani je prisustvovao i ceo prvi tim Lacija predvođen Sergejem Milinkovićem Savićem. Jedan od njih na ruci je nosio orla.

Selektor Srbije Dragan Stojković rekao je srpskim medijima, koji su izveštavali iz Rima sa sahrane legendarnog fudbalera i trenera, da je Siniša Mihajlović bio pošten čovek i da ga je krasila borbenost.

"Poraze nije priznavao, imao je strahovito veliko srce", rekao je Piksi i dodao:

"Siniša je bio čovek od reči, imao je strahovito veliko srce. Imao je sve karakteristike koje jedan dobar čovek treba da ima. To je bio Siniša Mihajlović. Po tome ću ga pamtim. Danas mu odajemo poslednju poštu".

Selektor Srbije je istakao da je Mihajlović bio čovek vedrog duha, koji je uživao u životu.

"Siniša je bio čovek koji je pomagao mnogima. Ne znam da li je iko tražio pomoć od njega, a da je nije dobio. To oslikava njegovu karaktersitiku kao čoveka na ovoj planeti. Meni je bila čast što smo igrali zajedno u reprezentaciji, što smo se poznavali dobro, da smo neke momente u privatnom životu imali da podelimo...Ta sećanja će mi ostati do kraja uklesana u svest. Neka mu je večna slava i hvala mu na svemu", zaključio je Stojković.

Ministar sporta Zoran Gajić prisustvovao je sahrani Siniše Mihajlovića i u ime države Srbije oprostio se od legendarnog fudbalera.

"U ime države i naroda Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i Vlade Republike Srbije, kao i u svoje lično ime, izražavam najdublje saučešće porodici Mihajlović, njegovim najbližima, ali i celoj sportskoj i fudbalskoj javnosti, ljudima koji su ga voleli širom planete", rekao je Gajić.

Zastava Srbije na kovčegu

Oproštaj od legendarnog srpskog fudbalera počeo je u nedelju, kada su kolone Rimljana od jutra čekale ispred rimske opštine Kampidoljo kako bi odali poštu Mihajloviću. Oproštaju Italijana od legendarnog Mihe prisustvovali su i članovi Mihajlovićeve porodice. Uz Sinišinu porodicu bio je i rođeni brat preminulog asa, Dražen, koji je u jednom momentu sa Mihinim sinom Dušanom kovčeg prekrio srpskom zastavom.

Juče su u koloni su ispred rimeske opštine bili i mnogobrojni navijači Lacija i Bolonje. Među njima i prvi čovek Lacija Klaudio Lotito, nekadašnji napadač Rome Vićenco Montela, trener Napolija Lučano Spaleti i mnogi drugi.

Goran Aleksić, ambasador Srbije u Italiji rekao je za K1 televiziju da su Italijani Mihajloviću ukazali počast kao da je i sam bio Italijan.

"Telo Siniše Mihajlovića juče je bilo izloženo u Skupšitini grada Rima, dobio je izuzetnu pažnju italijanske sveukupne javnosti, i političke i sportske. U deset sati je počeo ispraćaj. Prisustvovala je njegova porodica, predsednica Vlade Italije Dorđa Meloni, predsednik parlamenta, kao i veliki broj ličnosti iz sporta. Cela italijanska štampa je bila posvećena našem proslavljenom sportisti" kazao u emisiji Uranak.

On je dodao da je taj deo Rima sada zatvoren zbog sahrane našeg velikog fudbalera.

Pogledaj galeriju

"Dobio je jedan izuzetan tretman, kao da se radi o jednom od najuglednijih ljudi iz Italije. Takođe su jučerašnjem ispraćaju prisustvovali i ministar sporta Zoran Gajić u ime predsednika Srbije i delegacija Fudbalskog saveza Srbije", dodao je on.

Od Mihajlovića se, na dan kada je izgubio bitku sa opakom bolešću, oprostila i premijerka Italije Đorđa Meloni.

"Borio si se kao lav na terenu i u životu. Bio si primer i ohrabrivao si mnoge koji se suočavaju sa bolešću. Opisivali su te kao čeličnog čoveka, a pokazao si da imaš veliko srce. Bio si i uvek ćeš biti pobednik", napisala je italijanska premijerka na društvenim mrežama.

Hai lottato come un leone in campo e nella vita. Sei stato esempio e hai dato coraggio a molti che si trovano ad affrontare la malattia. Ti hanno descritto come un sergente di ferro, hai dimostrato di avere un gran cuore. Sei e resterai sempre un vincente.
A Dio Sinisa Mihajlovic pic.twitter.com/khwMrkGEe5 — Giorgia Meloni (@GiorgiaMeloni) December 16, 2022

U medija centru stadiona "Rajko Mitić" u Beogradu juče je održana i komemoracija povodom smrti legendarnog srpskog fudbalera na kojoj su govorili bivši saigrači, poznanici, treneri i prijatelji.

Mihajlović je sa velikim uspehom nosio dres Crvene zvezde sa kojom je najveći uspeh ostvario 1991. kada je osvojio Ligu šampiona. Pres sala Crvene zvezde bila je mala da primi sve koji su prisustvovali.

Na komemoraciji su se pojavile i legende Zvezde Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Boško Đurovski, kao i trener Ljupko Petrović. Takođe, rukovodstvo fudbalskog kluba Partizan bilo je pristuno u pres sali tima iz Ljutice Bogdana. Komemoracija je završena velikim aplauzom preminuloj legendi sprskog i svetskog fudbala.

"Izgubili smo čoveka koji nije znao za poraz"

Legenda Crvene zvezde Dragan Džajić, pričao je o Mihajloviću, prisetio se nekih detalja iz sjajne karijere levonogog bombardera.

"Ponoviću samo nekoliko reči da ne bih ovako emotivno pričao... Igrao je za Vojvodinu, bio je jedan slobodan udarac sa 40 metara. Rekao sa Ljupku neće valjda ovaj da šutira na gol, on mi je odgovorio sad ćeš ti da vidiš. Lopta je imala takav efe da je golman jedva odbranio. Uskoro smo poslali našeg čoveka da ga pozove. Sećao sam se kao da je juče bilo, pitao sam ga da li bi igrao za Zvezdu, rekao je kao iz topa da. Siniša je bio prznica sa velikim srcem. Bio je prznica, koji nije voleo a gubi ni na treningu. Takav je bio i na utakmicama. Ne bih želeo više ništa da govorim. Mnogo mi je žao, ostavio je porodicu, prijatelje, ostaće večno zapamćen, nek mu je večna slava i hvala", pričao je Džajić.

Mihajlovićev saigrač, Dragiša Binić, istakao je da je Siniša uradio sve što je moglo da se uradi,

"Izgubili smo čoveka koji nije znao za poraz, koji je voleo da pobedi. Zvezda je dobila rođenog pobednika, koji je išao do vrha. Dečak koji dolazi u Vojvodinu iz malog grada, u Vojvodinu, Zvezdu, ali se njegov put tu ne zaustavlja. Uradio je sve što može da se ostvari. Divan otac, sin, poštovao je sve. Držao je do sebe i nije verovao da može da izgubi. I danas sam u neverici da smo izgubili takvog čoveka. Siniša, mislio sam da ćeš pobediti i ovu bolest. Učinio si sve za naš fudbal. Videli ste kako su svi u svetu odreagovali, tek sad smo viddli kakvog smo čoveka imali. Za junakom se ne plače, neka su mu večna slava i hvala", rekao je on.

Blistava karijera velikog asa

Slavni fudbaler rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru. Igračku karijeru počeo je u Borovu, gde je odmah skrenuo pažnju na talenat i potencijal. Od velikih klubova bivše zemlje, prvi ga je primetio Dinamo iz Zagreba. Trenerski tandem "modrih", Josip Kuže i Miroslav Ćiro Blažević, posmatrali su ga na treninzima krajem proleća 1987. i nudili mu da odigra nekoliko utakmica na turniru i Nemačkoj sa Dinamom, gde je proglašen za najboljeg igrača tog turnira. Od transfera, međutim, nije bilo ništa.

Krajem iste godine, Dinamo je ponovo pokazao interesovanje za Mihajlovića, s tim što je tada temperamentni trener Ćiro Blažević izjavio da Dinamo ima dovoljno dobre igrače na sredini terena, pa bi Mihajlović bio četvrta opcija u timu, kao i da bi trebalo da ošiša svoju dugu kosu, zbog koje je još u mladosti stekao nadimak "Barbika".

Nije se dugo zadržao u Borovu, jer je njegov talenat postao naveliko poznat u fudbalskim klubovima širom SFRJ. Ali, umesto u jedan od klubova "velike četvorke", koju su činili Partizan, Crvena zvezda, Dinamo i Hajduk, Mihajlovića je u svoje redove dovela Vojvodina, čiji su planovi bili veliki, što će se brzo i pokazati na delu.

Mihajlović u leto 1988. prelazi u redove novosadskog prvoligaša , zajedno sa još nekoliko tadašnjih talentovanih igrača kao što su Slaviša Jokanović, Budimir Vujačić i Miroslav Tanjga. Već u prvoj sezoni je postao standardni prvotimac sa 31 odigranih utakmica i četiri postignuta gola, a pod vođstvom trenera Ljupka Petrovića, Vojvodina osvaja drugo i za sada poslednju titulu nacionalnog šampiona.

Iako je beogradski Partizan bio blizu da angažuje Mihajlovića, čak se pričalo da je predugovor potpisan, Crvena zvezda je bila brža i spretnija, angažujući tako fudbalera koji je trebalo da sklopi mozaik za velika dela. Crveno-beli su već uveliko igrali sezonu koja će ustati upamćena kao najbolja u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala, kada je Mihajlović 10. februara 1990. godine potpisao ugovor.

Veoma brzo se uklopio u tim vrhunskih fudbalera poput Dejana Savićevića, Roberta Prosinečkog, Vladimira Jugovića, Darka Pančeva i mnogih drugih, ... a koji je vodio njegov stari trener iz Vojvodine, Ljupko Petrović. U prvoj sezoni odigrao je 14 ligaških utakmica i Crvena zvezda je na kraju osvojila titulu, ali iz te sezone najviše se pamti njegov gol iz slobodnog udarca u revanšu polufinala Kupa evropskih šampiona protiv Bajern Minhena, kao i njegov šut u nadoknadi vremena kad se lopta odbila od Klausa Augentalera u gol i odvela Zvezdu u finale.

U finalu elitnog takmičenja Crvena zvezda je nakon 0:0 u regularnom delu i produžecima bila bolja u izvođenju penala protiv Olimpik Marselja i postala prvak Evrope, a Mihajlović je bio jedan od petorice igrača Zvezde koji su bili precizni sa 11 metara. Sa Zvezdom je osvojio i Tojata kup, odnosno tada nezvanično klupsko prvenstvo sveta, pobedivši u Tokiju čileanski Kolo-Kolo 3:0.

Zbog rata na prostoru SFRJ, Mihajlović je kao i mnogi pošao u inostranstvu, a prva sledeće stanica mu je bila Rim i Italija. Na "čizmi" se zadržao do kraja igračke karijere, ali je promenio nekoliko klubova.

Na italijanskim terenima je igrao od 1992. godine kad je prešao u Romu, do 2006. kad je u dresu Intera završio igračku karijeru, a još je nastupao za Sampdoriju i Lacio. A tamo je osvojio sve što je mogao u dresovima Lacija i Intera - dve šampionske titule, četiri nacionalna kupa, tri Superkupa Italije, Kup pobednika Kupova i UEFA Superkup.

Po okončanju igračke karijere je ostao na Apeninima i trenersku karijeru počeo kao pomoćnik u Interu, a zatim je samostalno radio u Bolonji, Kataniji, Fiorentini, Sampdoriji, Milanu, Torinu. Bio je imenovan i za trenera sportinskog Lisabona, ali se to toliko iskomplikovalo da nikada nije vodio ekipu, već je tužio Portugalce i kasnije ih dobio na sudu.

Obavljao je i funkciju selektora fudbalske reprezentacije Srbije sa kojom nije uspeo da se plasira na Mundijal u Brazilu 2014. godine, ali su svi, fudbalska javnost i čelnici FSS bili zadovoljni njegovim radom i želeli da se saradnja nastavi. Međutim, Siniša je smatrao da nije dobro uradio posao i napustio je kormilo nacionalnog tima i otišao u Sampdoriju naglašavajući da ponuda kluba iz Đenove nije razlog njegovog odlaska.

Tokom boravka u Milanu iznenadio je kompletnu javnost stavljanjem na gol mladog Đanluiđija Dunarume koji je u međuvremenu postao najbolji čuvar mreže u Italiji i stalno je isticao da je beskarjmo zahvalan srpskom stručnjaku na ukazanoj šansi.

U julu 2019. godine mu je tokom rutinske lekarske kontrole dijagnostikovana leukemija, ali se ni tokom primanja hemoterapije nije odricao svog posla već je iz bolničke postelje smišljao taktiku i vodio utakmice Bolonje. Nakon izlaska iz bolnice je nastavio da radi, ali mu se u martu ove godine bolest ponovo vratila, da bi u septembru dobio otkaz u Bolonji i od tada je bio bez posla.