Pomaka ima, ali da li je dovoljan? Kakav je položaj preduzetnica u Srbiji

Nedostatak novca i informacija, usklađivanje porodičnih obaveza s karijerom, predrasude, borba za opstanak na uštrb planiranja rasta - to su neki od najvećih problema na koje nailaze žene koje pokreću ili čak i duže vremena imaju sopstvene biznise. 

U organizaciji Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women u Srbiji, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Udruženjem poslovnih žena, održan je događaj posvećen unapređnju ženskog preduzetništva EXPO 2024, na kojem se diskutovalo upravo o pravima i položaju žena.

Sagovornice Euronews Srbija saglasne su da žene i dalje nisu u potpunosti jednake u pravima sa muškarcima, i navode da je na primer potrebno da prođe oko dest godina kako bi u preduzetništvu bili jednako tretirani.

One kažu da se žene u poslovnom svetu tretiraju mnogo bolje nego što je to bilo prethodnih godina, ali navode i da to još uvek nije potpuno.

Predsednica Udruženja poslovnih žena Sanja Popović-Pantić kaže za Euronews Srbija da je u Srbiji danas otprilike jedna trećina žena u preduzetništvu i to je jedan bolji podatak u odnosu na period pre deset godina. Ona ukazuje i na to da su se popravili i oblast i sektori u kojima su zastupljene.

"Sve ih je više u sektorima zasnovanim na znanju, novim tehnologijama i to je značajan pomak. Žene sve više osnivaju svoje firme baš zato što žele da se dokažu, da pokažu neke svoje talente i potencijale, a ranije je to bilo dominantno iz nužde. Njima je sada potrbna podrška, metorstvo, obuke i treninzi, što i mi pokušavamo da im obezbedimo", kaže ona.

Jedna od preduzetnica je i Marija Ignjatović koja kaže da je ona pored svojih roditelja, koji su takođe bili preduzetnic, od malena naučila da biti "sam svoj gazda" nije lak posao, ali je ipak odlučila da krene njihovim stopama.

"Majka mi je isto tako žena preduzetnica i mislim da sam sa njom još na studijenskim danima krenula. Ona je vodila sekciju ženskog preduzetništva u regionu Prijepoljske komore i Valjeva. Sećam se tih nekih prvih početaka pre 20-ak godina koji su baš bili za žene i koje su pokretale biznise tada iz nužde. To se tada odnosilo na stare zanate, zimnicu, neke ručne radove. Sada se taj sektor značajno promenio", kaže ona.

Navodi da joj je majka uvek bila uzor i u profesionlaom smislu, da, kada pravi poređenje kako je bilo ranije a kako sada, napredak je evidentno viljiv, ali dodaje i da nije veliki.

Sa ovim se slaže i Popović-Pantić koja navodi da žene i dalje biju bitku oko toga da budu tretirane jednako kao muškarci u poslu.

"Rodni stereotipi su i dalje veoma prisutni, ali pomaka ima i naravno tome puno doprinose i nove tehnologije, i mogućnost da se pojavljuje sve više preduzetnica u digitalnom prostoru, gde zapravo ni pola, ni neke druge karakteristike nisu u prvom planu", kaže.

Naglašava i da ne može sve da se gleda kroz Beograd ili Novi Sad, jer postoje brojni gradovi u Srbiji gde je ženama teško da se u poslovnom smislu izbore za svoju poziciju.

"Prisutni su ovi rodni stereotipi i dalje, tu se naročito pomenulo i na konferenciji održanoj 10. oktobra u organizaciji UN Women-a, upravo taj problem nasleđivanja, jer i dalje imamo, naročito u ruralnom području, da se ćerke ili supruge ili prosto sestre odriču koristi braće, odnosno muških članova porodice svog nasleđa, i na taj način, u stvari, se odriču i mogućnosti da imaju nekakav kapital za početak biznisa, na primer, u ruralnim sredinama", kaže ona i dodaje je to još uvek tu izraženo i tu se možda najmanje i najsporije menjaju stvari.