Igre 
Svet se oprašta od Mihajlovića: Knjiga žalosti, poruke tuge i sećanja na velikog fudbalera
Komentari17/12/2022
-09:32
Dan nakon smrti fudbalske legende Siniše Mihajlovića svet se oprašta od njega. Po odluci porodice Mihajlović će biti sahranjen u ponedeljak u Rimu, a kako je preneo italijanski Korijere delo sport biće ispraćen iz bazilike "Santa Marija delji Anđeli e dei Martiri".
profimedia
U Muzeju FK Crvena Zvezda danas je otvorena knjiga žalosti za sve koji žele da se oproste nekadašnjeg srpskog fudbalera i trenera Siniše Mihajlovića, koji je juče preminuo u Italiji u 53. godini života nakon duge i teške bolesti.
Prvi se od Mihajlovića oprostio ministar sporta Zoran Gajić, zatim su se u knjigu žalosti upisali predsednik kluba Svetozar Mijailović, legende crveno-belih Ratomir Dujković, Jovan Kule Aćimović, Stanislav Karasi, potom čuveni rukometaš Nenad Peruničić, navijači i poštovaoci legendarnog fudbalera.
Evropska fudbalska unija (UEFA) objavila je na svom zvaničnom sajtu tekst, koji je posvećen legendarnom srpskom igraču i treneru Siniši Mihajloviću, koji je preminuo juče u Rimu.
U tekstu, koji nosi naslov "Preminuo junak koji je Zvezdi doneo evropsku titulu", UEFA je iznela niz pohvala na bivšeg fudbalera "crveno-belih".
Predsednik UEFA Aleksandar Čeferin uputio je pismo saučešća Fudbalskom savezu Srbije. "Sa neopisivom tugom primili smo vest o preranoj smrti našeg Siniše Mihajlovića. Fudbal je izgubio jednog od svojih najvećih igrača i rođenih pobednika. Nebrojeni trofeji koje je osvojio u dresovima Vojvodine, Crvene zvezde, Lacija i Intera svrstali su ga uz rame sa najvećima, ali ga je ta magična 'levica', strah i trepet svih golmana iz devedesetih, učinila istinskom legendom", naveo je Čeferin.
Prvi čovek UEFA naveo je da će fudbalski svet da pamti Mihajlovića kao žestokog i neustrašivog takmičara.
Povezane vesti
"Svi mi koji smo imali privilegiju da ga upoznamo pamtićemo ga po zlatnom srcu i iskrenosti. U ime UEFA i svoje lično, želim da uputim najiskrenije saučešće porodici Mihajlović i celom srpskom fudbalu", napisao je Čeferin.
Đoković: Mihajlović ostavio neizbrisiv trag
Najbolji srpski teniser Novak Đoković oprostio se danas od Siniše Mihajlovića rečima da je nekadašnji fudbaler i igrač ostavio neizbrisiv trag u sportu.
"Počivaj u miru, dragi Siniša. Saučešće familiji Mihajlović. Hvala ti na svemu što si uradio za naš sport, kao i u Italiji. Tvoj trag je neizbrisiv", napisao je Đoković na Instagramu.
FK Crvena Zvezda za sutra je najavio komemoraciju u 11 časova u Medija centru stadiona "Rajko Mitić".
Od legende srpskog fudbala oprašta se sportska javnost, ali i političari, javne ličnosti, navijači. Svi koji su uživali u njegovoj igri na terenu.
Vest o smrti Mihajlovića izazvala je reakcije i u Kataru, gde se još igra Svetsko prvenstvo. U Dohi je pred odigravanje revijalne utakmice, u kojoj su učestvovale bivše fudbalske zvezde, održan minut ćutanja u čast preminulog srpskog fudbalera.
Među akterima utakmice bili su: Marko Materaci, Vesli Snajder, Nuno Gomeš, zatim Kaka, Kafu,, Guti ali i predsednik Fife Đani Infantino.
Povezane vesti
Neka od ovih velikih imena, poput Materacija i Snajdera, na teren su izašla u majicama na čijim leđima je bio broj 11, koji je nosio i Miha.
Mihajlović je preminuo juče u bolnici u Rimu. On se dugo, od 2019. godine, borio sa leukemijom, uspevao je da je pobedi i da se vrati trenerskom poslu, ali se bolest nažalost ponovo vratila.
Poruke podrške u njegovom ozdravljenju stizale su sa različitih strana, od njegovih bivših klubova, saigrača, članova porodice... Na veliku tugu i žalost, Siniša nije izdržao.
Italijanski mediji se opraštaju od Mihajlovića
Svi italijanski sportski mediji danas se opraštaju od Siniše Mihajlovića. Sve naslovne strane sportskih novina posvećene su njemu. To ne čudi jer je veliki trag ostavio u italijanskom fudbalu.
U toj zemlji je živeo od 1992. godine kada je prešao iz Zvezde u Romu, a još je branio boje Sampdorije, Lacija i Intera, da bi potom bio trener Bolonje, Katanije, Fiorentine, Sampdorije, Milana, Torina i Bolonje.
"Siniša zauvek" piše na naslovnici Gazete. "Borac, njegova hrabrost je izvor inspiracije", rekao je predsednik Torina Ubano Kairo. "On, Rekoba i ti fantastični slobodni udarci", poručio je Zaneti.
Korijere delo sport se od Siniše oprostio naslovom "Zbogom veliki Siniša“. Oni su preneli izjavu Roberta Manćinija koji ke rekao da je Siniša bio kao njegov otac, a Siniši je i Tutosport posvetio deo naslovne strane sa naslovnom "Siniša veliki".
Džajić: Bio rođeni pobednik i nije voleo da gubi
Siniša Mihajlović bio je jedan izuzetan sportista, fudbaler i profesionalac, rekao je za Euronews Srbija počasni predsednik Crvene zvezde Dragan Džajić. Mihajlović je, kako je dodao, mnogo doprineo da Zvezda postane prvak Evrope i sveta, a pamtiće ga kao dobrog igrača i svog prijatelja.
Kako je dodao, teško je da neko sa ovih prostora može da ga oponaša i da igra na njegovom nivou.
"U fudbalu nikada ne znate, rađaju se novi igrači, dolaze mladi igrači, ali tu poziciju kako je on odigrao to je zaista odigrao maestralno. Sad kad bih vratio film u nazad i sve one utakmice koje smo igrali u Ligi šampiona i kada smo u Tokiju bili prvaci sveta, teško je da ga sa ovih prostora neko može da ga oponaša i da igra na njegovom nivou. Njegov učinak je bio zaista ogroman. Još jedna stvar koja gaje krasila - on je bio rođeni pobednik i nije voleo da gubi", rekao je Džajić.
"U Zvezdi je pod vođstvom Ljupka Petrovića igrao po levoj strani i tu je zaista bio onaj pravi igrač koji je u tom trenutku falio našem timu da ga kompletiramo i da taj tim može da računa na najveće uspehe, što se kasnije i ostvarilo. Učinak Sinišin je bio veoma značajan", rekao je Džajić.
Blistava karijera
Slavni fudbaler rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru. Igračku karijeru počeo je u Borovu, gde je odmah skrenuo pažnju na talenat i potencijal. Od velikih klubova bivše zemlje, prvi ga je primetio Dinamo iz Zagreba. Trenerski tandem "modrih", Josip Kuže i Miroslav Ćiro Blažević, posmatrali su ga na treninzima krajem proleća 1987. i nudili mu da odigra nekoliko utakmica na turniru i Nemačkoj sa Dinamom, gde je proglašen za najboljeg igrača tog turnira. Od transfera, međutim, nije bilo ništa.
Krajem iste godine, Dinamo je ponovo pokazao interesovanje za Mihajlovića, s tim što je tada temperamentni trener Ćiro Blažević izjavio da Dinamo ima dovoljno dobre igrače na sredini terena, pa bi Mihajlović bio četvrta opcija u timu, kao i da bi trebalo da ošiša svoju dugu kosu, zbog koje je još u mladosti stekao nadimak "Barbika".
Nije se dugo zadržao u Borovu, jer je njegov talenat postao naveliko poznat u fudbalskim klubovima širom SFRJ. Ali, umesto u jedan od klubova "velike četvorke", koju su činili Partizan, Crvena zvezda, Dinamo i Hajduk, Mihajlovića je u svoje redove dovela Vojvodina, čiji su planovi bili veliki, što će se brzo i pokazati na delu.
Mihajlović u leto 1988. prelazi u redove novosadskog prvoligaša , zajedno sa još nekoliko tadašnjih talentovanih igrača kao što su Slaviša Jokanović, Budimir Vujačić i Miroslav Tanjga. Već u prvoj sezoni je postao standardni prvotimac sa 31 odigranih utakmica i četiri postignuta gola, a pod vođstvom trenera Ljupka Petrovića, Vojvodina osvaja drugo i za sada poslednju titulu nacionalnog šampiona.
Iako je beogradski Partizan bio blizu da angažuje Mihajlovića, čak se pričalo da je predugovor potpisan, Crvena zvezda je bila brža i spretnija, angažujući tako fudbalera koji je trebalo da sklopi mozaik za velika dela. Crveno-beli su već uveliko igrali sezonu koja će ustati upamćena kao najbolja u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala, kada je Mihajlović 10. februara 1990. godine potpisao ugovor.
Veoma brzo se uklopio u tim vrhunskih fudbalera poput Dejana Savićevića, Roberta Prosinečkog, Vladimira Jugovića, Darka Pančeva i mnogih drugih, ... a koji je vodio njegov stari trener iz Vojvodine, Ljupko Petrović. U prvoj sezoni odigrao je 14 ligaških utakmica i Crvena zvezda je na kraju osvojila titulu, ali iz te sezone najviše se pamti njegov gol iz slobodnog udarca u revanšu polufinala Kupa evropskih šampiona protiv Bajern Minhena, kao i njegov šut u nadoknadi vremena kad se lopta odbila od Klausa Augentalera u gol i odvela Zvezdu u finale.
U finalu elitnog takmičenja Crvena zvezda je nakon 0:0 u regularnom delu i produžecima bila bolja u izvođenju penala protiv Olimpik Marselja i postala prvak Evrope, a Mihajlović je bio jedan od petorice igrača Zvezde koji su bili precizni sa 11 metara. Sa Zvezdom je osvojio i Tojata kup, odnosno tada nezvanično klupsko prvenstvo sveta, pobedivši u Tokiju čileanski Kolo-Kolo 3:0.
Zbog rata na prostoru SFRJ, Mihajlović je kao i mnogi pošao u inostranstvu, a prva sledeće stanica mu je bila Rim i Italija. Na "čizmi" se zadržao do kraja igračke karijere, ali je promenio nekoliko klubova.
Na italijanskim terenima je igrao od 1992. godine kad je prešao u Romu, do 2006. kad je u dresu Intera završio igračku karijeru, a još je nastupao za Sampdoriju i Lacio. A tamo je osvojio sve što je mogao u dresovima Lacija i Intera - dve šampionske titule, četiri nacionalna kupa, tri Superkupa Italije, Kup pobednika Kupova i UEFA Superkup.
Po okončanju igračke karijere je ostao na Apeninima i trenersku karijeru počeo kao pomoćnik u Interu, a zatim je samostalno radio u Bolonji, Kataniji, Fiorentini, Sampdoriji, Milanu, Torinu. Bio je imenovan i za trenera sportinskog Lisabona, ali se to toliko iskomplikovalo da nikada nije vodio ekipu, već je tužio Portugalce i kasnije ih dobio na sudu.
Obavljao je i funkciju selektora fudbalske reprezentacije Srbije sa kojom nije uspeo da se plasira na Mundijal u Brazilu 2014. godine, ali su svi, fudbalska javnost i čelnici FSS bili zadovoljni njegovim radom i želeli da se saradnja nastavi. Međutim, Siniša je smatrao da nije dobro uradio posao i napustio je kormilo nacionalnog tima i otišao u Sampdoriju naglašavajući da ponuda kluba iz Đenove nije razlog njegovog odlaska.
Tokom boravka u Milanu iznenadio je kompletnu javnost stavljanjem na gol mladog Đanluiđija Dunarume koji je u međuvremenu postao najbolji čuvar mreže u Italiji i stalno je isticao da je beskarjmo zahvalan srpskom stručnjaku na ukazanoj šansi.
U julu 2019. godine mu je tokom rutinske lekarske kontrole dijagnostikovana leukemija, ali se ni tokom primanja hemoterapije nije odricao svog posla već je iz bolničke postelje smišljao taktiku i vodio utakmice Bolonje. Nakon izlaska iz bolnice je nastavio da radi, ali mu se u martu ove godine bolest ponovo vratila, da bi u septembru dobio otkaz u Bolonji i od tada je bio bez posla.
Komentari (0)