Čuvena "levica" i rekordi o kojima bruji svet: Mihini slobodnjaci se prepričavaju, nisu ga zaustavile ni izduvane lopte
Komentari18/12/2022
-09:14
Čitav fudbalski svet još je u šoku zbog smrti legendarnog Siniše Mihajlovića, popularnog "Mihe". Izrazi saučešća i reakcije stižu iz Srbije, Italije, ali i iz celog sveta od fudbalskih i sportskih velikana koji ističu ulogu koju je Mihajlović imao u svetskom fudbalu. On je imao blistavu igračku, ali i trenersku karijeru, međutim, slobodni udarci su najčešća asocijacija kada se pomene Siniša Mihajlović. Mnogi golmani ostali su nemoćni pred razornim šutevima ovog "bombardera" koji sigurno spada u jednog od najboljih izvođača "slobodnjaka" u istoriji fudbala.
Bila je to godina 1991. a Zvezda je u revanšu polufinala Kupa Evropskih šampiona dočekala Bajern iz Minhena. Oko 27. ili 28. minuta dosuđen je slobodan udarac za domaći tim i to sa pozicije koja je bila praktično kao penal za Sinišu Mihajlovića kome je to bila prva seozna u redovima crveno-belih. Posle strahovito preciznog udarca lopta je završila u mreži a stadion je "eksplodirao". Gol za fudbalske antologije dobio je i nastavak, kada se u nadoknadi vremena, posle šuta Mihajlovića lopta odbila od Klausa Augentalera i završila u mreži, čime je Zvezda otišla u finale.
Gde god da je igrao, slobodni udarci čuvenom "levicom" su bili “Mihin” zaštitni znak, a izvodio je ih je majstorski. U Romi je na taj način postigao gol protiv Dortmunda u četvrtfinalu Kupa UEFA, a "rešetanje" sa pozicija van šesnaesterca je nastavio i kasnije. U prvom meču u dresu Sampdorije u Superkupu Italije "zatresao" je mrežu Milana i demonstrirao šta je njegovo najjače oružje.
Rekord postiže igrajući za Lacio, kada je u protiv svog bivšeg kluba Sampdorije postigao tri gola iz slobodnjaka na jednoj utakmici. To je pošlo za rukom još samo Đuzepeu Signjoriju. "Miha" deli još jedan rekord u Seriji A, i to zajedno sa čuvenim Andreom Pirlom po ukupnom broju golova postignutih iz slobodniih udaraca – 28.
"Živi zidovi" koji su preblizu i nedovoljno napumpane lopte
Mihajlović je privukao pažnju čin je došao u Italiju, a tada je tamošnja štampa pisala da su na utakmicama koje je Lacio igrao u gostima domaćini pokušavali čak i da ubace nedovoljno napumpane lopte kako bi se ublažila snaga Mihajlovićevih "projektila".
"Sportski globus" je 1999. godine preneo pisanje dopsinice Tanjuga koja je navodila da su naslovi u listovima bili “Izduvane lopte protiv Sinišinih slobodnih udaraca” ili varijacije na takvu konstataciju. Prenete su i Mihajlovićeve izjave da se “živi zid” retko postavljao na propisanoj udaljenosti, zbog čega je on bio prinuđen da trenira izvođenje “slobodnjaka” sa šest i po, a ne sa devet metara udaljenosti od barijere.
A kako je sve počelo? Kada je bio selektor Srbije, Mihajlović je u intervjuu za Vreme govorio o njegovoj fantastičnoj veštini.
"Od kad sam prohodao igrao sam fudbal na livadi u blizini kuće. Kad su igrali odrasli vraćao sam lopte iza gola, a kod kuće šutirao u dvorišnu kapiju. Bilo je važno biti precizan, pa sam lopte nameštao i precizno gađao zamišljenu tačku na kapiji ili golu. Jednom sam loptom povredio druga, drugi put mamu. Drug je oprostio, a mama me istukla čim se osvestila. Kasnije, kada sam ojačao, ispostavilo se da je to presudno za uspeh u izvođenju slobodnih udaraca", naveo je on.
"U Brazilu izmerili da njegova lopta ide 165 kilometara na sat"
Istakao je da je odmalena vežbao preciznost, tehniku i snagu. On je verovao da se specijalista za slobodne udarce rađa, ali i postaje vežbanjem.
"Najsrećnija okolnost je kad se spoje dar i trudoljubivost! Smisao za dobro izvođenje slobodnjaka bila je zapažena još dok sam kao šesnaestogodišnjak igrao za Borovo. Tokom cele fudbalske karijere ostajao sam posle treninga i uvežbavao izvođenje slobodnih udaraca. U Brazilu su mi jednom merili snagu šuta i utvrdili da lopta ide brzinom od 165 kilometara na sat. U Italiji mi niko nikada nije merio jačinu udarca, ali je njihova sportska štampa uvek tvrdila da mi je udarac među najjačim i najpreciznijim u svetu. Uostalom, rekorder sam Skudeta po postignutom broju golova iz slobodnih udaraca", govorio je Miha.
Na pitanja koja je tajna njegove veštine on je rekdao da je šutirao u zavisnosti od postavljenog živog zida, ali i od toga kakav je ko golman.
"Dakle, kada bih sve to procenio, odlučivao bih se da li ću pucati visoko, snažno, kroz pukotinu zida, kraj njega, pored njega i sl. Nekad sam išao na što jači, a nekad na što precizniji udarac. Loptu sam šutirao i spoljnim i unutrašnjim delom stopala, ponekad "risom", a postoji i tzv. 'brazilski' šut sa tri prsta – kada izgleda da lopta ide preko gola a ona propadne pod prečku. U svemu je naravno veoma bitan faktor – sreća, uostalom kao kod svega u životu”, istakao je Siniša MIhajlović.
Komentari (0)