Igre 
Nova "tiha pandemija" preti čovečanstvu: Neselektivna upotreba antibiotika otvara veliki problem
Komentari25/12/2022
-08:15
Bitka sa koronom polako se stišava, ali posledice koje je ostavila su mnogo veće nego što izgleda. Farmakologe posebno brine preterana upotreba antibiotika tokom epidemije, što je dodatno povećalo otpornost bakterija na ovaj lek.
Nedavno objavljeno istraživanje u medicinskom časopisu Lanset, pokazano je da je čak smrt oko pet miliona ljudi povezana sa antimikrobnom rezistencijom. Zbog toga lekari sve češće govore o ovom problemu kao "tihoj pandemiji", koju je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u jednu od deset najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojima se čovečanstvo suočava.
Bakterijske infekcije koje su ranije lečene standardnim, starim antibioticima, sada ne mogu da se leče ni većim brojem novih antibiotika. Najčešći izazivač infekcije respiratornih puteva je bakterija pneumokok koja se ranije lako lečila pencilinom. Danas je to veliki problem jer je rezistentna u visokom procenti i na peniciline i na polusisintetske peniciline.
A kako smo došli do toga? Prof. Srđan Pešić, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu kaže da su tokom pandemije građani na svoju ruku često uzimali antibiotike, da ima apoteka koje izdaju lek bez lekarskog recepta. Bilo je, kako kaže, i neselektivne primene jer su lekari kod svih pacijenata sa dijagnozom kovida uključivali antibiotik u terapiju, iako protokoli kažu da se koristi samo kod komplikacija.
Građani ne smatraju da je veliki problem to što na svoju ruku uzimaju lekove. Kažu da tako izbegavaju ogromne gužve u čekaonicama lekara opšte prakse.
"Ono što je manje poznato, to je da se većina Srba leči u apotekama - ode u apoteku kaže boli me to i to, nabroji simptome i dobije dijagnozu i terapiju. To je potpuno pogrešno, ali to se kod nas redovno dešava", kaže Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
Porasla potražnja za antibioticima
Zakon je jasno definisao koji lekovi mogu da se kupuju bez recepta, a za koje je lekarski recept obavezan. Za antibiotike recepti su obavezni. Međutim, i tu se pronalaze prečice.
Povezane vesti
"Zakon jasno određuje koji to lekovi smeju da se izdaju isključivo i samo na lekarski recept, a koji su to lekovi koji se mogu kupiti bez recepta u apoteci. Sigurno je da se dešava, ali mislim da su to prosto sporadični slučajevi. Upotreba antibiotika je prepoznata kao takva da je sigurno neracionalna, i posledice prekomerne upotrebe antibiotika ćemo tek da vidimo.", kaže za Euronews Srbija Jelena Milošević, iz apoteke Dr. Max.
Pixabay
U epidemiji kovida, tokom 2021. godine potrošnja antibiotika porasla je za 24 odsto. Nenad Mirković iz kompanije Galenika kaže da je tokom epidemije skočila potražnja za njihovim antibioticima koji su lečeni u bolničkim uslovima.
Rezistencija mikroorganizama na antibiotike globalni je problem. Procene Svetske zdravstvene organizacije su da se 2050. godine može očekivati i do 10 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih rezistencijom i da će više ljudi umirati zbog rezistenije nego od raka.
Farmakolozi i infektolozi podsećaju da antibiotici deluju samo na bakterijske infekcije i da se virusne infekcije ne mogu lečiti tom terapijom. Dešava se da se na virusnu infekciju nadoveže neka bakterijska, zbog pada imuniteta, i tek u tim situacijama je opravdano dati antivbiotik.
Pešić: Rezistencija globalni problem
Prof. Srđan Pešić, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu kaže da je tokom epidemije kovida 2021. godine u Srbiji potrošnja antibiotika porasla za 24 odsto i da je to globalni problema, ne samo u Srbiji.
"Potrošnja i neracionalna primena antibiotika, bez lekarskog recepta dovodi do toga da neke infekcije koje smo rešavali lako antibioticima ne možemo da rešavamo jer su mikroorganizmi postali neosetljivo. Mi imamo veliki problem, a to je problem svetske medicine, rezistencija mikroorganizama na antibiotike", naveo je Pešić.
Objašnjava da je do toga dovelo što pacijenti sami, na svoju ruku uzimaju antibiotike ili zahtevaju od lekara da ga propiše. Drugi segment koji je uticao je što lekari propisuju antibiotike i kada su u pitanju virusne infekcije. I treći segment, navodi on, su apoteke koje izdaju lek bez lekarskog recepta.
Povezane vesti
"Antibiot su lekovi koji su promenili medicinu i moramo ih čuvati. Antibiotike u koroni ne treba koristiti, posebno na početku infekcije, već samo kod komplikacija", kaže Pešić za Euronews Srbija.
Napominje da je to naznačeno u 13 verzija srpskog protokola u lečenju kovida, da ni u jednom od njih se u prva dva stadijuma kovida ne propisuje antibiotici.
"To su stadijumi kada pacijentu nije potrebna kiseonička potpora ili nije na respiratoru. U poslednjem 13 protokolu to je napisano crvenim slovima", rekao je on.
Dodaje da o tome moraju da vode računa lekari koji leče kovid pacijente, da oni moraju da poštuju protokole, a ne na svaku povišenu temperaturu i kašljucanje da uključe antibiotik.
Komentari (0)